U jednom od tekstova dali smo vam prve smernice kako da degustirate vino. Tih nekoliko saveta veliki su korak za apsolutnog početnika, koji će se zadovoljiti osnovnim pristupom, onim što mora da zna svako ko želi da upozna bazični deo vinske priče.

Kako se odlučiti za pravo vino u situaciji kada je na vinskoj listi sve više odličnih i relativno ujednačenih etiketa?

S porastom vinske kulture sve je više ljubitelja vina koji razmišljaju o tome da naprave sopstvenu vinsku kolekciju koja neće biti samo ostava za vino već privatna, meditativna, prava hedonistička tvrđava u kojoj ćete sami ili u društvu puniti dnevno istrošene baterije organizma.

Engleski izraz ullage (aledž) označava prazninu između nivoa vina u boci i pampura, odnosno zatvarača, pojam koji nije posebno definisan u mnogim jezicima, pa ni u srpskom.

U brojnim i često sve maštovitijim opisima vina sasvim sigurno će te naći i na to kako jedno vino ima puno telo, a ono drugo srednje ka punom. Da li znate na šta se to odnosi?

Kako ispravno degustirati i oceniti šampanjac ili neko drugo vino puno mehurića koji golicaju nos i maštu?

Šta ne valja u ovom vinu, zapitate se ponekad. Ili mi se samo čini? Ne, zapravo je zanimljivo... Čudni mirisi, ukusi, pa i boja vina u poslednje vreme, takozvane „mane", oduvek su se povremeno nalazile u čaši. Određena „nepravilnost" može biti rezultat zamisli, želje i sposobnosti vinara da postigne željeno u vinu. Nekad namerno, nekad...

Već prvi pogled na čašu vina može otkriti mnogo toga. Osim činjenice da li je čaša poluprazna ili polupuna, boja vina recimo može odrediti ne samo starost, već i sortu, ali i ponešto o vama samima koji ste ga naručili i otvorili!