Bora, jedna južnjačka frankovka

Bora, jedna južnjačka frankovka

Frankovka Frenk 2019 vinarije Bora iz sela Lepojević u Levačkom vinogorju osvojila je zlato na svetskom šampionatu frankovki u Mađarskoj. Po mnogo čemu Bora je vinska boutique priča porodičnog i tradicionalnog zlatnog šmeka.

Borivoje Bora Antonijević vlasnik je vinarije Bora i brka čiji se lik i osmeh teško zaboravljaju. Baš kao i prisna domaćinska atmosfera što ispunjava malu vinariju osnovanu 2019. godine u dvorištu prepunom zelenila odakle je prvo stigao zanimljivi pino noar rose Edit, a potom i pomenuti Frenk.

Bora dvorište 4

Okružena brojnim objektima i starinskom kućom na dva ili tri sprata porodica Antonijević rešila je da vinogradarsko iskustvo dugo sedam generacija podeli sa ljubiteljima vina. Kao i blago prokupca iz vinograda posađenog 1932. godine, te najstarijeg zasada frankovke u Srbiji kome je sad šesta decenija postojanja na položaju Preradovac, odmah ispod istoimenog čuvenog manastira.

Bora je ekonomista, kao i dve njegove ćerke dok je sin Aleksandar završio voćarstvo i vinogradarstvo u Prokuplju, te je sad suvlasnik i glavni podrumar pod čijim se budnim okom sve odvija:

- Ovde u vinariji radim praktični deo školovanja uz instrukcije iskusnog vinara Saše Novakovića – smeje se. - Mislim da je praksa najvažnija pri čemu smo mi, na kraju krajeva, deca odrasla u vinogradu. Jednostavno, pedantnost i tačnost u podrumu je ključ uspeha.

Bora dvorište 4
Prvo smo napravili dobro vino, posle gradimo degustacionu salu: Aleksandar Antonijević 

Gradnju vinarije oslonjene na stari podrum koji je nekada bio uz štalu, a kako je zapravo nastala većina malih vinarija u ovom delu Srbije, započeli su u julu a završili 10. septembra i krenuli da prerađuju pino noar za roze dok su se postavljene pločice još sušile.

Kapacitet vinarije je 20.000 litara a proizvodnja zasad 9.000 ali zbog potražnje kreće da raste. Od približno pet hektara pod lozom jedan otpada na pomenutu frankovku dok su 13 godina stari zasadi šardonea, sovinjon blana, merloa, pino noara i kabernea. Na položaju Lipnica nalazi se stari vinograd prokupca u kome ima i župljanke, dosta je hladniji…

-  Nije preterano ugledan, baš kao vrlo stari ljudi – kaže Bora. - Ima tu na 60 ari suvih čokota, drugih sorti poput gamea, drenka. Baš je onakav kakvog su ga nekad ljudi postavljali.

Bora 2
Vinograd frankovke star šezdeset godina: Bora Antonijević

U nevelikom podrumu uredno poređani tankovi i barik burad uglavnom od mađarskog hrasta.

- Hteo sam da idem sa pričom „srpska frankovka u srpskom hrastu“, ali nije to ono pravo – objašnjava Aleksandar. - Ok je srpski hrast, imamo po koji komad, međutim bolje rezultate imamo sa mađarskim. Dobijamo više u odnosu cene i kvaliteta.

Kad je o vinu reč, prisutni kažu da Bora daje konačni sud. „Konačni“, jer poslednji proba vino, prsnu deca u smeh.

- Imam ja neke ideje ali mi se ovi današnji tehnolozi smeju – jada se markantni brka. – Primetio sam u nekim bogatim i čuvenim makedonskim vinima poseban šmek kao da imaju malo kuvanog vina u sastavu. I setim se kako bi pokojni deda, kad se grožđe obere a pošto nemaju kontrolu fermentacije, stavio grožđe u kazan da ga malo podgreje i podstakne fermentaciju. Posle ga prebace u bačve što da taj poseban šmek. Ako ne uspem to da dokažem sadašnjim tehnolozima, sam ću malo da eksperimetišem (smeje se).

Bora frank 11

U teškim i luksuznim bocama još bez etikete već je spreman za tržište i Frenk 2020. Frankovka od koje nastaje posađena 1963. godine na 365 metara nadmorske visine, danas rodi 800 grama po čokotu bez ikakve redukcije ploda. Bora tvrdi da nije videla veštačko đubrivo, čak ni stajnjak jedno deset godina.

Podseća da je svojevremeno od njega tu frankovku uzimao Milijan Jelić sa kojom je osvajao medalje po svetu, kasnije Božidar Aleksandrović, a da je čuveni enolog Vladan Nikolić negde 2019. godine, tokom jedne konsultacije izjavio kako kvalitetnije grožđe gotovo da nikada nije ušlo u neku domaću vinariju.

- To nam je dalo vetar u leđa – kaže dok suče brk.

BORA 10
Vinska porodična priča: Bora Antonijević, zet Vladimir Jelačić, Aleksandar i Marija Antonijević, Radmila Jelačić, Biserka Antonijević

Probamo i šardone Šarl iz berbe 2021, treće Bora vino. Deo se radi u bariku, veći deo u tanku pa se kupažira. Probamo iz tanka, pun je ali ne opterećuje, sa idealnim citrusnim notama za leto dok završnicom ostaje dugo u sećanju. Dodavanjem dela iz drveta dobiće još malo tela. Kad probamo Frenk, on je topliji od mađarskih frankovki i veoma začinski na kraju.

Ulazak u stari deo podruma je ulazak u istoriju. Ogromna stara burad sada su sećanje na vinske pretke. No ni sadašnjost nije bez priče, ispod naših nogu su veliki betonski bazeni u kojima je Bora svojevremeno držao rakiju, dok je u susednoj prostoriji, kazan i prava mala destilerija.

Bora 7

Kakva je tajna veza ekonomiste Bore Antonijevića i Bore vinara, pitamo se gustirajući hladnog Šarla okruženi zelenilom, mačkama, domaćinima? I čujemo priču kako su Bora i otac poznate vinarke Marije Miletić iz susednog mesta Oparića sa još jednim kompanjonom tokom devedesetih godina prošlog veka držali „točionice“ vina širom Vojvodine što je očito bio dobar posao. To Bori evocira „rinfuzne“ uspomene:

- Ja sam radio crvene sorte, oni bele. Sećam se, za vreme bombardovanja mi vozimo pun kamion vina dok padaju bombe pored auto-puta. Srećom prođemo jer vino mora da prođe. Znamo, tamo negde počinje svinjokolj i već staju ljudi u red sa kanisterima. Red dug po 50 metara, a mi, ako ko donese suvu šunku, damo mu vina preko reda (smeje se Bora). Ali na kraju od svega toga ispade da ljudi danas radije kupuju i nekvalitetno vino, samo ako je u flaši.   |

nazad na vrh

Srodni tekstovi