SVA ONA VINA koja se dobijaju od voća koje nije grožđe. U stvaranju ovih vina najvažniji je postignuti balans kiselina i šećera. Ukoliko je preslatko, ličiće na sok i sirup, ukoliko je previše suvo biće oštro i teško za piće.

SPECIJALNA VINA su dosta slična portu ili šeriju, ali ipak veoma različita, pogotovo po osnovnoj karakteristici - ona nisu proizvod veštih vinadžija već prirode, tačnije blagorodne truleži, nešto nalik „smrdljivim sirevima“. Ko ih voli ne može bez njih, dok oni drugi zapušavaju nos.

LOŠ IZGOVOR doveo je do imena svetski poznatog napitka. Bezuspešni napori Britanaca da izgovore reč Jerez (de la Frontera), ime postojbine ovog vina na jugozapadu Španije, dali su trade mark napitku koji nastaje od specifičnih vrsta grožđa koje raste samo na ovom području: Palomino (95% grožđa u oblasti Jerez), Pedro Himenez i Muscat.

PORTO se dobija dodavanjem brendija tokom fermentacije, bar su ga tako „otkrili“ englezi dodajući alkohol u vino da se na brodovima ne bi pokvarilo, pa je rezultat slast i visok postotak alkohola. Nastao u gradu Oporto (1670. godine), pravi porto mora da potiče iz poznatog područja. Koriste se razna grožđa, recimo Tinta Cao, Tinta Roriz i Tinta Barroca, ali obaveznu osnovu čini sitnozrni Touriga Nacional, izrazito crne kožice i ljubitelj velikih vrućina. Od različitih varijeteta najčešći su Ruby (sazreva u boci) i Tawny porto.

MADERA čiji ukus pomalo podseća na pečeno voće je nastala slučajno u nekoj gusarskoj bajci, a sve pod uticajem toplote i ispravanja. Prema slatkoći, raspoznaju se Sercial, Verdelho (suva), i Bual i Malmsey (od malvazije) slatka, gde je ovaj poslednji varijetet najslađi, a razlike nastaju zahvaljujući vrsti grožđa koja se koristi.