Vukojeva beskompromisna Selekcija

Vukojeva beskompromisna Selekcija

Vetikale bele i crvene premium Vukoje Selekcije, bilo da ti superhercegovci nose atribut „velika“ ili „zlatna“, čine sam vrh vina dostupnih na ovim prostorima.

Nekako je nepisano pravilo piti žilavku, vranac, pa i širaz trebinjske vinarije Podrumi Vukoje 1982, bilo da je reč o otkrivanju blaga balkanske autohtonosti ili egzotike širaza pod reflektorima mediteranske klime i hercegovačkog kamena. I baš zato su mi bela i crvena selekcija uvek nekako prolazile ispod radara.

Uostalom, zbunjivalo je pomalo i to što su kupaže, bazično postavljene od čuvenih internacionalnih sorti sa bonus dodatkom žilavke ili vranca, ranije zvanično nosile etikete Zlatna Selekcija, a sad Velika Selekcija. Gde razlike nema! Pri čemu je reč o vrlo malim serijama od tri do maksimalno 9.000 boca.

A s obzirom na neopisive količine „zlatnih“ i „velikih“ vina na tržištu, upravo je dilema Buridanovog magarca (između dve rosne livade) bila razlog što bih se kad dođem u priliku najčešće i ipak okrenuo originalnosti i autohtonosti Carske žilavke. Tu jednostavno nema greške. Mešutim, veče provedeno s vertikalama Selekcija uverilo me je da čuda i dalje postoje.

Zlatna Vukoje Selekcija predstavljena kroz berbe 2011, 2016 i 2018 u belom uglu, i berbama 2008, 2013 i 2015 u crvenom, „uskočile“ su u čaše pri prvom udarcu kristala u kristalni gong. U beogradskoj Vinskoj galeriji Vukoje „okršaj“ na nosu i nepcu započet je nemilosrdno a borci bez obzira na starost beskompromisno su jurišali na sva čula. Nazdravlje!

Chardonnay Bela selekcija 4
Kompleksnost i svežina, bela Velika Selekcija 2018

Bela Velika Selekcija 2018 sa novom etiketom, kupaža 65% šardonea, 25% žilavke i 10% dubrovačke malvazije, posle malo više od dve godine odležavanja na finom talogu i u kombinaciji starog i novog drveta što se primenjuje kod skoro svih Vukoje vina, bukvalno te pukne, eksplodira u ustima. Udarci raskošno visokih, zaprepašćujuće sočnih kiselina praćeni su kompleksnim eskivažama koštunica i korice mušmule sa voćem koje zamalo pa može da se žvaće.

Berba 2018 je najsvežija aktuelna varijanta ovog vina. Visoka ekstraktivnost rezultat je obilno korišćenog taloga gde se vodila borba za održivost svežine i aromatike uz ostvaren veoma nizak pH. Iz tog razloga, zarad kiselina, malvazija je brana malo ranije donoseći i određenu dozu cvetne slasti preko osetne note vinogradarske breskve. Šardone pritom dolazi jako zreo sa dosta šećera kako bi dao telo i snagu vinu u kojem je žilavka tradicionalno zadužena za mineralni deo kompozicije.

U blendu iz 2016. godine nije bilo malvazije već je šardone ozbiljno kvantitativno vladao situacijom sa 75% nad žilavkom. Miris vina je mekši, prefinjeniji, suptilniji nego u mlađem vinu a karakter aroma je nekako mediteranski. Sušene trave, hercegovačko bilje, tufahije, pečene jabuke, med. Posle 26 meseci odležavanja na finom talogu i u drvetu ovo je totalno drugačiji stil nego u prethodnom vinu. Dosta bogatiji, intenzivniji, ali i dalje uz voćnost i svežinu krunisanu ozbiljnom kompleksnošću.

Vukoje Selekcija Bas 1
Superhercegovci na regionalnom vrhu

Treba imati na umu kada pričamo o Selekcijama, one dolaze iz toplih berbi kad je jesen duga a grožđe jako zrelo zbog čega se gotovo obavezno radi nekoliko prolaza u vinogradu. Za svežinu, kiselinu, pa za punoću i fenolnu zrelost.

Na redu je berba 2011 i to je verovatno poslednja boca iz te godine u Srbiji, možda i uopšte! Posle 12 zima vino zapanjuje živošću i voćnošću koja je ipak nešto slabije izražena nego u berbi 2016. Sa primetnim taninima i dosta kremasto nudi dugotrajno uživanje u strašno upečatljivoj završnici. Stičem utisak da se aromatski vino prosto „zaglavilo“ u memoriji.

Prva reakcija onih koji se ne razumeju baš najviše bi bila da je oksidiralo, ali je reč o ekstraktivnom stilu proizvodnje koji Radovan Vukoje posebno ceni. Pritom su ta vina krajnje voćna, a čim se voćnost zadrži to je znak da vino nije oksidiralo. Zaista, pravo je umeće poigravati se nivoima sumpordioksida u igri „Kako postići balans, kako ne ubiti već sačuvati voćnost, a održati vino da ne oksidira?

Da, vinarenje je state of art.

Crvene Selekcije ređaju se na stolu. Najsvežije vino, Velika Selekcija iz berbe 2015 sa takođe redizajniranom etiketom, a 50% kaberne sovinjona, po 20% merloa i širaza, te 10% vranca, odležali su punih 48 meseci u hrastovini.

Vukoje 2023 28
Istina je u vinogradu a tajna u podrumu, Radovan Vukoje

Na nosu i u ustima oštar okršaj svega od čega se vino sastoji. U prve redove guraju se vatrene kiseline, tanini koji obećavaju jako dugu starost, dobrih 15% alkohola da podsete na ekstremno toplu godinu kakva je bila i 2013, ali je mlađe vino ekstraktivnije, i nešto tamnije obojeno jer je rađeno sa dosta prosušenih bobica. Reklo bi se „ludačko vino“ koje je potrebno dosta dekantirati da iskaže brojne reference sitnog crnog bobičastog voća. A uz ekstrakt blizu 40 grama po litru prosto je šteta što već izlazi na tržište jer posle četiri godine u hrastovini drvo je toliko integrisano da se ne primećuje izuzev u blagim začinskim notama. Malo dima, karanfilića i muškatnog oraščića.

Berba 2013, kupaža 50% kabernea, 25% merloa, 20% širaza i 5% vranca sa 15% alkohola je momentalno voćnija na mirisu. Svo ono „šibanje“ na nosu u berbi 2015, alkoholi koji iskaču a na nepcu se razbijaju tanini i kiseline u neizvesnosti ko će da pobedi, u crvenoj Zlatnoj Vukoje Selekciji 2013 je preraslo u čistu umetnost ali sa takođe izrazitom ekspresivnošću. Pritom, dekantirano, ono je kao mleko koje popiješ i samo se nasmeješ. To je taj efekat vina koja daju osmeh, a ako osetite u završnici ukus sladoleda od kafe, neka vam to bude bonus.

Slično je u vinu 2008. Voćnost je tu, primetne sočne kiseline takođe u ovom „petnaestogodišnjaku“, jedino je alkohol ozbiljno niži, 13,5%. Da li su viši alkoholi rezultat globalnog zagrevanja kom su podlegle berbe 2013 i 2015, ili je prosta činjenica da merlo nosi niže kiseline, a u ovoj kupaži iz berbe 2008 ta sorta čini polovinu sastava i vodi glavnu reč? U svakom slučaju, prate ga sa 30% kaberne sovinjon, sira sa 15% i 5% vranca dok je vino u bariku provelo 36 meseci.

Grožđe, fini pekmez na kraju, slatki začini, prosto se čovek naježi koliko je završnica puna koječega. Jedna nota podseća na specijalitet sa juga Srbije, na rečelj, bundevu koja se kuva u vinu dok ne postane hrskava.

Ono što pomalo nervira je činjenica da bela vina u ovoj Vukoje kombinaciji dostižu vrh nakon šest do sedam godina a crvena posle 10 zbog čega je crvena Selekcija 2013 upravo fenomenalna u ovom trenutku. I treba ih sačekati.

Ali, teško je u memoriji brzo naći neko regionalno vino koje poseduje tu svežinu, balans, kompletnu impresiju. Selekcije zbilja jesu beskompromisna vina puna sebe, ali sa pravom. I sa jednim strašnim problemom, posebno kod ovih starijih: Kad uzmeš gutljaj, toliko ti je lepo da prosto ne želiš da progutaš.

Pa ako se i desi, osmeh će doći.  |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi