Salon 2016: Kako je zaista bilo

Salon 2016: Kako je zaista bilo

Beogradski salon vina je umnogome opravdao očekivanja, ali istovremeno zaslužuje i da bude opisan iz raznih uglova. Uostalom, bio je poprište jedne nove velike i značajne vinarske promocije za Beograd i Srbiju,

Dosad verovatno najveća gužva u kasnije popodne drugog dana najznačajnije vinske priredbe u Srbiji potpuno je u jednom tenutku paralisala protok ljudi i dešavanja u velikoj izložbenoj dvorani. Srećom, čaše su uglavnom bile pune i osmesi na licima nisu nestajali. Beogradski salon vina 2016 je još jednom pokazao da je zasigurno jedna od najvećih manifestacija ovog dela Balkana, ali da je takav i toliki protok događaja jako teško iskontrolisati do kraja. I da uvek ima mesta za nov napredak.

ciraSlavomir Ćirović, trinaest godina izgradnje brenda beogradske vinske scene

Dve nedelje nakon održanog Salona, utisci se lagano sležu, kao lejeri u dobrom vinu. Ono što je do tog trenutka izgledalo kao pojedinačne sitne smetnje u masovnom hedonističkom doživljaju, odjednom je poprimilo jasnije konture. Generalno, primedbi je bilo u raznim segmentima, ali ko je došao da uživa u vinu, mogao je to do mile volje s obzirom na enormno veliki broj izlagača, etiketa, noviteta, radionica. Upravo se tu krio osnovni problem za one najžednije znanja. Veoma zanimljive radionice, plus one nove, koje se plaćaju a sa oznakom „klub“, i gde se moglo dobro popiti i pojesti i čuti svašta, često su „curile“ van vremenskih okvira pa je u tome bilo teško snaći se, čak i ako ste uspeli da se prijavite na neku. U tom rasporedu, pojedine su i izostale, kao ona najnovijeg mlađanog vinarskog maga Đorđa Bikickog sa njegovim krajnje zanimljivim etiketama koje svojim vizionarskim perom potpisuje  Oskar Maurer.

beogradsko vino udruzenjeDeo Udruženja vinara Beograd

Istovremeno, dok sedite na dvočasovnom dragocenom predavanju sa degustacijom, stalno se oseća žal da je nešto propušteno iz ponude glavnog programa. Bitno okretanje vinima regiona uznemirilo je takođe pojedine posetioce. „Nekako se ponavlja“, okarakterisao je neko nezadovoljan nedostatkom novih ekskluzivnih vinarija iz daljeg inostranstva. Ta žeđ da se za plaćenu ulaznicu pije francusko, špansko, nemačko ili neko drugo slično vino dodatno je bila vidljiva na radionicama gde su prezentirana (takođe delom već poznata) vrhunska italijanska ili makedonska vina, i gde se bukvalno tražila ulaznica više. Dok su istovremeno pojedine domaće radionice sa spektakularnim otkrićima bitnim za srpsku vinsku scenu, poput one o prokupcu,  bile dostupne i slučajnim namernicima, da su samo znali da ima mesta.

u holuU holu koji neki izbegavaju, mnoštvo zanimljivosti

Posmatrajući te zatvorene skupove, verovatno najveća novost Salona bila je prezentacija i klupska radionica onoga o čemu se priča, da je Beograd jedna od retkih prestonica Evrope koja ima svoje vinogorje. Uz konstataciju da je generalno sve uočljivije udruženo nastupanje vinara, Udruženje beogradskih vinara je hotel Hyatt iskoristilo za odličnu promociju potencijala i prve naznake brenda. Dobra energija neobičnih  vinskih „poletaraca“  u krugu pedesetak kilometara oko glavnog grada, začepila je usta čak i onima koji su po svaku cenu tražili manu u sve boljim i zanimljivijim vinima. Ima tu svega, od organskih vina, preko neobičnih sorti, do priča uklopljenih sa gastronomijom.

belo brdoIz vinarije Belo brdo, najavili različite cene vina od berbe do berbe!

Uostalom i ta „rezervna“ pozicija koju su zaposeli u holu ispred velike dvorane, inače nepremostiva prepreka za neke poznatije srpske regione i vinarije koje su evidentno nedostajale i kojima je ovo izložbeno mesto očigledno bilo „ispod časti“, dokazuje iz godine u godinu da je sve bolja. Kad nastane „čep“ u velikoj sali, ovde se svi sjate na otkrivanje novih vinskih aroma. I to je odlično! Možda jedina mana ovog pozicioniranja je što je nekako na vetrometini. Bar se tako osetio Miodrag Bjelica čiji je najskuplji srpski šampanjac preko noći izvetrio ispod tezge uz još neke etikete. Ali bez sekiracije, sve je pokriveno kamerama, vratiće se Babaroga. A šta to mogu Beograđani da ponude, prevenstveno nekom strancu? Kao prvo, Vinarija Despotika se jednim prstom oslanja na beogradsko vinogorje dok je sa ostalih devet u Šumadiji, dovoljno da očara svojim vinom od sorte morava. Janko iz Smedereva bi mogao sa prokupcem svakog da zaintrigira, dok je nova Sonata Icon, njegovog komšije iz vinarije Jeremić, snažno i divno balansirano vino na krilima voćne i cvetne rapsodije, verovatno jedan od najboljih srpskih sovinjona. A potom slede oni za koje ćete verovatno tek čuti: Vinarija Tomašević sa najvišim vinogradom područja, 330 metara na Avali, svoj jedinstveni u Srbiji, čisti game nudi u sopstvenom ekskluzivnom Tomy restoranu; Organska vinarija Plavinci pored bele panonije poseduje neobičnu ali zaljubljivu na prvi srk crvenu sortu regent; Iz lazarevačke vinarije Zorča stiže dobar traminac.  Lazarevac ima ozbiljno dobra vina ali je za razliku od Smedereva ograničen kapacitetom površine, zbog čega se od Smederevaca tek očekuje pravi vinsko-vinogradarski bum. Gamay vinarije Tomašević je blag na nosu ali odličan, dok retko dobar pino noar koji uzbuđuje Italijane dolazi iz podruma Srž Milovanović;  Sa najboljih pozicija iznad Smedereva,  sa Zlatnog brda koje je nekada (i delom sad) pripadalo porodici Janković, iz vinarije Mons Aureus nakon tri godine odležavanja u srpskom bariku premijerno stiže kaberne/merlo iz vinograda starih preko pola veka. To je vino koje se već prodaje širom evrope od Francuske preko Slovačke i Češke; Konačno, najstariji vinar, a najmlađi član Udruženja Momčilo Trišić doneo je, već ove godine jednom, šampionsko Trišino vino iz Vranića, dok su najmlađi vinari iz mladenovačke vinarije Pantić predstavili izvrstan merlo/kaberne fran Presto. I ima članova Udruženja još, a kad nakon ozvaničenja znaka Udruženja dobiju i oznaku geografskog porekla, sva će se vrata još šire raskriliti.

razne generacije na istom posluSamo jedan prst molim!

U međuvremenu,  čuven po svojim prokupcima, Gaga Ivanović iz Aleksandrovca se ponovo poigrava brojevima. Nakon crvene „polovine“ (1/2), promoviše tamjaniku Tri frtalja (3/4). Nova tamjanika fermentirala u drvenom sudu, nakon pet meseci nudi divnu sinergiju sa drvetom. Karamel iz barika dao je aromu kandirane pomorandžine kore uz mirise belog cveća, sušene kajsije, nažalost, za sad, u svega 300 boca. A ko je tražio nešto baš raritetno, mogao je probati vino najstarije loze na svetu, čuvene Stare trte iz Maribora koja poseduje sopstveni vinski festival od 2. do 11. novembra. Berba 400-godišnjakinje ispred njenog muzeja okupi nekoliko hiljada turista i poštovalaca, a rozikasto vino žametne černine, berba 2014. ali njenih kćeri (ili sinova) koji stoje levo i desno od nje, imali smo priliku da probamo uz komentar ljubaznog somelijera muzeja Stare trte, Jernej Lubeja.

lweb ogo beogradsko vinoKad stigne oznaka geografskog porekla stići će i finalni logo

I da zaključimo utiske Salona 2016. Bogato, verovatno i  prebogato za dva dana. Možda je zafalila neka vinska pikanterija, neko poznato ime, ali samo u petak i subotu. Ko sebe smatra znalcem i može to da isprati, imao je dodatni, novi, ekspertski  dan u četvrtak. Svakome prema potrebama, neka vrsta vinskog komunizma. I još jedna smernica. Prethodni  Salon obilovao je besplatnom hranom i đakonijama, pa smo tad skrenuli pažnju da je glavna dvorana umesto mirisima vina bila ispunjena trkom oko bogato naseckanih delikatesa i vonjem sireva, mesa, kolača pa i ribe. Ove godine, ko nije učestvovao u radu „klubova“, gde je bilo pošteno da se nabode na čačkalicu, uzalud je tražio mogućnost da utopi višak alkohola što je dovodilo do nervoze i ekscesnih scena pred kraj svakog radnog dana čak i za malo slučajno prosutog vina po košulji. Naši vinari sve više šire proizvodnju na odlične sireve, pouzdano znamo da se u Čereviću nađe izvrsna domaća šunka i druge slasne svinjarije, a pojedine vinarije nude vruće domaće čvarke čak i preko sms-a. Ništa neobično, propašće svako ko posluje legalno, pardon, ko u svojoj magazi prodaje samo jedan proizvod, drevna je mudrost trgovačka. Možda ubuduće treba odvojiti jednu od sporednih sala za prezentaciju pa i kupovinu prehrambenih proizvoda, kafe pogotovo, jer standardna cena za dve kafice sa vodom u restoranima hotela Hyatt iznosi gotovo koliko i dnevna ulaznica na Salon. Može li se to meriti? A stajati i piti na prazan stomak osam sati prevazilazi snagu i mogućnosti čak i Srba odraslih na šljivi. I pod njom.

aleksandrovic u casi

 

Genijalno

Jedna od manje primetnih stvari koje je profesionalce doslovno izluđivala je razmimoilaženje između zamisli organizatora i strogih pravila hotela Hyatt. Novinar koji je imao pristup Salonu, ulazio bi na spisak, i nije dobijao ni bedž ni kartu. Ukoliko bi na ulazu iznajmio čašu, morao je da je vrati kako bi ušao na bilo koju radionicu (pravila hotela valjda). Ukoliko bi radionica bila u sali Foccacia, kad prođe kontrolu, nije mogao čak ni da se istim putem vrati na Salon, već je svaki put morao da uđe u proceduru prijavljivanja. I iznova da iznajmi čašu (ako se nije snašao da je negde na rizik ostavi), pa se postupak ponavljao i ponavljao u nedogled. Genijalno.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama