Šta nam je donela vinska 2012

interfestKada se sve sabere i oduzme, čarobnjaštvo u vinu, ali i životu odnosi se prvenstveno na ostvarivanje balansa. Između kiseline i alkohola, šećera i aromatskog kompleksa, kvaliteta i cene, isplativosti i renomea. Kad se podvuče crta, ili ste preživeli, ili džaba krečili. Obogaćenih je na prste jedne ruke. Obogaljenih, puna šaka jada. Propuštena kroz filter, 2012. godina ipak je ostavila značajan talog na srpskoj vinskoj trpezi.

akrobata-na-vinuOd Beo Wine Fair manifestacije na Beogradskom sajmu, preko Župe, novosadskog Interfesta sa beogradskom reprizom, ocenjivanja na Novosadskom Sajmu, Wine Style salona u Ziri, potpuno novog demonstriranja vinske i somelijerske sile u hotelu Tulip In na Srpskom festivalu vina i rakije, konačno oživelog Mediteraneo festivala u Metropolu, do devetog izdanja Salona vina u hotelu Hyatt i Velikog Blind Testa najboljih srpskih vina 2012, čini se da vinska scena u Srbiji vri. I zaista je tako.

U ukupnom zbiru, dobili smo dve nove prestižne vinske manifestacije sa ocenjivanjem (Župa, Tulip In), jedan vanserijski salon (Mediteraneo), a u Lazarevcu na 4. Festivalu srpskih vina okupio se dosad najznačajniji broj domaćih vinara pod istom kapom.  Konačno, Veliki Blind Test Vino.rs potvrdio je da su neophodna interaktivna ocenjivanja u kojima će učešće uzeti najširi vinski auditorijum.

Ali, to nije sve. Protekle godine, uz klimatske nedaće, bili smo svedoci dolaska sprava i metoda za detekciju kvaliteta vina, sve je više eparhijskih i manastirskih vina, što ukazuje na otvaranje crkvenih podruma i dosad neotkrivenih vinskih blaga ka tržištu. Dobili smo novog prvog somelijera Srbije koji će nas predstavljati u Evropi i svetu, dok će uskoro i Srbija davati međunarodno priznate sertifikate za vinske sudije. Održan je, ili osnovan veliki broj lokalnih vinskih izložbi, ocenjivanja, nadmetanja na kojima neke manje poznate vinarije nadmaše favorite na papiru. Što je jako dobro. Krenuo je izvoz čak na Zapad, a i brojne degustacije. Neke besplatne. Jedini način da vino (ponovo) uđe u narod, kad već neće narod u vino. Pojedini vinari grade moderna, skupa postrojenja i podrume, neki drugi su konačno uvideli moć medija, marketinga, priče koja prodaje. Ma kako dobro bilo, vino nažalost ne govori. Pogotovo kad pampur čvrsto stoji u grliću.

friska-goraMeđutim za balansera, akrobatu, uvek postoji onaj poseban, pogrešan korak. Ravnoteža se teško stiče, a lako gubi. Kao i ugled u vinarstvu. Nije svaka provalija ona preko Nijagarinih vodopada, šta više, uzani srpski potok može biti daleko pogubniji za još mlado, naivno, gotovo nevino srpsko vinsko balansersko čedo. A taj pogrešan korak se u svetu vinarstva zove virus. Tako stereotipno!

Učiti na greškama je lako. Imamo primere, tu u komšiluku. Nagli nebeski uzlet dalmatinskih plavaca kratkog daha, dugi niz godina će fantastične malvazije, traminci, graševine, muskati morati da „peglaju”. Injekcija adrenalina sa juga, čuvenih "devedeset i nešto Parkera" za Belu Vodu privukla je fokus svetskih vinopija za tren na Balkan. I sjajno je zaista što se srpsko vinsko čedo okačilo na tu sisu sa koje visi već duži niz godina, dobavljajući osnovnu sirovinu sa očito „zlatnog vinogradarskog teroira” južnih suseda. Da sve bude još bolje, u centralnoj Srbiji, Negotinskoj krajini, na Fruškoj Gori, kraj Subotice, pa i Beograda, spečeno sušom uspeva sve bolje grožđe, sve internacionalnijih sorti. A autohtonih pogotovo!
Ali, malo grožđa uspeva. Mala i neredovna produkcija nestalnog kvaliteta, to je virus za koji na ovim prostorima još ne postoji vakcina. A preti!

To se lepo vidi. Na ocenjivanjima glatko pobeđuju vina kojih više nema na policama. Nekih nije ni bilo, niti će ih ikada biti! O čemu je reč? Čuvaju li vinari svoje najbolje vino za pokazivanje pred prijateljima, možda za neka internacionalna nadmetanja ili inostrane kupce? Šalje li se jedno vino na ocenjivanje, a drugo flašira za prodaju, pa se onda kupci čude: šta bi ovim ocenjivačima da daju ovoliko poena za ovo?

Ali, malo je tu zle namere. U traženju najboljeg puta, vinari od ono malo ubranog grožđa eksperimentišu i sve ćešće ubadaju Bingo! Nažalost, „dragulja” bude naprstak, tek bure ili dva. Pitanje prvo glasi: hoćemo li ikada probati ta vina? A potom, hoće li se kvalitet održati i dogodine, pogoditi isti recept i, ono najvažnije - hoće li vinarija uopšte postojati uz svu ovu „pomoć” koju država vinarima neštedimice pruža? Ali, period je vinske tranzicije i svima treba pružiti šansu. Samo da virus ne sačeka iza prvog čokota.

Konačno, da vidimo potanko, šta se dešavalo 2012. godine:

Beo Wine Fair: Pobednik koga nemaBeo-Wine-fairf

Treći Međunarodni sajam održan od 23. do 26. februara na beogradskom Sajmu pokazuje znake laganog kvalitativnog uspona i otvaranja ka regionu uz 15% više posetilaca. Ono što ga možda odvaja je akcija, humanitarna prodaja arhivskih vina  po zamisli SERSA. Pohvalno.

Više od 120 izlagača, nekoliko takmičenja - za najbolje domaće vino, za najbolje vino Sajma i takmičenje somelijera.

Podeljeno je preko 80 medalja, od čega 26 zlatnih, a subotička vinarija DiBonis osvojila je gotovo sve što se moglo osvojiti: obe titule šampiona i još četiri zlatne, pet srebrnih i jednu bronzanu medalju! Čudesno.

Nijedno vino nije dostiglo 90 poena, ali su srpska vina generalno gledano nadmašila nekompletnu konkurenciju iz regiona. Pobednik u kategorijih crvenih vina, perjanica Sajma DiVranac 2009 sa 88,11 poena kasnije se nigde nije mogao kupiti! Nema ga. Ispravite me ako grešim. A vlasnik vinarije iskreno priznaje: „Nije taj vranac naše grožđe. Mi uzgajamo šest crnih sorti, ali vranac smo uvezli iz Makedonije. I to je upravo interesantno, da mi od njihovog grožđa napravimo bolje vino nego što ga Makedonci dobijaju!”

Konačno: čaše su se kupovale po 300 rsd, a nijedno vino nije dobilo preko 90 poena.

Salon vina Župa: Nova krv na izvoru

Održan je Prvi međunarodni sajam vina u Župi. Veliki broj posetilaca, nagrađenih vina, interesovanje medija. Kad je vino u pitanju, izgleda da Župa nema razloga za brigu!

zhupaA kriterijumi ocenjivanja? Za ukupnog pobednika i šampiona proglašena je Vinarska vizba Povardarie, Negotino na Vardaru, Republika Makedonija, sa čak 13 osvojenih medalja, od čega šest zlatnih. Ako se zna da je ova vinarija, kao i mostarski Hepok (suvlasnički), sastavni deo preduzeća Vino Župa, može se reći da su odličja dodeljena - domaćinski! Ukoliko je Vino Župa jedan od osnivača i sponzora ovog lepog projekta, onda nema zamerke. Za prvi put.

Šampion kvaliteta je Vinarija Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića iz Topole, sa osvojenih sedam zlatnih medalja. Po zlato za svako vino u konkurenciji! Još jedan zaista jedinstven uspeh. Šampion u kategoriji ružičastih vina je Vinarija Braća Rajković iz Gornjeg Zleginja za vino Sofia 2010. Mladi vinari odlučili su da isključivo sopstvenim grožđem dođu do vrhunskog kvaliteta, pa je nulta berba već dala rezultat, dok za svoju tamjaniku tvrde da više „ništa drugo i ne piju”! O uzletu ove vinarije ka vrhu Župe govore i neka njihova najnovija vina, pogotovo „33” o kome se toliko priča.

U kategoriji crvenih vina šampion je Cabernet Sauvignon 2010 Vinarske vizbe Povardarie, dok je u kategoriji belih vina pobednik Sauvignon Blanc 2010 vinarije Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića iz Topole.

Konačno: nijedno vino preko 90 poena.

Interfest: Salon pod vedrim nebom

Sa kompletnim kulturnim programom i oktobarskom beogradskom „reprizom”, Interfest održan od 5. do 7. jula na Trgu Slobode u Novom Sadu preti da se dogodine uvrsti u najznačajnije ili makar najšire po prostranstvu regionalne izložbe vina.

Oko 120 vinarija učestvovalo je na ovom 9. festivalu, a pored domaćih i regionalnih prvi put su predstavljena i vina iz Australije, Južne Afrike i zemalja Latinske Amerike. Ako ukinu EXIT, Interfest će da vlada! Još dugo...

Tulip In: Najveći ruku pod ruku

Tulip-in-vitezPremijerni Srpski festival vina i rakije - Srbija 2012 doneo je značajnu novinu. Pored senzorskog ocenjivanja za koje su zaduženi stručnjaci, somelijeri, takozvani „ljudski faktor”, vršena je specijalnim aparatima i ona druga procena - analiza sastava i kvaliteta vina kojom se za tren oka otkrivaju slučajno ili namerno sakrivene mane, dodata voda, šećer i slično. Na ovu vrstu analize pristali su gotovo svi, osim najvećih, kao što su giganti Vršački vinogradi i Rubin iz Kruševca. A najveći su i pobedili. Između osamnaest jakih vinskih izlagača, titule su odnele Vinarija Aleksandrović sa vinom Rodoslov 2006 (pobednik Velikog Blind Testa 2011) i Mali podrum Radovanović sa belim vinom Chardonnay Selekcija 2010. I to po mišljenju jakog internacionalnog žirija, onoga što je srpskim vinskim nadmetanjima najviše nedostajalo.

Internacionalni žiri odabrao je i najboljeg somelijera Srbije, titulu je poneo Minja Petrović

Mediteraneo: Najava raskoši

ZB-mediteraneoČuda, poput oživljavanja Frankeštajnovog čudovišta, su izgleda ipak moguća. Karikatura vinskog festivala, kakav je bio onaj prethodni Mediteraneo festival na Kalemegdanu u paviljonu Cvijeta Zuzorić, u obnovljenom zdanju hotela Metropol tokom poslednjeg vikenda u novembru dostigao je svoju dijametralnu suprotnost i najavio period vinske raskoši u Srbiji koji tek predstoji. Raznovrstan i šarolik program radionica, vodeći stručnjaci iz regiona, timovi i pojedinci iz bivših republika, uz Ivanu Simjanovsku, Sašu Špiraneca, Roberta Gorjaka, te Caroline Gilby (Master of Wine) iz Velike Britanije i njenu koleginicu iz SAD Christy Canterbury, kao svojevrstan ukras čitavoj priredbi, učvrstili su uverenje da nam tek predstoje dani vina i igara u Srbiji. A za hleb, videćemo.

Drugim rečima, radna i organizaciona ekipa Festivala vina, gastronomije i vinskog turizma Mediteraneo delovala je kao izvrsno uigran tim. Program je ispoštovan, satnice takođe, izlagači su se mahom pojavili i to nošeni nekom novom energijom. Najbolje etikete točile su se neštedimice, a publika je imala priliku da proba i neka nova vina, poput Crnjaka iz Hercegovine, nove etikete Tvrdoša, pa i enprimer premijeru kakva je recimo italijanski rizling vinarije Janko iz Smedereva. Malo vinske i druge opreme, ne previše vinarija, ali esencijalno gotovo sve ono o čemu se naveliko priča kao novom vrhu domaćeg vinarstva sjatilo se u velikoj dvorani u kojoj je svojevremeno Zdravko Čolić najradije promovisao sopstvena visokotiražna muzička izdanja uz raskošne gastronomske vatromete.

Taj duh pozitivne energije i hedonizma, očigledno se uvukao u domaćine, predavače, posetioce, pa i značajne goste iz sveta politike i biznisa koji polako shvataju da se u Srbiji događa nekakvo vinsko čudo. Možda još ne na nivou privredne grane o koju će se svi odjednom „okešati”, ali kulture u nastajanju koja je po sebi dovoljno vredna i bez kamare para što joj se mnogi oko nje nadaju. Očigledno raspoložen i uzbuđen uspehom koga niko u Srbiji nije mogao da garantuje uprkos značajnim ulaganjima, osnivač festivala Mediteraneo, Sava Kesar, ekskluzivno nam je obećao:

- Idemo dalje. Iduće godine u ovo doba pravićemo još veći festival na ovom divnom mestu. Kapaciteti raskošnog novo-starog zdanja Metropola će, nadam se, biti dodatno prošireni i uspećemo da se konačno izborimo za svoje mesto. Trenutno, srce je puno.

Lazarevac: Kad se svati slože

Lazarevac-osmehČetvrti festival vina u Lazarevcu održan je pod sloganom „Vreme je za vino, pijmo domaće”. Uz inauguraciju Bore Čorbe u viteza vina reda Singidunum, bio je to možda najmasovniji i najposećeniji  izlazak srpskih vinara na jednu zajedničku manifestaciju. Za svaku pohvalu. Tačno 48 vinarija i podruma ponudilo je proizvode na uvid pred oko hiljadu posetilaca u jednom danu. Manifestaciju su zajedno otvorili ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić. Gospodin iz zemlje izlazećeg Sunca je potvrdio da su vina dobra i da bi ih Japanci rado pili, a da će ih on lično sva isprobati. Opet, gospodin Antić je priznao da je i sam malo vinar. Da ima nešto zemlje pod lozom i da će se svojski potruditi za dalji razvoj vinarstva, makar u ataru Beograda, jer je vinarstvo i vinogradarstvo jedan od mogućih aduta ove države u narednom periodu. Dobro primećeno. Haj'mo!

Veliki Blind Test najboljih srpskih vina: Iznenađenje sa salaša

Najbolje srpsko vino na tržištu u 2012. godini je Cuvée No.1  2008, Vinarije Zvonko Bogdan. Tako je odlučio jedanaestočlani žiri tokom dvodnevnog ocenjivanja u beogradskom hotelu Zira. Pobednik u kategoriji belih vina je, baš kao i prethodne godine – Trijumf Selection 2010 Vinarije Aleksandrović, dok je titulu šampiona među rozeima ponelo još jedno vino iz Vinarije Zvonko Bogdan – Rose 2011. Vino koga gotovo da nema više u prodaji!

Sblind-test-2012-pozivnicave ovo je bio okidač za salve navijačkog i stručnog negodovanja. Ali, kakav god žiri sastavili, kakve god ocene taj žiri doneo, najgora strana ovakvog odmeravanja snaga na vinskom tržištu je neprijatan osećaj da neće svi biti zadovoljni postignutim rezultatom. I to je tako. Pretendenata za nazive najboljih po kategorijama uvek je mnogo, a ove godine sasvim sigurno i više nego lane. Nema šta, konkurencija u vrhu srpskog kvalitetnog vinarstva se zaoštrava, o čemu upravo svedoče i rezultati VBT 2012. Jer, među prvih deset rangiranih etiketa čak osam je iz različitih vinarija! To znači da više ne figuriraju samo pojedine vinarije, koje su u prethodnoj deceniji odskakale od ostalih. Lično sam jedno vino vino vinarije ZB uporedio sa jednim vrhunskim italijanskim vinom, i rekao da „podseća”, našta je je ponovo krenuo talas negodovanja. Ali, Cuvée No.1 je dobio 89,37 poena na međunarodnoj skali ocenjivanja do 100. A pomenuto italijansko vino dobija prosečno oko 90. Mnogo velika razlika? Malo velika razlika? Okej, kao razlika između jakog zlata, i slabog velikog zlata. Srednjoškolci znaju: jak vrlodobar ili odličan, razlike gotovo da nema. Ako se potom dignu ruke od učenja.

Konačno: nijedno vino preko 90 poena. Ali primetan ujednačen i prosečno visok kvalitet u prvih deset vina. Odlično! Veliki Blind Test biće još veći 2013. godine. Sjajno!

Salon vina In Vino: Na visokoj i skupoj štikli

In-vino-salon

Deveti Salon vina, koji je 21. i 22. decembra održan u hotelu Hyatt Regency, okupio je preko 80 vinarija iz 12 zemalja i 52 vinska regiona. Degustirano je oko pola hiljade etiketa, dok su se radionice uparivanja hrane i vina, upoređivanje vina po berbama i etiketama, upoznavanje i komunikacija sa autorima vina odvijale po strogo zacrtanom redu u specijalno određenim prostorima. Ulaznica od 1.200 dinara, plus kaucija za čašu, poprilična je svota za ulazak i na zvanično najelitniju vinsku manifestaciju u Srbiji i šire, mada neki tvrde da je primat preuzeo zagrebački festival. Ali, možda kad je reč o stranim vinima. Ovaj Salon se okrenuo domaćem vinarstvu, što je za Srbiju bolje. Istina, začudilo je odsustvo nekih značajnih imena, poput Aleksandrovića ili Cilića. Neki tvrde da je to zbog visoke cene zakupnine izložbenog prostora. Ko zna? Bilo bi bolje da smo u punom sastavu, ali i ovako je bilo uzbudljivih premijera, gužvanjca na najavljeni smak sveta i dobrog raspoloženja. Lično, jedva čekam naredni jubilarni Salon uz konstataciju: samo zajedno možemo biti bolji.

Degustacije: Čudo u Beogradu

Pravi talas degustacija zahvatio je beogradske i druge vinoteke. Moramo se pohvaliti da je ovu priču, na nivou na kome je trenutno, upravo započela redakcija Vino.rs i Srpska kuća vina sa serijom besplatnih degustacija tokom leta, što je odmah privuklo veliku pažnju svih ovdašnjih07-braca-rajkovic-03 ljubitelja vina. Preko hiljadu degustatora uživalo je u dobrim vinima i odličnoj atmosferi, a njihovi utisci, sabrani na sajtu www.vino.rs i Facebook stranama Vino.rs, mere se stotinama hiljada poseta. Kad zrelo razmislite, bio je to polugodišnji vrhunski festival, sjajna enološka serija u nastavcima, tokom koje smo prošli kroz sve srpske vinske regione i vinarije u vrhu domaće scene.

Ubrzo se u tu priču uključila i novootvorena Vinoteka Riznica, u čijem smo prostoru napravili za naše prilike prvu ekskluzivnu degustaciju vrhunskih vina za običnu publiku - Strast Italije u Beogradu! Sve zajedno, mnogi su to doživeli poput malog vinskog čuda u Beogradu!

Svemu tome valja dodati i jedinstvenu priliku da na jednoj od degustacija probamo en primeur četiri domaća bela mlada vina i tako odškrinemo vrata nove berbe čije ćemo zrele plodove degustirati ove godine.

Sudeći prema tim mladim vinima, ali i svemu šta nam je 2012. godina donela, pred nama su izuzetno zanimljivih novih 12 meseci na sve bogatijem vinskom putu Srbije! To je, verujem, jedino izvesno. Sve ostalo će zavistiti od - balansiranja!

Najbolja vina istočne Srbije
Priliku da se u Kladovu, po četvrti put, na manifestaciji pod nazivom Veče vina i meraka okuša pred najboljim srpskim stručnim žirijem iskoristilo je 11 proizvođača sa 35 uzoraka. Zvaničnog pobednika nije bilo. Istaknuta su tri najbolje ocenjena bela i crvena vina i dva rozea, koliko ih je ukupno bilo u konkurenciji. U kategoriji crvenih vina pobedila je Čuburska Stena Cabernet Sauvignon Vinarije Čubra, ispred vina Kremen Cabernet Sauvignon Vinarije Matalj i vina Pinot Noir Vinarije Vimmid. Kod belih sorti pobednik je Chardonnay Vinarije Mikić, ispred vina Sauvignon Blanc Podruma Dajić i vina Terasa Sauvignon Blanc Vinarije Matalj. U kategoriji ružičastih vina na vrhu su Aglaja Vinarije Vimmid i Dušica Vinarije Matalj.
Ovakvih nadmetanja je još mnogo širom Srbije i to je potpuno neiskorišćen potencijal koji tek treba pravilno usmeriti.
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama