Kiš u novom svetlu

subota, 19 septembar 2015 12:24
Tekst Nenad Basarić
Objavljeno u Reportaže

Vinarija Kiš imala je svoju specijalnu svečanost tokom karlovačkog Grožđebala. Naime, veliki broj kolega i komšija, ljubitelja vina, sugrađana, svratio je te večeri da vidi šta se to u dvorištu deda Slavka Kiša i Predraga Peđe Crnkovića „kuvalo” neko vreme. A one koji su prispeli na svečano otvaranje renovirane degustacione sale, dočekala je dobra muzika i na sred dvorišta stara drvena kola prepuna preslatkog grožđa gde je svaki grozd bio obeležen imenom vina koje od njega nastaje. Tako smo mogli direktno da probamo sirovinu za zlatnu Kišovu Misteriju, Grašac, Merlot, ili neki od rizlinga.

vinarija kis 23

A koliko su kola stara donekle opisuje Slavko Kiš tvrdnjom da je još njegov otac ta ista kola vozio. Ipak, najsnažniji utisak ostavili su upečatljiva moderna kapija ispred koje prolaznike mami veliki kibic fenster prepun posebno osvetljenih boca, dvorište od originalne cigle verovatno s početka XX veka, mnogo beline i masivnog drveta. Uz upotrebu nešto finog stakla, kao nekim magičnim štapićem a naizgled potpuno jednostavno, proširen je prostor isped porodične kuće i priključnih zgrada koje su donedavno, dok nije izgrađen poseban objekat u vinogradu, ujedno bile mesto za život i rad u jednoj od najstarijih i najčuvenijih vojvođanskih vinskih kuća.

vinarija kis 11

Pa iako su pomenute promene najvećim delom „kozmetičke”, upravo je novi izgled i sređena degustaciona dvorana ono što je Kišu nedostajalo. Taj završni „glanc” nad izvrsnim vinima punim tradicije biće veliki magnet narednih leta kad vinoljupci, ali i oni drugi otkriju ovaj prostor nalik na karipsku diskoteku pod otvorenim nebom, ali sa lalinskim šmekom. Međutim, nije se ovde radilo samo na komforu koji goste očekuje, a za čiji je enterijer i eksterijer zaslužna vizija Vase Vitorovića koji je dosad „potpisao” neke ekskluzivne ugostiteljske objekte. Brojne pohvale i diplome, nagrade osvojene tokom decenija, sada su lepo izložene i prosto vas „vuku” kroz istoriju srpskog vinarstva i ove porodice u njemu, a ne treba zaboraviti da je Kišov roze poneo i titulu najboljeg rozea Balkana.

vinarija kis 20

I tu nije kraj, kao na traci iz nekih samo njemu znanih mesta deda Slavko vadi dragocene drevne predmete, vinarski i vinogradarski alat, pa čak i prelepi drveni čun koji je svoje mesto u okruženju zauzeo kao potpuno originalni luster. Ovo će mesto, ako se ovim tempom nastavi, ubrzo prerasti u pravi muzej, u kome se razliku od drugih muzeja u svetu, može razgledati vojvođanska težačka istorija sa čašicom vrhunskog bermeta u rukama.

A kad kompletnoj ponudi bude pridodat i Kišov odgovarajući ambijent za gurmane, o čemu se u Karlovcima naveliko šuška, ovaj deo Srbije dobiće prestižnu tačku za ljubitelje vinskog turizma.