Danas pišem o stvarima koje su recimo ključne za uspešno pozicioniranje Fragaria vina kod potrošača.

Uspon vinske Srbije najegzaktnije se sagledava kroz tržište vina. A tu situaciju malo ko poznaje bolje od Gradimira Vukašinovića, suvlasnika firme Supernova koja jedina pokriva sve segmente prodaje vina u Srbiji.

Engleski stručni časopis iz sektora pića The Drinks Business uradio je po narudžbini online vinoteke Taste4 studiju sa 2.000 ispitanika o odnosu vinopija i izraza koji se koriste za opisivanje vina.

Svaki vinar, pa i mi svojim vinima želimo emotivno dirnuti ljude. Želja nam je da naše vino kupcima daje mnogo više od uobičajenog ugodnog u čaši.

Generacije stare i menjaju se, šta treba znati o povezivanju sa nekom generacijom?

Najbolji oblik komunikacije je direktni i lični kontakt vinara sa sadašnjim ili potencijalnim kupcima. Ako imamo novo vino, ili ako želimo poboljšati imidž svojih vina, ili privući nove kupce, razgovor licem u lice najbolji je put! Pozitivna energija koju vinar poseduje prenosi se na ljude koji degustiraju vino na sajmu.  

Sve se više priča o vinskom turizmu, no znamo li šta je to? Dobija li vinski turizam pažnju koju zaslužuje?

Poznata srpska Vinarija Milijan Jelić iz okoline Valjeva prva je iz Srbije koja je uspela da izveze vina u Belorusiju. U pitanju su etikete Kameničanka, Millennium, Mamoth, Adam, Eva i Morange.

U situaciji kada se značajniji broj srpskih vinara opredelio za organsku sertifikaciju proizvodnje (Imperator, Plavinci, Mladen Vujić, McC, Francuska vinarija, Ivanović, Kovačević, Jović, Temet, Todorović, Vinarium, Izba Jovanović...) vreme je da se razmišlja i o plasmanu naših organskih vina u inostranstvu.

Stvaramo vino koje ima dušu, koje je prepoznatljivo jer ima tajni začin - „ono nešto“….
Tržište je sada nakon zatvaranja ugostiteljskih objekata zbog Covida, zasićeno velikim zalihama raznih vinskih etiketa. Sve to zahteva da vinarije redefininišu viziju poslovanja i pokušaju se prilagoditi novim uslovima na tržištu.