I bageri vole grožđe

Rođačko-drugarski nastup, Vladan Milojević iz vinarije Milojaš, Dejan Čvorović i Vladimir Petkoski Rođačko-drugarski nastup, Vladan Milojević iz vinarije Milojaš, Dejan Čvorović i Vladimir Petkoski

Na samoj granici naselja Burovo i Zeoke kraj Lazarevca, a u okviru Beogradskog vinogorja, mlade vinare Dejana i Vladimira sve više spaja činjenica da se džinovski bageri rudarskog basena Kolubara, koji gutaju čitava sela pred sobom, neumitno približavaju njihovim vinogradima. Ali i brojne druge sličnosti...

U kraju gde je nekada svaka kuća imala vinograd, danas je vinare teško i lupom naći. Ne samo zato što neko zeočki vinski put, ili ono što bi mogao biti, nije valjano obeležio, ili što cesta između kućeraka nekako čudno vijuga, već zato što su odavno svi vinogradari prešli na daleko isplativiji rad u rudniku.

- I možda daleko lakši od ovog u vinogradu – kaže Dejan Čvorović, vlasnik vinarije Carpe Diem, dok stoji na verandi male gostinske kuće na vrhu jednog od tri vinograda koje poseduje. Izdignut iz veličanstvenog zelenila vinograd od hektar ipo tamjanike i nešto stonih sorti posađen je 2011. godine. Pogled se spušta dole preko celog Lazarevca, a potom leti na jug, na Rajac, Povlen, Maljen, dok su sa druge strane Avala, Kosmaj, pa se u daljini pomalja i Fruška gora. Naravno, u prvom planu su monstruozno veliki kolubarski kopovi.

lazarevac 15Dejan Čvorović i vinograd tamjanike iznad Lazarevca

Par stotina metara dalje nalazi se vinograd Podruma Milojević. S ponosom u imenu ističu godinu 1863, otkad postoji pisani zapis da je ta kućica u podnožju vinograda, gde je vinarija danas smeštena, posedovala „dve motike“ vinograda. Ta mera je onoliko zemlje koliko se motikom za dan može prekopati, oko 10 ari. Tradicija vinogradarstva koja se nikada nije prekidala.

O tome govore i debele gidže vranca gore u vrhu vinograda, stare preko pola veka! Sadio ih je na 40 ari vlasnik vinarije Milovan Milojević kad je bio u trećem razredu osnovne škole, sa svojim starima. Dobro se seća. Kao i toga da je svaka kuća imala vinograd, divlju lozu koju su sami kalemili. Ali „divljaka“ više nema, pojede je lignit, kao i vinare. I Milovan se malo umorio, podigao četiri ćerke, danas uživa u unučićima, brojnim trofejima, diplomama i ljudima koji dođu da se napiju njegovog dobrog vina, a posao sve više preuzima zet Vladimir Petkoski. Vlada se nadavno vratio iz belog sveta. Pet godina je kao kuvar radio na luksuznim kruzerima što špartaju Evropom. Dobro plaćen posao i sjaj metropola zamenio je radom u dva hektara tastovog vinograda i vinariji koju je registrovao 2015. godine. Potreba da bude sa porodicom i troje male dece čija imena je istetovirao na podlaktici, jača je od privlačne snage evropske valute. Zabrinuto ali i odlučno gleda u pravcu severa, ka kopu i čudovišno velikom plavom bageru koji se sprema da proguta Zeoke i krene ka njegovoj vinariji.

lazarevac 4Tast i zet na zajedničkom poslu, Vladimir Petkoski i Milovan Milojević

- Znamo da će vinarija i vinski deo vinograda nestati za nekih pet ili sedam godina. Ali baš tu, kod ovog vremešnog vranca će se pohod mašina zaustaviti. Ima tast neko gazdinstvo, premestićemo pogon vinarije, zasadićemo kaberne i tamjaniku na nekom drugom mestu. Život mora dalje – kaže Vlada dok se spuštamo ka vinariji.

 Iz jednog bureta iskače crno besno pašče. To mu je kućica, a ima ih još dosta malih ljutih pasa okolo. Jer vinograd nije ograđen i sve stono grožđe srne pojedoše, objašnjava kasnije. Posebno vole lastare sorti afusali i hamburg, a posle pozobaju i zreo plod, samo peteljke ostave! Nisu ni one naivne, a u gulaš ne mogu, mnogo su velike kazne.

lazarevac 16Stare etikete Podruma Milojević

Ali nije vino, mladost, približavanje kopa i isti enolog Aleksandar Aca Petrović jedino što Dejana i Vladu spaja. Priče su jako slične. Možda bi Dejan Čvorović danas radio u Kolubari kao „sav normalan svet“ u Lazarevcu da se otac Radosav nije setio dedovine i svog oca koji je u isto vreme sa ostalim sugrađanima iskrčio vinograde pre 40 godina. Brojna radna mesta u rudniku ukinula su motiv za obradu zemlje, ljudi nisu videli ekonomsku opravdanost i od bogatog vinogradarskog kraja u opštini Lazarevac ostalo je jedva nekih 7-8 hektara. I onda je Rade počeo da dovodi stručnjake, profesore poljoprivrednih fakuleta. Jednog za podlogu, pa drugog za sorte, trećeg za zaštitu, četvrtog za tehnologiju vina. Dadoše profesori važna uputstva uz jednu napomenu: dolazićemo, obilazićemo, pomoći ćemo, ako budete poštovali dogovoreno. Ako krenete na kvantitet, umesto na kvalitet, dižemo ruke. I tako bi, pa su vina Carpe Diem i Podruma Milojević danas zbilja respektabilna, posebno ona crvena. Apsolutni šampioni sa brojnih nadmetanja od Vršca, preko Aranđelovca, Župe...

Vinarija Carpe Diem smeštena u Lazarevcu i osnovana 2013. godine ima kapacitet od 6-8 hiljada litara, ali bi se moglo „nagurati“ i svih deset. Belo vino rade u inoksu a crveno obavezno ide u burad od 500 litara, od domaćeg hrasta. Grožđe tamjanike dolazi odavde iz Burova sa nekih 180 metara nadmorske visine, dok merlo i kaberne sa poteza Strana u Zeokama nose upečatljive odlike mikroklimatskih uslova. Snažna ali istovremeno voćna vina moćnih tanina kojima i daleko duže odležavanje u drvetu ne bi naškodilo.

lazarevac 5Radosav Čvorović je 2008. godine krenuo da vraća vinarenje u Zeoke

Upravo merlo donosi najviša odličja. U Vršcu je 2015. poneo veliko zlato, a Carpe Diem bio apsolutni šampion, da bi 2016. u Aranđelovcu ponovo blesnuo zlatnim sjajem. Što ne znači da kaberne zaostaje, dok je tamjanika jako pitka i osvežavajuća, baš kao i roze od merloa. Do sad je berba 2013. bila najbolja, ali se od one iz 2015. godine, od koje će kaberne baš sad u boce, još više očekuje. Ali Dejan dosta računa i na vinski turizam, blizinu Beograda:

- Ovde ćemo u sred vinograda postaviti letnju varijantu vinskog turizma. Planiram da proširim terasu, trem, baštu, da iskoristim predivan pogled i prirodu. Istovremeno, tražim parcelu, želja mi je da sagradim podrum u sopstvenoj kući, negde na periferiji Lazarevca jer vinar treba da živi u svojoj vinariji.

A u Podrumu Milojević, tast i zet, Milovan i Vladimir dočekuju goste na tremu ispred kuće ili u podrumskoj degustacionoj sali uređenoj u etno maniru. Stolovi prekriveni crvenim kockastim stolnjacima na radost, a zidovi diplomama i trofejima. Na policama boce sa starim etiketama, sortni nazivi, vranac iz 2008. godine latinicom, posle sve ćirilica...

- Volim da su imena na ćirilici – kaže gazda Milovan. – A vina su sortna. Nekada sam ja to radio kako su radili moj otac i deda i naši stari, sve bi iz vinograda išlo u jedno vino. Bilo je to dobro, tanko vino i pilo se ko voda. I umesto vode. Ali dođe onda jednom onaj profesor Jović i kaže mi: „Ne može tako, moraš da praviš sortna vina!“ I otada ih pravim. Šardone, smederevka, vranac, kaberne klasik i barik varijante, roze koji se odmah rasproda. I sva ih volim ali vranac Aberdar ponajviše.

S jedne strane, Milovan je poslušao savete stručnjaka. Vranca bi moglo biti i deset kila na čokotu, ali ga redukuju na dve kile, kaberne i na kilo i dvesta. I zato je tako dobar. Ali ima tu jedno čudo. Hteo Milovan kaberne da sadi na severnu stranu. Nemoj reče jedan profesor, neće valjati. Al posadi Milovan iz inata. I kaberne ispade vrhunski, a profesor uz osmeh danas priznaje: „Eto, teorija je jedno, a praksa može biti sasvim drugo.“ I što je zanimljivo, iako je sa severne ekspozicije, grožđe ranije sazreva. Možda ga pogled na kolubarski kop tera na to.

lazarevac 10Sve će ovo progutati rudnik, Vladimir Petkoski

Vina inače ovde nastaju u preuređenoj štali. Ima nešto inoksa, nešto plastične buradi, uradi se godišnje oko četiri hiljade litara samotoka, ali planiraju širenje. U drugoj prostoriji burad od 500 litara od domaćeg hrasta, pinteri iz Niša i Župe. Nedavno je bure ozbiljno procurelo. Jedini spas je bio da se kaberne posle dva meseca izvadi i sačeka reparaciju bureta, pa ponovo na odležavanje. Taj kaberne iz berbe 2016 je čudesan. Moćno vino vrhunskog potencijala, prepuno materije, ekstrakta, tanina, voćnosti pa i cveća. Kad „odspava“ još šest do devet meseci u drvetu biće vrhunski u svakom pogledu. Šardone je veoma prijatan, elegantan, ali specifičan, slabije aromatičan na nosu. Bar dok se dobro ne zagreje u čaši. Smederevka jako dobra, ima finu neobičnu cvetnu notu u završnici. Divne kiseline čine je  idealnom za penušavo vino. A vranac Aberdar 2015, baš kao što mu ime kaže – rastura! Aberdar je bio srpski „narodni top“ od trešnjevog drveta koji je često pravio identičnu štetu ispred sebe kao i iza. E, ovaj kaberne i vranac su takođe osvojili apsolutnu titulu šampiona u Vršcu, u Aranđelovcu zlata, a najnovija su brojna srebra sa vinskog sajma u Negotinu, održanom početkom maja. Domaćini su posebno ponosni na veliku glinenu oku, trofej za šampiona u Župi.

Iako je Vladimir najveća vinska iskustva i ljubav prema vinu stekao pijući vrhunske rizlinge u čitavom Mozelu, svoja vina sad ne bi menjao ni za jedno svetsko. Pokušaće da struku u kojoj je bio majstor i sadašnji vinski biznis okopavanja vinograda spoji i unapredi. Sam radi pečenicu, šunku, nabavlja najbolje kozje sireve iz okoline, marinira bifteke pa ih suši, uvija suve šljive u slaninice. Gore u vinogradu planira da od stare brvnare sagrade malu kućicu sa dva, tri stola, da od džinovske bačve od 15.600 litara iz doba kraljevine, koju su rastavljenu kupili u Vladičinom Hanu napravi atrakciju. Za sad su nove etikete napravljene, sajt i Fejsbuk strana se redovno pune, još da stave veliku tablu na kojoj piše Podrum Milojević ispred kuće, turisti će ih i lako naći. Naravno, ako ih neko jednom pravilno uputi na vinsku stazu u Zeoke.

Kako su vina dobila imena

Pre neke dve godine zapiju se neki prijatelji u podrumu Milojevića pa kažu, ajde da kumujemo ovim vinima, da se ne zovu po sorti. Onda jedan reče „Ja kad popijem čašicu crvenog kabernea ujutro uranim“, pa kaberne posta Uranak. Drugi kaže da on od tog vina progleda, pa nastade barikirani kaberne Vidik.

- Šardone i smederevku smo nazvali Lana i Lara, što su imena iz crkvenog kalendara dok je roze Mima, po mojoj ćerki - kaže Vladimir Petkoski.

Srećan kraj

lazarevac 9Vladan Milojević iz vinarije Milojaš, upravo je otvorio novu degustacionu salu

U neposrednoj blizini vinograda Milojevića i Čvorovića nalazi se podrum Milojaš. Vladin drugar i rođak preko tasta, Vladan Milojević upravo je otvorio lepu degustacionu dvoranu. Iako i sam ima vredne zlatne medalje za odličan kaberne, nije registrovao vinariju. Ne isplati se kaže, za par desetina ari vinograda iza kuće. Ali će zato nuditi vina Carpe Diem od drugara Dejana Čvorovića zadovoljnim gostima među kojima su i rukovodioci rudarskog basena koji guta vinograde. Žrtva i dželat ili dobra  simbioza, vreme će pokazati.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama