Agrokor: Regionalna vinska imperija

Nedavno je kompanija Agrokor dala ponudu vrednu dve milijarde evra kako bi otkupila većinski udeo moćnog Merkatora. Time bi se stvorio gigant sa godišnjim obrtom od preko šest milijardi „ujedinjenih“ novčanica i sa više od 2.500 prodajnih objekata. Reč je o firmi koja je bukvalno zagospodarila regionalnim tržištem, jer samo njen odeljak koji se bavi vinima, Agrokor vina, u svom sastavu ima šest hrvatskih vinarija (Agrolaguna, Istravino, Podrum Belje, Iločki podrumi, Podum Mladina i Vinarija Novigrad) te makedonsko Valandovo, pa nije čudo da sa tolikim kapacitetom pokriva čak 80% hrvatske proizvodnje i tržišta!

No, ukoliko se zateknete na terenu, zađete tamo gde je Agrokor ušao u njive i brežuljke, videćete da se sve radi planski i mudro, a sreću da iz blizine omiriše blistavi evropski inox i znalački restaurirani dah prošlih vekova, a sve to u ljupkom omotaču vrhunske turističke ponude, imala je naša ekipa. Uverili smo se da su istočne granice vinske Hrvatske jedan potpuno novi svet spreman da ispriča maksimalno aromatične, luksuzne i udobne priče.

Bez želje da upoređujemo, hvalimo ili kudimo, priznajemo – zatečeni smo svime otkrivenim! Pogotovo kad sa auto-puta Beograd-Zagreb, nekih 53 kilometra od Osijeka skrenete na nadaleko čuvenu Slavoniku - gotovo pravu aerodromsku pistu, na kojoj ćete, vikendom, sresti tek po koje vozilo, bar dok se ne priključi severni krak autodroma što ubrzano pristiže iz pravca obližnje Mađarske. Tad će se hiljade centralno i istočnoevropskih turista tuda za svega par sati stuštiti na Jadran.

Trenutno, u prilici ste da uočite moderne poljoprivredne mašine na besprekorno pripremljenim poljima. Zaštitne ograde duž puta, koje štite od vetra, buke, zagađenja, izlaska divljači kojom je ovaj kraj pun i najpre – od udara jastrebova u vetrobran. Čini mi se da je ovih ogromnih grabljivica, kao golubova kod nas u parku. A one rade svoj posao, tamane glodare, čiste sredinu od lešina, čuvaju useve. Priznanje im odaju posebni, džinovski portreti u pleksiglasu koji vozače povremeno podsećaju da može doći do neželjenog susreta pri velikoj brzini.

Kneževi vinogradi

I onda, posle pola sata uživanja u vožnji Baranjom, jasno i pregledno obeleženo skretanje udesno, na vinsku cestu Belje, ustanovljenu još daleke 1697. godine. Ta markantna signalizacija prati vas svuda u Hrvatskoj i čini da se do pravih i željenih mesta stigne – pravolinijski.

U srcu „Kneževih vinograda” urađeno je skoro osam kilometara asfalta namenjenog gostima i turistima koji sigurno ne mogu obići 583 hektara pod lozom, koliko danas poseduje kombinat Belje, ali se zato veoma brzo mogu popeti do najviše tačke ovih brežuljaka što se pružaju uz Dunav i Mađarsku granicu. Tu, sa vidikovca na najvišoj tački od 243 metra, pruža se pogled na carstvo autohtone graševine ali i sve više internacionalnih sorti, pozicioniranih na najboljim, južnim padinama brežuljaka. Pogotovo od kad je Agrokor ušao sa svojim investicijama 2005. godine u Belje, u Srbiji mnogima poznatije po ABC siru i čuvenim mesnim prerađevinama.

Međutim, pravi uvid u veličinu zahvata i 20 miliona uloženih evrića, stiče se posle samo nekoliko minuta kad stižemo do obližnje nove vinarije. Izdvojena degustaciona sala i prijem gostiju upravo se završava, dok je proizvodna hala vinarije otvorena 12. septembra ove godine, tek nešto više od godinu dana nakon početka izgradnje. Samo ova vinarija dovoljno je velika da podmiri prosečne potrebe svih srpskih vinopija, a kapacitet je tačno 8.000.000 litara! Pravu viziju stičete kad zavirite unutra gde sve miriše na novo: prostorija veličine fudbalskog terena u potpunosti prekrivena devet metara visokim inox posudama, čiji su poklopci od specijalno uglačanog čelika pa se osećate kao u carstvu ogledala dok hodate na tih devet metara visine po rešetkastim mostovima, dok zaposleni viljuškari i ljudi koji crevima neprestano peru podove izgledaju zastrašujuće sitno u ovom grandioznom atrijumu najsavremenije tehnologije. 

Kulminacija vinske priče Belje odvija se na mestu gde je pre gotovo pet vekova i započela. Rekonstrukcija podruma na tri etaža iz 1526. godine, kojeg su Turci koristili kao skladište oružja, municije, konjušnicu ali i tamnicu, sve dok nije postao vinski podrum s prvim danima kompanije Belje (1697. godine), te njegovo pretvaranje u izvanredan spomenik kulture koji i dalje vredno služi svrsi čuvanja vina u velikim buradima od slavonskog hrasta, bio je poduhvat vredan truda. Pogotovo što su praćene sve norme savremene restauracije, pa je često trebalo „skočit” do Beča po cigle visoke kategorije stare najmanje vek ipo.

Danas se ovde, u igri svetla i istorije, čuva oko 335.000 litara vina, uključujući i ono najvrednije - bogat arhiv baš u ograđenom prostoru nekadašnje tamnice. Upravo tu je ostavljena originalna vekovna patina kako bi se upoređivanjem stekao pravi utisak o nivou restauratorskih zahvata obavljenih na čitavom podrumu. 

Preko puta ulice nalazi se dosadašnja vinarija koja odbrojava poslednje dane. Oprema je uglavnom prenesena u novu halu i rušenje samo što nije počelo. Već dogodine, niči će tu hotel sa 50 ležajeva i podzemnim hodnikom direktno povezan sa Starim podrumom, pa će neki budući vinski gosti moći, onako u pidžami, pravac do buradi! Kad ožedne.Sve ovo, uzrokovalo je da projekat firme Belje "U srcu Kneževih Vinograda" bude dobitnik ovogodišnje nagrade „CB Tour” kao najbolji ukupni program hrvatskog poslovnog turizma.

Na putu ka Vukovaru i Iloku krajnjoj destinaciji naše avanture, prošli smo kroz Kopački rit, prostranstvo koje mami sadržajima da se neprestano zaustavljate. Nasred pašnjaka neobična ogromna goveda dugih rogova. Autohtona vrsta koju je moguće videti samo ovde. Koji kilometar docnije veliko krdo krava izmešano sa hiljadama barskih šljuka, ždralova, šta li... Kao na kakvom safariju. A onda svraćamo u Kormoran, restoran nalik lovačkoj kolibi. Izvanredna rolovana divljač, čobanac, gulaš od jelena i divlje svinje i oduševljavajuća torta od šargarepe sa naravno - ABC sirom. Čisto da budemo sigurni da smo još uvek u okrilju kombinata Belje.

Poslednje zaustavljanje je u objektu zatvorenog tipa Goldschmidt, zasad za VIP zvanice, koji ima oko 100 mesta, sopstveni manji podrum i kuhinju iz koje stižu sveže štrudle sa jabukama i sirom. Toči se izvanredno novo vino iz još jednog Agrokorovog podruma Mladina - Gaj 2009 traminac, snažan, osvežavajuć, prepun herbalnih aroma i zlatasto-zelenkaste boje. Ovo, nekadašnje skladište mehanizacije samo je par stotina koraka udaljeno od arheološkog nalazišta Vučedol i locirano je u središtu vinograda koji obuhvataju stotinjak hektara pretežno stonih sorti, frankovke i graševine. Već postoje planovi za vidikovac, muzej, pa i bungalove, a ukoliko ne znate Vučedol je poznat po golubici, figuri visokoj dvadesetak cm pronađenoj na ovom lokalitetu i staroj gotovo 5.000 godina - dokaz da su se ovde gajili rasni golubovi u dalekoj prošlosti. Tu je pronađen i Orion, najstariji evropski kalendar koji je određivao godišnja doba prema kretanju nebeskih tela.

Iločki podrumi

Za kraj, ostavljen je Stari podrum u Iloku i ladanjsko imanje Principovac sa velelepnim vidikovcem odakle se pruža pogled na Srem i Bačku, a granica sa Srbijom je svega nekoliko minuta udaljena, kao i Bačka Palanka na suprotnoj obali. Ali polako…Ilok se nalazi na bregu iznad Dunavske obale. Tu se pre par vekova smestila plemićka porodica Odescalchi i sagradila poveliki zamak, danas pažljivo restauriran. A uz zamak, naravno, ide i odgovarajući vinski podrum. Iločki podrumi, u sastavu Agrokora, danas gazduju Starim podrumom koji je prilagođen nameni restorana, ali je enterijer i dalje - vinski.

Uostalom, ovde se u ograđenom dvorištu nalaze čak dva originalna poduma iz 15. i 18. veka, a vino dozreva i čuva se na originalan način u starim hrastovim bačvama. Uz tamburaše, koji će do zore jedva otpevati deseti deo repertoara (domaćini tvrde da ne postoji pesma koju ne znaju), mesne specijalitete i naravno - Vrhunski traminac od koga ćete teško naći bolji, očekuje vas uvek otvorena "kušaonica" u kojoj možete probati jedinstvene i originalne arhivske primerke vina, kao i konjak ili penušac koji se nigde drugde ne mogu nabaviti.

Takođe, savremeni apartmani sa tri zvezdice i pogledom na Dunav, pripremiće vas za prijatnosti koje vas od ranih jutarnjih sati očekuju na pomenutom vidikovcu do koga se dolazi modernim i udobnim vozićem što bešumno klizi uz blage talase padina okićene besprekornim redovima loze. Iločki vinogradi, ali i njihovi kooperanti, udružili su se u stvaranju kompleksa vinsko-rekreativnog tipa. Sportski tereni, drvene kućice usred vinograda koje se mogu iznajmiti za odmor, kao i bicikli, mopedi, elektro-automobili za vožnju duž šest kilometara asfalta usađenog u vinogorje, samo su deo ponude dok se uspinjete na najviši vrh, gde je letnja rezidencija Principovac pomenutih plemića, sagrađena 1810. godine. Krov dvospratnog zamka je skinut, a umesto njega postavljena staklena osmatračnica idealna za degustacije na najvišem nivou iz koje se, po vedrom danu, može videti Novi Sad udaljen nekih 48 kilometara.

Čitava građevina je spoj odgovarajuće arhitekture drevnih zidova sa najsavremenijom tehnologijom čelika, aluminijuma i stakla, što uključuje i panoramski lift. A takva je i ponuda restorana: autohtone namirnice Srema i Slavonije prilagođene fusion kuhinji i vrhunskim iločkim vinima od kojih domaćini rado izdvajaju svoje predikatne perjanice, ono što mi zovemo - pojačanim vinima. Spoj ukusa, pogleda, istorije i tehnike dobija još jednu vizuru kad iz retorana Principovac izađete na finu, zelenu travu, Jer, svuda oko vas je zapravo golf teren, a tu su i ribnjaci, fontane i sve ono što ide uz finu filozofiju hedonizma koju možete apostrofirati u luksuznim apartmanima sa četiri zvezdice, na samo desetak metara od vidikovca. 

O viziji hrvatskih vinara iz ovih krajeva, ali i turističkih poslenika, dovoljno možete saznati ukoliko samo pogledate korisne sajtove o vinskim cestama koje smo vam predstavili, a potom krenite našim putem i preslikajte u svoje vinogorje nešto od onoga što ćete zateći. Koristiće vam.