Concours Mondial de Bruxelles 2026: U zemlji jermenskih vinskih čuda

Ono što je jermenski ministar ekonomije Gevorg Papojan nazvao „istorijskim ispitom“ za svoju zemlju okupilo je u Jerevanu 320 vinskih sudija iz 56 država sveta. Tokom tri dana ocenjeno je više od 6.700 mirnih vina, preko 1.000 penušavih i gotovo stotinu bezalkoholnih uzoraka.

Ali CMB je ovog puta bio mnogo više od velikog vinskog takmičenja. Bio je prilika da se zaviri u jednu od najstarijih vinskih kultura sveta koja poslednjih godina prolazi kroz impresivnu renesansu.

Jermeni sebe vole da nazivaju najstarijom i najmlađom vinskom zemljom na svetu. U tome nema mnogo preterivanja.

U pećini Areni-1 pronađena je najstarija do sada otkrivena vinarija na svetu, stara više od 6.000 godina. Istovremeno, moderna jermenska vinska scena praktično se tek ponovo rađa poslednje decenije.

Gevorg Papojan ministar ekonomije

Tokom sovjetskog perioda gotovo celokupna proizvodnja grožđa bila je usmerena ka proizvodnji čuvenog jermenskog brendija. Mnoge autohtone sorte bile su potisnute, a vinogradarstvo podređeno potrebama ogromnog sovjetskog tržišta.

Danas je situacija potpuno drugačija. Broj vinarija tokom poslednje decenije gotovo je utrostručen i približio se cifri od 180. Jermenija raspolaže sa oko 13.000 hektara vinograda, od kojih su mnogi nekalemljeni i stari između 80 i 100 godina. Od više od 250 autohtonih sorti trenutno se za proizvodnju vina koristi njih pedesetak, a apsolutni nosioci savremene vinske scene su crvena sorta sev areni i bela voskehat.

 Nalik na hram, Mannukyan Wine and Brandy Factory

Na mnogo načina taj razvoj podseća na put kojim je tokom poslednjih dvadesetak godina prolazilo i srpsko vinarstvo.

Kada govorimo o Jermeniji, postoji jedna slika koja prati svakog posetioca – Ararat. Ili Masis, kako ga nazivaju Jermeni. Biblijska planina na kojoj je, prema predanju, Noje posle potopa zasadio prvi vinograd vidi se gotovo sa svake tačke Jerevana. Sa svojih 5.137 metara dominira horizontom i predstavlja mnogo više od geografskog pojma. Ona je deo nacionalnog identiteta, istorije i svakodnevnog života. Jerevan, grad od oko milion stanovnika, iznenađuje širokim trgovima, parkovima, fontanama i arhitekturom od karakterističnog crvenkastog tuf kamena zbog kojeg ga često nazivaju „Pink City“.

Veoma zadovoljan domaćinima, predsednik takmičenja Boduen Avo

Danju je živahan i pun ljudi, a noću deluje gotovo pozorišno. Zgrade su pažljivo osvetljene, trgovi prepuni šetača, a grad uprkos velikoj gužvi ostavlja utisak izuzetne sigurnosti.

Možda najzanimljiviji deo putovanja jeste činjenica da se gotovo svi važni vinski regioni nalaze uz granice države. Putujući između vinarija prolazi se kraj ostataka bunkera, vojnih položaja i drugih tihih podsetnika na burnu istoriju Kavkaza. Bilo da je reč o granicama prema Turskoj, Iranu, Gruziji ili Azerbejdžanu, tragovi nekadašnjih sukoba još su vidljivi.

Vinarija Voskevaz

Zato je kontrast između te istorije i gostoprimstva domaćina još upečatljiviji. U zemlji koja je kroz vekove često bila na raskršću velikih sila, gost se i dalje dočekuje kao prijatelj.

Ocenjivanje vina održano je u impresivnom Karen Demirchyan Sports and Concerts Complexu, monumentalnom zdanju iz sovjetskog perioda koje danas predstavlja jedno od najvažnijih mesta za velike događaje u zemlji. Ogromna sala sa desetinama panela delovala je gotovo nestvarno. Na svakom stolu po pet ocenjivača, a na video-zidovima mogli su se pratiti detalji rada i reakcije sudija.

Voskevaz podzemni svet

Prvog dana na redu su bila bela i crvena vina. Naredna dva rezervisana su za penušava. Kao i uvek na ovakvim takmičenjima, bilo je mnogo korektnih vina, poneko veliko iznenađenje i nekoliko etiketa koje su ostale dugo u sećanju. Posebno su pažnju privukli pojedini bordoški uzorci, odlična vina iz Rumunije, kao i izuzetno ujednačeni penušavci iz Luksemburga.

Istovremeno, još jednom se pokazalo koliko klimatske promene menjaju vinsku mapu Evrope. Belgija, koja je pre desetak godina bila gotovo statistička greška na ovakvim takmičenjima, danas proizvodi ozbiljna penušava vina koja bez problema osvajaju najviše medalje.

Vrhunska gastronomija na svakom koraku, umetnost sušenja voća

- Ovo je sjajno izdanje CMB iz nekoliko razloga – kaže predsednik takmičenja Boduen Avo (Baudouin Havaux). – Pre svega zbog organizacije domaćina, ali i zbog jedinstvene prilike da ljudi upoznaju Jermeniju. Mnogi nisu očekivali ovakve vinarije niti ovakav grad.

Na pitanje o budućnosti velikih međunarodnih ocenjivanja u vremenu pada globalne potrošnje vina, Avo smatra da je njihova uloga danas važnija nego ikada.

Vinarija Karas, velika žurka na otvorenom

- Želimo da budemo bliži potrošačima. Ljudi žele jednostavne informacije koje mogu da razumeju. Zato od sudija tražimo što više konkretnih opisa i komentara koji će kupcima pomoći da lakše izaberu vino.

Posle svakog ocenjivačkog dana sledio je onaj jednako važan deo programa – upoznavanje jermenskih vinarija. Od legendarne Yerevan Brandy Company, preko Hin Areni i Proshyan Brandy Factory, do velikih modernih proizvođača poput Karas Winery, domaćini su učinili sve da predstave bogatstvo svoje vinske scene.

Svečanost otvaranja na arheološkom lokalitetu Garni Templ

Poseban utisak ostavila je vinarija Voskevaz. Ne samo zbog vina već zbog načina na koji spaja tradiciju, umetnost i zajednicu. U kompleksu se nalaze galerijski prostori, koncertna dvorana, prostori za umetničku edukaciju dece i jedinstveni podzemni deo od osam, prostorija pretvoren u muzej. 

Tokom sovjetskog perioda upravo su takvi podrumi pomogli da se očuva tradicija proizvodnje vina u vreme kada je država insistirala na proizvodnji brendija. Stari karasi, velike glinene amfore u kojima vino fermentiše a potom odležava u kavkaskom hrastu, nisu zakopani u zemlju već su izdignute iznad tla i fiksirane. Kupuju se u selima, većinom korišćeni i stari 100 - 150 godina jer novi odaju note gline, a ovi čuvaju originalne arome grožđa.

Na kraju ostaju sećanja na Ararat, karase, beskrajne zdravice, fantastično voće, gostoprimstvo domaćina i jednu vinsku scenu koja je tek počela da privlači pažnju sveta.

Hin Areni Winery

Jermenija danas uspešno spaja osam milenijuma tradicije sa modernim vinarstvom i ambicijom da postane jedan od najzanimljivijih vinskih regiona novog doba. A posle nekoliko dana provedenih pod Araratom postaje jasno da je to priča koju vinski svet tek počinje ozbiljno da otkriva.

U tome je uzeo udela i naš stručnjak dr Darko Jakšić koji je baš tokom ove manifestacije krunisao svoj rad u Jermeniji na izradi EU projekta Geografska oznaka Jermenski Brendy (Geographical Indicatiin Armenuan Brandy) gde je bio Team Leader & Key Expert 1. Eto, i srpskog doprinosa da jermenska vinska i brendi priča krene još dalje u svet, a sledeće izdanje CMB ocenjivanja poput ovog ide u Portugal. Portugalci, spremite se.

Planina Ararat