Merlo

Danas se gaji i sorta beli merlo (Merlot Blanc) kao rezultat ukrštanja merloa i belog grožđa Folle Blanch.

Rasprostranjenost

Merlo je veoma rasprostranjen po čitavom svetu, a čak dve trećine vinograda, oko 115.000 hektara, nalazi se u Francuskoj. Takođe se može naći u većim zasadima u Italiji, gde je peta najzastupljenija sorta, u Alžiru, delovina SAD, posebno Kaliforniji, Argentini, Čileu, južnim delovima Australije, Meksiku, na Balkanu, u Izraelu, Turskoj, Kini...

Osobine

Loza: Loza je snažna i brzo raste, umerenog je prinosa. Sa debelim, tamnozelenim listovima, grubom gornjom površinom i krznastom donjom lako se prepoznaje zbog opuštenih grozdova i velikih bobica. Srednje je osetljiv na pepelnicu i plamenjaču, a relativno otporan na sivu trulež. Dobro uspeva na suvljem hladom zemljištu, kamenitoj podlozi, posebno dobro na glini.

Plod: Grozdovi su veliki, često neravnomerno sazrelih bobica, svetlije plave boje od kabernea i sa više šećera i manje tanina. Sazreva dve nedelje ranije u odnosu na kaberne sovinjon i bolje rezultate daje na suvljem zemljištu.

Vino: Buke je najčešće voćan, osećaju se prvenstveno arome bobica i šljiva, a često su prisutni i biljni tonovi. Vino je crveno, srednje punog tela, meko i zaokruženo. Moderan stil merloa isteruje više kiseline što mu daje mnogo više živosti.

Zanimljivosti

Francuska reč merle znači mladi kos, te se pretpostavlja da naziv merlo najverovatnije odražava afinitet ove ptice prema slatkim, mirisnim zrnima ovog grožđa zbog čega vinogradari u Bordou vode pravi rat protiv kosova već vekovima.

Inače, od merloa se pravi jedno od najskupljih vina na svetu Chateau Petrus, u kojem se nalazi još oko 5% kaberne frana.  |