Vinarija Zvonko Bogdan: Prestonica vinskog prestiža

Čardak ni na nebu, ni na zemlji, tako bi se moglo opisati zdanje ove vinarije smešteno usred vinograda, između subotičkih jezera Palić i Ludoš (Ludaš).  A kako je Palić uistinu najveće srpsko prirodno jezero, onda je nekako normalno i da pomenuta vinarija bude najveća, ako ne po kapacitetu, onda po mnogo čemu drugom.

Doći ovamo u predvečerje hladnog zimskog dana svakako je potpuno drugačije od dolaska kad je vegetacija u punom jeku, ili još bolje i rod kad se spremi za berbu. Ipak, izmaglica, malo snega, inja i beskonačan red visokih izvijenih kandelabra što otkrivaju širok asfalni put kroz vinograde, od monumentalne kapije pa do prepoznatljivog crvenog tornja Vinarije Zvonko Bogdan, već tu ubrizgavaju adrenalin. Atmosfera varira između one kod Hičkoka i dramskog uvoda u romanu Agate Kristi, posebno kad stanete pred ulazna vrata koja na prvi pogled ni mojih sto i nešto kila ne bi moglo da otvori. Ali, nakon upotrebe interfona, simpatične devojke otvaraju ih bez imalo muke da bi vas u trenutku, kao munja ili sevanje bliceva zabljesnuo sjaj uglačanog mermera, bezbrojnih sijalica i vrtlog boja sa hiljadu umetničkih slika presečenih brojnim masivnim hrastovim vratima i nameštajem.

Ovde je sve grandiozno, kao da ste se popeli uz čarobni pasulj i ušli u dvorac onog džina. Tavanice ukrašene bojenim staklom koje je teško dohvatiti pogledom, sale za nekoliko stotina ljudi, kamin veliki kao zid, kožni desetosed, pa je čak i novogodišnja jelka nalik na one na gradskim trgovima. Sala restorana koji za sad ugosti tek po koju spektakularnu svadbu ili skup, posebna je priča. Čitav taj ogromni prostor, duž tri zida natkriljen je ispustom nalik na balkon koji je ispunjen stogodišnjim garniturama, svetiljkama, artefaktima i hiljadama knjiga. A nije predviđen da se tu boravi i služi isključivo kao ukras.

Gordana Mandić Pavković je u vinariji praktično od njenog osnivanja

I dok neki raspravljaju da li je kod stvaranja enterijera arhitekta Miško Đurić razmišljao o secesiji, drugi će uživati u nebrojenim slikama čuvenih autora koje bukvalno poput tapeta prekrivaju sve zidove, grandiozne stubove, pa čak i stepeništa ove neobične vinske galerije. A o bezbrojnim sitnim umetninama i živopisnim oslikanim skulpturama slikara Eugena Kočiša, čiji originalni radovi krase pojedine etikete Zvonko Bogdan i koji svoj kompletni opus posvećuje ovoj vinariji, da i ne govorimo. Pritom, da sve bude još lepše, gde god kroz prozor bacite pogled, on završi u vinogradima!

Vinarija Zvonko Bogdan prostire se na 5.200 kvadratnih metara i trenutno ima kapacitet od pola miliona boca, ali kako tvrde, lagano rastu uz svoje vinograde koji se danas prostiru na 62 hektara. Od berbe 2015. očekuju oko 340.000 buteljki i već se planira dodatnih nekoliko hektara zasada, iako je ove godine posađeno pet hektara kaberne sovinjona namenjenog kupažiranju.

I baš kad se malo zamorite i zajapurite od sjaja koji vas okružuje, silazak u podrume, umesto željenog ohlađenja, tek će ubrzati vinski pritisak u žilama. Nekoliko metara ispod zemlje, okruženi najsavršenijom vinskom opremom na dva nivoa, osećate se kao da ste stupili u samo srce veličanstvenog vinskog organizma. Kod odabira opreme ovde jednostavno ništa nije prepušteno slučaju. Sve je francusko, vrhunsko, tankovi su slovenački, ima i malo „Austrijanaca“, svi su povezani, voda je filtrirana, ph neutralna. Uz tankove od inoxa u kojima se rađaju bela vina ali i sve popularnije crveno Život teče, tu su veliki drveni sudovi najčuvenije svetske firme Seguin Moreau u kojima fermentiraju Cuvee No.1 i nova crvena perjanica kuće Icon Rubimus. A onda se otvaraju još jedne široke dveri od hrastovine i ulazimo tamo gde vinski turisti, nažalost, nikada neće ući – direktno u jednu od najvećih barik sala u Srbiji kojom neprimetno vlada više od deset raznih vrsta automatskih senzora. Preko 350 barik burića najrazličitijih stepena tostiranja, najvećim delom od francuskog hrasta i velike bačve od 2.500 litara Seguin Moreau.   

-Cuvee No.1 iz berbe 2008 je prvo vino koje je proisteklo iz naših vinograda i već samom pojavom osvojio je simpatije velikog broja ljubitelja vina, ali i veliki broj nagrada, među kojima se posebno ističe ona na Velikom Blind Testu 2012 za najbolje vino Srbije. Etikete je u početku potpisivao čuveni nemački enolog Tomas Zeger, ali već 2014. godine dolazi do promene tehnologa, i iz dijametralno suprotne vinske škole Ovde je sve grandiozno, kao da ste se popeli uz čarobni pasulj i ušli u dvorac onog džina dolazi Francuz Floran Dumo (Dumeau). On korenito menja priču i stil proizvodnje, prednost daje francuskom hrastu u odnosu na američki, akcenat stavlja na voćnost vina a ne na dužinu odležavanja u drvetu. I izgleda da je bio u pravu sudeći prema reakcijama tržišta koje sjajno odgovara na nova crvena vina iz berbe 2013, prve u koju je umešao prste. Floran je takođe zaslužan za „nastanak“ novih vina – Rose sec, potpuno suvog, nežno obojenog rozea u stilu poznatih rozea iz Provanse i etiketa Icon Campana Albus i Rubimus, vina iz naše Icon linije koja nose pečat podneblja sa kojeg dolaze i oslikavaju našu beskompromisnu težnju ka kvalitetu - kaže menadžerka vinarije Gordana Mandić Pavković.

Ali od svih tih tehničkih detalja, putnika namernika će degustaciona sala usred barik dvorane ostaviti bukvalno bez daha. Spolja posmatrano, ova velika staklena kutija osvetljena raskošnim lusterima od crvenog Murano stakla podseća na ultra ekskluzivni akvarijum u kome je umesto vode vino, a namesto zlatnih ribica, raspoloženi skup vinoljubaca. Malešna svetla stvaraju bajkovitu atmosferu oko desetak metara dugog masivnog stola od hrastovine koji namerno nije okružen stolicama. Ovde se uživa isključivo u vinu i ambijentu koji uz brojna umetnička dela čine i začeci neke vrste vinskog muzeja. Naravno, tu je i arhiv koji domaćini s mukom pune jer kažu, jedva im preostane po koja boca od svake berbe.

Apartmani, njih desetak u završnoj fazi, još nisu predstavljeni javnosti. Videli smo jedan koji u saglasju sa svime viđenim zasad funkcioniše kao konferencijska dvorana za tridesetak ljudi. A on je, kažu, jedan od manjih! Kako li izgledaju oni veći? Priznajem, dvoumim se jedino da li je ovo zamak čuda ili idealno mesto za skup najznačajnijih ljudi sveta.

U svakom slučaju, nešto slično u vinskoj Srbiji ne postoji!

Foto: Arhiva Zvonko Bogdan, Ivana Čutura