Vinarija Pantić: Čuvari mladenovačke tradicije

Vinarija Pantić: Čuvari mladenovačke tradicije

Svi znaju gde su čuvene pečenjare na prilazu Mladenovcu iz smera Beograda. Ali malo njih zna da je tu iznad puta uz brdo, na nekih 250 metara nadmorske visine, vinograd Vinarije Pantić sveukupnog pobednika nadmetanja vina i vinara na Novosadskom Sajmu.

1 otac i sin panticiOsmeh na tremu etno kuće: jedini vinari Mladenovca, Zoran i Uroš Pantić

„Zlatni“ merlo Presto 2015 sa dvadeset procenata kaberne frana i roze Dogovor 2016 od sortnog čistog merloa, neobičnom svežinom i iskrenošću oduševili su novosadski žiri i nadmašili daleko poznatije internacionalne konkurente.

Tri kilometra pre Mladenovca, nadomak seoceta Rajkovac, nalazi se potez „Polje“, zemlja malo kamenita.

- Tu su vinogradi oduvek bili – kaže Zoran Pantić, otac vlasnika vinarije Pantić, Uroša.

Vinari Pantići su ovde nekako malo usamljeni, što bi neko rekao: Sede na dve stolice. Prema postojećoj rejonizaciji, član su Udruženja vinara Beograd, valjda što je Mladenovac beogradska opština. Prema nekoj duhovnoj podeli, pripadaju šumadijskoj eparhiji, a tako pokazuje i geografska karta, sve iza Kosmaja čista je Šumadija. U ovom kraju svako domaćinstvo je oduvek imalo svoj vinograd, a Pantići su, gle čuda, jedina vinarija u Madenovcu! Neki usamljeni vinski rendžeri...

2 uros vinograd tamjanikeUroš Pantić, mlad vinar u mladom vinogradu tamjanike

Sedimo sa Zoranom u senovitom malom bagremaru povrh vinograda na tremu drvene etno kućice prepune istorijskih upotrebnih predmeta nečijih dedova i baka. Ništa pod konac, naprotiv, kao da je neko upravo zbacio kožuh sa kolena, zagrizao jabuku i odjurio u vinograd. A iza njega ostadoše ćilimi na zidovima, burencad za rakiju, originalna drvena kolevka, još mnogo toga. Milina za videti. I dok dobra domaća loza ledi čašu za čašom, iz redova bujne zelene loze izbija traktorče sa nekom budžom sa strane. Novitet u ovom vinogradu, makaze, „frizeraj“ za šišanje redova loze, ozbiljna priča.

- Ovaj je bagrenjak nekada bio vinograd, pa zapušten, ali evo, priveli smo ga nekakvoj primeni – uz smeh kaže Zoran dok ispija aromatični alkoholni eliksir.

3 zoran pantic ispred vinarjeZoran Pantić ispred vinarije

A onda, malo u šali, a čini se više u zbilji pominje par šlogova koje je imao i otkriva da mu je u stvari vino došlo kao lek.

Drvena etno kuća nije porodična tradicija, ali jeste tradicija ovog naroda i Zoran ju je svojevremeno našao negde, kupio, i kompletno preneo u vinograd. Osmeh na tremu, u ’ladovini, kraj sina koji je mokar od znoja izašao iz vinograda po julskih četrdeset stepeni, teško je zameniti za one „cool“ gradske osmehe.

Uostalom, Zoran je tu iz sela Rajkovac rodom. Najbliži mu je Kosmaj, a levo, preko nasada mlade bele tamjanike, u daljini se nižu Topola, Rudnik, Venčac... Ovi su vinogradi kupljeni, tačnije posađeni 2012. godine, a tamjanika tri godine kasnije. Dobro buja, sad će joj prvi rod. Tu su još šardone, merlo, kaberne fran, manzoni, kaberne sovinjon. Ukupno četiri ipo hektara plus dole nizbrdo, još pola starih, nasleđenih. Uglavnom stone sorte hamburg, afusali, broje po 30 godina, ali ima i mladih nasada vranca i kameničanke kako se prokupac vazda zvao u ovom kraju, šardonea, merloa. Pa i brojem 660 čokota sovinjon blana.


4 zoran pantic u vinogradu

- Vinograd i ta ljubav mi je ostala od dede pokojnog i oca, ja sam četvta, peta generacija vinara „da se znamo“ – veli Zoran i stalno pominje, pazi da tamjaniku nipošto ne ispustimo iz fokusa kamere.

Onda pokazuje uramljenu potvrdu načelnika sreza kosmajskog iz 1905. kojom se dokazuje da je izvršena analiza zemlje i kojom je kralj odobrio da se na ovom potezu sadi loza.  

- Nisu to ovi današnji izmislili. Loza se uvek sadila tamo gde treba da se sadi. Potvrda je naslovljena na dedinog rođenog brata, imali su parcelu zajedno, a zanimljivo je da je ovde u kraju svako domaćinstvo imalo vinograde, a danas sam ja jedini koji ima vinariju. Zašto je to tako? Pa, vinograd traži mnogo rada, a teško se novči. I bukvalno svakog dana traži čoveka. Pričam sinu, a ni ja to nisam slušao u njegovo vreme, moraš biti u njemu i ujutro i uveče. Prošle godine mi se jedno veče pojavi pepelnica na par čokota u redu, a kad sam došao ujutro, bio je zahvaćen čitav red. Žalosno je bilo, a hvala bogu, ova je godina super.

5 podrumarPodrumar Marko Pavlović

Dvadesetosmogodišnji Uroš i sestra su direktori, Uroš vinarije, a Marija firme Kosmaj-Komerc pod kojom vinarija osnovana 2014. godine formalno i posluje. Dok proizvodi vina koja osvajaju medalje, Uroš završava fakultet Zaštite životne sredine. Pa otkud on u toj vinskoj priči?

- Od dede Radovana koji je imao mali stari vinograd, pa preko oca. Iako smo živeli u Beogradu, vikendom bi ovde dolazili i tu se razvila ljubav prema selu i vinarstvu. Radili smo pomalo vinograd i onda otac nabaci ideju da sadimo hektar-dva. Za današnjih pet hektara sam uglavnom ja kriv jer iako sam odrastao na asfaltu uvek sam voleo prirodu. Zato i studiram to što studiram.

6 uros i barikKruševački barik za mladenovačko vino

Od dede mu je ostalo i to da najviše voli vranac i hamburg kao sorte, dok su od belih favoriti tamjanika i šardone:

- Vranac i hamburg ne radimo u većoj količini i možda nisu vrhunske sorte ali mi baš prija vino od njih. Baš kao i ovaj roze od merloa što sad pravimo.

A „pravljenje“ je počelo malo neobično:

- Otac i majka su otišli na odmor 2011. godine baš u vreme kad se pravi vino. Još nismo imali ovolike vinograde, deda je bio živ, ja sam sa burazerom od strica nešto mešao, probao. Potom rešio da ta vina odnesem na takmičenja i osvojio sve žive prve nagrade te godine u Mladenovcu i Aranđelovcu. I tu sam video da je sve to igra, nauka i igra. Kombinacije, miksevi, to me je privuklo do kraja, naravno uz pomoć oca koji me je sve vreme podržavao. A sad je na meni da nastavim da radim kako treba.

7 vina pantic
Šampionska vina i novi roze uz oznaku Udruženja vinara Beograda

Uroš nema previše iskustva sa tuđim vinima, malo je španskih i francuskih probao, uglavnom ova domaća. Smatra da u Srbiji vinska kultura postoji samo se negde bila zagubila. Ali se i vraća, samo ove godine treba da se otvori bar desetak ozbiljnih vinarija, nego je loše što se malo sadi.

- Grade se vinarije bez ijednog čokota, što mi se ne sviđa. U redu je, kupuj ti vino sa strane, ali imaj makar hektar dva uz vinariju. Iskreno, mislim da svi mi možemo još da napredujemo, da stignemo te vinare o kojima čitamo u knjigama.

Kapacitet vinarije Pantić je 30.000 litara. Ove godine ako sve prođe kako treba napuniće se oko 23 hiljade, a dogodine, kad bude pun rod, popuniće i čitav kapacitet. Vinarija u selu Rajkovac je smeštena u funkcionalnoj zgradi, oprema, tankovi su još praktično novi i moderni. U barik podrumu gde glavnu reč vodi podrumar Marko Pavlović ima još dosta mesta za buriće pored trenutnih dve hiljade litara za merlo i kaberne. Barik stiže iz Kruševca, zanatska radnja Gorica iz sela Modriča već se nalazi u brojnim podrumima oko Negotina, a oko dvesta buradi je u podrumu Tri Oraha, gde odležava svojevremeno najskuplje vino Srbije. Prema uputstvima tehnologa Vlade Panajotovića, uskoro će i šardone u nove barik bačve. A taj šardone poznat kao Belo vino Presto 2015 besprekorno je izbalansiran uz odličan odnos cene i kvaliteta, baš kao i kod ostalih vina vinarije Pantić koja staju oko pet evra. Ovaj Presto iznenadi svežinom mirisa, divnim citrusnim kiselinama, a onda jednostavno klizne niz grlo ispuštajući arome južnog voća svuda iza sebe.

8 degustaciona salaDegustaciona sala spremno čeka one koji bi da probaju šampionska vina

Potom sledi najveće, i gabaritom, iznenađenje. Naime, gotovo čitavom dužinom vinarije na spratu prostire se degustaciona dvorana, lepo sređena 2013. godine. Trenutno ima sedamdeset masivnih drvenih stolica uz iste takve stolove, ali lagodno može da primi i 150 ljudi! Tu je i kožna garnitura za sedenje dok se kroz stakla naziru i cakle hromirani tankovi u proizvodnom delu. Pa ko može, kad vidi nešto ovako, da tvrdi da u Mladenovcu nema uslova za vinski turizam?

- Problem je što Mladenovac nema mnogo toga da pokaže, kao recimo Topola – kaže Uroš. – Imamo banju koju nismo naravno razvili iako je jedna od najboljih voda u Srbiji. Tu je i Kosmaj koji je šumsko carstvo, a budući da smo baš na putu ka Topoli mogli bi da budemo i značajna vinsko-turistička stanica na tom putu.

etno kuca u vinogradu

Degustiramo novi roze od merloa Dogovor 2016 za koji Uroš tvrdi da je tako dobar jer ga pravi od merloa, dok mnogi „od onoga što preostane“. Dogovor je prava voćna bombona, vrlo svež, veoma pitak, bez previše slasti i crvenog voća, ali sa lepim naznakama ruže. Creno vino Presto je takođe jako pitko, neopterečujuće, vino idealno uz pečenje i srpska tradicionalna jela i vrhunsko na tačno preporučenoj temperaturi, a sad treba po prvi put iz podruma da izađe i barik varijanta. Na jednom stolu ponosno postavljene diplome iz Novog Sada. Koliko takva priznanja znače mladom vinaru?

- Znači mi dosta, dokaz su da radim kvalitetno u vinogradu. Zlato za merlo i zlato za roze u Novom Sadu, titula svukupnog pobednika Sajma, nije malo za dve godine. Poenta čitave priče je, ako vidim da vinarija može sama sebe da izdržava, biće to jedina prava potvrda puta kojim sam krenuo.

A šta je Urošu najteže u čitavoj ovoj naizgled savršenoj vinskoj priči?

- Prodaja, naravno. Ništa nije teško odraditi u vinogradu, bilo šta, ali teško je doći do krajnjeg kupca. Nemamo podršku države. Ne može se zabraniti uvoz ali ispod 60 bodova za kvalitet ne bi smelo vino da se uvozi. Ili može ali sa velikim nametima. Danas se na naše jedno uvoze tri strana vina i svi mi, relativno mali vinari, imaćemo problem sa prodajom. Ali i mentalitet je takav, još smo mi pivski i rakijski narod. Gledam moje društvo s kojim se družim, od nas deset, ja i još jedan pijemo vino, ostali pivo. A narod kupuje „špance“, „čileance“...

10 tankovi

Pa šta ili ko bi to najviše pomogao Urošu u nameri da opstane i ne nestane poslednji mladenovački vinar?

- Da se vinarska udruženja više okupljaju, podržavaju. Svakom je svoja muka najveća, ali da naši „veliki“ vinari pomognu nama manjima koliko mogu. Da se smanji uvoz. Jednostavno, najbolja podrška bi bila da prodam vina koja prozvodim. Istina, dobio sam subvenciju od države kod podizanja vinograda, 480.000 dinara koju mi sada traže da vratim. Nisam imao iskustva, ni znao da pet godina mora da se vodi vinograd na mene, pa sam pre isteka pete godine kao fizičko lice pripojio vlasništvo nad vinogradom u matičnu firmu Kosmaj-Komerc gde sam suvlasnik. To se praktično tretiralo kao da sam vinograd prodao i sad moram da vratim sav novac. A prodao sam ga samom sebi. Istina ima onih koji su uzeli novac na vinograde koji uopšte ne postoje i na sve ostalo i oni treba da odgovaraju, ali moj vinograd stoji tamo gde jeste i rađa... Mislim da je to jedini takav slučaj u Srbiji, ali dešava se.

I za kraj ove male vinske priče neka bude poslednja Uroševa izjava na rastanku: „Radim ono što volim, a za ovaj posao treba vremena. Tako ja za pet godina vidim u vinariji Pantić još pet hektara vinograda, ako me zdravlje posluži. Daću sve od sebe, ali ako ne, znam šta mi je činiti, kafana u Srbiji nikad neće propasti!“

Nije vino za brze ljude

3 antrfile

- Jedna pečenjara poznata u tom kraju, gužva kao u „Mekdonaldsu“, sedeo sam deset sati u subotu, prezentovao vina, prošlo bar 600 ljudi –  priča Uroš. – Sednu, jedu, popiju pivo-dva, kiselu, običnu vodu i odu. Ne mogu ja da se ljutim ni na koga, tako je. Neki probali po malu flašicu i svidelo im se, ali ništa od prodaje. Većina samo prođe, vozi, sve je puno policije, a za vino treba da se sedne, treba vreme. I nema narod ni naviku.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama