Saloon na visokoj štikli

webstranideoBeogradski IX Salon vina doneo je brojne premijere, opravdao kvalitet, ali i zamirisao na SEKU. Mislim krizu. Strani izlagači su malo utanjili prisustvom, a odsustvo nekih domaćih, poput Vinarije Aleksandrović, novih zvezda domaće scene, kao što su Cilić ili Belo Brdo, ali i sve respektabilnije Vinarije Matalj nadomestile su izvrsne makedonske vinarije. Ipak, šta će to odsustvo značiti u srpskom vinarskom „aftertasteu”, tek ćemo da vidimo...

SaloonDolazeći nepuna dva sata nakon svečanog otvaranja, sa nejasnom idejom da je 1.200 dinara poprilična svota za ulazak i na zvanično najelitniju vinsku manifestaciju u Srbiji, a do skoro i u regionu, jedna neobična misao gotovo me je obuzela: Da nije ovde reč o sistemu UPIB, što bi rekli - uzmi pare i beži? Pogotovo što se u vrlo kratkom vremenskom intervalu nakupio veći broj značajnih vinskih manifestacija, od novog prezentaciono-ocenjivačkog skupa u hotelu Tulip - In, preko VIP-oznog Mediteraneo festivala, onog našeg VBT ocenjivanja, pa do neizbežnih slava i priprema za predstojeće praznike. Nekako se u sve to uklopio i astrološki smak sveta, pa sam odmah sa ulaza napunio čašu do vrha nekom od vinskih premijera i smerno čekao razvoj događaja.

De facto činjenice
Tradicionalni Salon vina koji se 21. i 22. decembra održao u hotelu Hyatt Regency, okupio je preko 80 vinarija iz 12 zemalja i 52 vinska regiona. U glavnom programu degustirano je više od pola hiljade etiketa, dok su se radionice uparivanja hrane i vina, upoređivanje vina po berbama i etiketama, upoznavanje i komunikacija sa autorima odvijale po strogo zacrtanom redu u specijalno određenim prostorima.

 

budimirovi-andjeliU prvi mah sam pomalo ipak bio zatečen činjenicom da je u tom momentu jedva polovina, ne baš brojnih učesnika u ovom segmentu pristigla u salu Beograd-Budva namenjenu stranim izlagačima. A nije bilo specijalne gužve ni u glavnoj dvorani, t.j. nekako sam prebrojao više domaćina i gostiju, nego posetilaca. Ipak, petak, radni dan, i sve napred pomenuto, pa i razmišljanje o ceni karte, zahtevalo je neko vreme da se ljudi konačno odluče. Na kraju, pobedio je zdrav razum i ljubav prema kvalitetnom vinu. Nešto iza 16 časova odjednom je sve oživelo. Buka se propela do kristalnih lustera, a atmosfera opasno preplela brojnim aromama vina, svežih vanilica koje pronose lepe hostese, najskupljih parfema. Još da je neko cigaru zapalio... Šalu na stranu.

Ekskluzivne dvorane hotela Hyatt još jednom su ushitile kako goste, tako i izlagače. Živa muzika svih žanrova, veliki broj maskiranih ili drugačije odevenih ljudi, što vinskih vitezova, što prezentenata manastirskih vina, uz luksuzne toalete VIP gostiju, komešalo se oko, iznad, ali i iza izlagačkih stolova.

Premijerebudandjelietiketa
Na štandu vinarije Budimir devojke sa belim krilima sipaju novi merlo, „I kao da si anđeo”. Pravi krkljanac kod Chateau Kamnik koji su došli sa čitavom paletom novih izvanrednih vina, belih pogotovo, dok okupljeni u glas traže basnoslovni „Signature”. Temet prezentuje novu Ergo liniju ali i vrhunski prokupac, Kovačević ružičasti pinot noir penušavac, Bukovo mirisna manastirska vina, a smederavac Janko traminac i potpuno novi Zavet Reserva sa 55% kaberne sovinjona, 40% merloa i ostatak kaberne frana. Odležao je godinu u francuskom bariku, pa još tri u boci, što bi družina TNT rekla: cijena, prava sitnica, 2.000 rsd plus pdv. Ali čudo! I još mnogo takvih...

 

Ukupan ugođaj zaista je podsetio na saloone iz doba osvajanja zapada. Raspoloženi ljudi koji se već malo sudaraju u hodu, graja, osmesi, zagrljaji, razmena iskustava. „Vidi ovo, moraš da probaš” - najčešće izgovorena rečenica. I zaista, izbor je veliki i značajan. Neki tvrde da je primat preuzeo zagrebački festival, ali možda kad je reč o stranim vinima. Ovaj Salon se okrenuo domaćem vinarstvu, što je za Srbiju bolje. Još da su zakupnine izložbenog prostora manje, sve bi bilo daleko primamljivije za izlagača, pa tako i posetioca. A ulaznica od 1.200 dinara nije skupa. To shvatite tek kad vam u čašu uliju vino čija buteljka staje nešto ispod stotinak evra. Jedna čaša, opravdava čitavo ulaganje. A pred vama je još 499 etiketa, od kojih su mnoge premijerne na tržištu. Ne dajte se organizatori, ovaj Salon ili saloon je preko potreban Beogradu. A jeftinije karte su za manje degustacije, kojih treba da je što više. I ne brinite zbog zagrebačkog festivala. Neka je on najbolji, ali naša vina neka su sve bolja. Predlažem jednu ravnopravnu borbu na tržištu. Konačno. Što da ne?

Pa ćemo i zapevati.

Teran: Od Glagoljanja do grgoljanjaGLAGOLJICATERAN
Izgled etikete privukao mi je pažnju. Nešto poznato ali neprepoznatljivo. Ali vino je bilo dobro. Malvazija inovativna i zanimljiva, teran i roze od terana, pitak, svež, neobičan. Pa sam zastao i pitao.
- Glagoljica je staro istarsko pismo koje se nalazilo u brojnim crkvama. U Motovunu je puno takvih istorijskih spomenika i zapisa pa smo glagoljicu stavili na etiketu, kaže Toni Batel direktor i enolog firme Commot iz Istre. „Ali kako da tražim vino u vinoteci ako ne umem da pročitam tekst”, pitam? Toni pokazuje sitnim slovima ispisan naziv vina ispod glagoljične etikete. To me podseti da sam zaboravio naočare. Ali, vino je dobro.
Toni se vinarstvom bavi sedam godina, od kad je završio školu u Poreču. Firma koju predstavlja, otvorena je 94. godine. Bavili su se isključivo proizvodnjom grožđa na 25 hektara, prodavali ga privatnim vinarima i zadrugama. Vinogradi su na 30 do 200 metara nadmorske visine, a od kad se pre dve godine promenio vlasnik, prvi put prave vino. Posebno je zanimljiv roze. Malo je kasnije bran kako bi osvojio što više aroma, maline, šumskog voća i borovnice. Alkohola ima 13,2%, polusuv je ali sa svežinom koju nosi teran. Sva vina su cene oko 6 eura.
- Teran vezuju sa slovenskim ili talijanskim refoškom, ima sličnosti, ali je on kao sorta veoma težak za proizvodnju, kaže Toni. - Od svih sorti na Mediteranu ima najviše polifenola i tanina. Teško ga je školovati, držati pod kontrolom. Teran kao sorta, ako su prinosi mali i kvalitet grožđa dobar, je roba za vino koje mora odležavati najmanje dve-tri godine.

 

Ko je to Jankojanko-i-jelena
Podrum Janko, lagano ali uporno penje se ka vrhu srpske rang liste najboljih. Čuven po smederevci, tramincu, šardoneu ili rajnskom rizlingu, umesto da nastavi tradiciju dobrih smederevskih belih sorti, sa merloom i crvenim kupažama raspamećuje javnost, pa je tako Crveni zapis 2010, na Velikom blajnd testu Vino.rs proglašen trećim najboljim vinom Srbije. Novo vino, Zavet Reserva, osim što je WEBJANKOZAVETpredviđeno da bude ponos vinarije, što ima kiseline koje mu garantuju veoma dugu mladost, ima još jednu neobičnu karakteristiku: prvi put se na etiketi jasno vid natpis „JANKO”. To me je nateralo da pitam vlasnika vinarije Dragana Vasića: ko je to uopšte Janko?
- Pa ja, reče on.
„Kako si ti Janko, kad si Dragan Vasić, kakva je konekcija?”
I krene priča. Zovu ga tako od detinjstva, niko ga drugačije i ne zna. Kad se ženio, prozvali Dragana Vasića da pristupi, al se niko nije odazvao. Umalo svadba da propadne. Toliko...
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama