Ono sve što znaš o meni…

* Pretpostavlja se da je proizvodnja vina počela u Mesopotamiji, negde oko 6.000 p.n.e, mada iz približno istog doba datiraju i arheološka nalazišta u Gruziji i Jermeniji za koja se takođe veruju da su bila mesta gde se pravilo i čuvalo vino.

* Reč alkohol vuče poreklo iz arapskog (al kohl ili alkuhl).  Ironija je u tom da većina Arapa ne pije alkohol jer im religija zabranjuje.

* Za jednu flašu vina od 750 ml potrebno je otprilike 1,15 kilograma grožđa, ili ako baš želite da impresionirate sagovornika – oko 600 zrna!

* U principu, 90 procenata svih vina koja se nalaze u prodaji trebalo bi popiti u roku od godinu dana. Samo manje količine najkvalitetnijih vina prave se za dodatno odležavanje i njih možete da pijete i posle mnogo godina čuvanja.

* Malo je neobično to što je šampanjac uglavnom belo vino, ali se pravi pretežno od crvenih sorti grožđa – pinot noir i pinot meunier.

* Prema sadržaju šećera, vina se dele na suva (do 4 grama šećera), polusuva (od 4 do 12 grama), poluslatka (od 12 do 50 grama) i slatka ( preko 50 grama).

* Žene se brže opiju iz razloga što u organizmu imaju manje enzima zaduženog za metabolizam etanola. (Ovo je dobar podatak za ćaskanje u mešovitom društvu!)

* Ženama u starom Rimu bilo je zabranjeno da piju vino, a ako bi muž uhvatio svoju ženu da pije imao je zakonskog osnova da je zbog toga – ubije! Ovo je dobra priča za ćaskanje u muškom društvu...

* Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela tamnija.

* Na početku svakog reda u vinogradu često se sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.

* Sve do sredine XVII veka proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače, već krpe potopljene u ulje i njima su zatvarali boce.

* Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast, koja označava i prepečeni hleb. Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino!

* Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete, čiji je oblik navodno i poslužio kao inspiracija.

* Frazu In vino veritas (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, rimski pisac koji je živeo u prvom veku Nove ere.

* Penušava vina slabijeg kvaliteta proizvode se po takozvanoj šarmat (charmot) metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova.

* Ako fermentira bez kožice, sve sorte grožđa u suštini daju vino svetle i prozirne boje. Crvena boja se formira fermentacijom kožice grožđa, a roze nijanse nastaju tako što se kožica odstrani iz fermentacije ranije.

* Izraz Blanc de Noir odnosi se na bela vina dobijena od crvenog grožđa.

* U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1.600 godina!

* Kaluđer Dom Perinjon (po kome se danas zove jedan od najcenjenijih šampanjaca Dom Perignon) nije izumitelj šampanjca, kako se često navodi u raznim prilikama! Penušava vina pravljena su u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja 1638. godine, a ovaj popularni mit bio je samo marketinška prevara.

* Šampanjac je najbolji između četvrte i desete godine starosti.

* Godine 1870. u Evropu je iz SAD dospela filoksera (bolest vinove loze), što je praktično uništilo sve evropske vinograde.

* U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.

* Tokom prohibicije u SAD, hiljadama kupaca širom Amerike prodavan je proizvod pod imenom Grape Brick (cigla od grožđa). Na „ciglu“ od suvog i presovanog koncentrata grožđa bio je zakačen paketić kvasca i zakonsko upozorenje: „Nemojte dodavati kvasac jer će doći do fementacije“!

* Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundija) smatra se toliko dragocenom da su radnici obavezni da prilikom izlaska iz vinograda očiste cipele kako se zemlja ne bi rasnosila!

* Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.

* U svetu postoji oko 10.000 različitih sorti grožđa od kojih se pravi vino, ali se kao poželjne za dobijanje vina smatra nekih 1.300 sorti.

* U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1.300 godina p.n.e.), običan svet pio je pivo, dok je vino bilo rezervisano samo za višu klasu.

* U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je tek oko 5 procenata celog drveta hrasta.

* Amerikanci su izračunali da grožđe koje daje bocu vina od 20 dolara košta oko 2,64 dolara!

* Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.

* Tek kad je počela primena plutanih zatvarača, boce su počele da se polažu u horizontalni položaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.

* Da penušavo vino ne bi penilo izvan čaše pri sipanju sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a zatim dolite ostatak u čašu – tada neće peniti!

* Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

* Najviše sađena vrsta grožđa na svetu je airén i zauzima oko 400.000 hektara u centralnoj Španiji, gde se od nje pravi osrednje belo vino, ali i prilično dobar brendi.

* Etikete su prvi put stavljene na flaše početkom 18. veka.

* Rub vinske čaše za crveno vino uvijen je ka unutra kako bi se zadržale arome i dovele do nosa vinopije.

* Belance jajeta, krv bikova i želatin bili su nekada korišćeni kao sredstva za filtriranje vina pre punjenja u boce. Belance se često koristi i danas.

* Marketinška israživanja pokazuju da većina ljudi kupuje određeno vino ili zato što prepoznaju brend ili ih privuče pakovanje.

* Sve do 1970. godine Bordo je proizvodio više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84 procenta ukupnog proizvoda ove vinogradarske regije.