Ukusi srpske intelektualne tradicije

Ukusi srpske intelektualne tradicije

Klub književnika, umiven, očešljan, apdejtovan, i dalje nudi najbolje komade srpskog tradicionalnog lonca trećem generacijskom krugu i novim nadama intelektualne i ostale elite.

Kao nemi kameni svetionik razapet na uglu tri starogradske beogradske ulice, još od druge polovine XIX veka, ova „zgrada sa namenom” ispunjava sve uslove za status nacionalne baštine. Kako u istorijskom, tako u intelektualnom i hedonističkom smislu.

Do neatraktivnog ulaza u restoran Kluba književnika, zvanično u Francuskoj 7, može se doći i iz Dositejeve, kroz lepu letnju baštu na čijem centru, kao nekakav zaboravljeni artefakt stoji jedan džinovski beli šporet „smederevac”. Ali ovaj oldtajmer nije „gvožđe” koga niko da iznese iz kruga gde se okuplja sve više mladih, raspoloženih parova zaokupljenih menijem i bogatom vinskom kartom, ili sjajnom živom muzikom tokom leta. Ne, on se noću, kad buka mine, ispod zvezdanog neba ozari nekom magličastom svetlošću i zažubori istinitu priču o uparivanju eruditizma, te srpske nacionalne kuhinje, naravi, nereda i običaja.

restoran-klub-knjizevnika-11Teret tradicije u novim vremenima: Đorđije Stajkić,
aktuelni menadžer Kluba književnika

Priča ovaj šporet o istoriji zgrade koja je bila štab konjičkih oficira, potom štab Gestapoa tokom II Svetskog rata, da bi odmah po oslobođenju kapije otvorila izgladneloj pesničkoj eliti. Par godina tu su se, kao u svojevrsnoj menzi srpski književnici kvalitetno hranili, pa i opijali za male pare, često i na crtu, da bi već početkom pedesetih ulaz malo šire bio otvoren, čisto da se u toplo i sigurno gnezdo provuku pripadajući satelitski esnafi, novinari, umetnici, glumci, kulturni i drugi poslenici, često ljuta opozicija, pa i po koji vladajući političar.

Ali, ako bi ovaj bio arogantan i razmetljiv, s vrata bi ga dočekala odabrana intelektualna vrhuška i na fini način uputila u nepisana pravila ponašanja lokala u kome je jedini ustav onaj koji piše u jelovniku. Pa često, i onaj nepisani. Tokom decenija, taj je, takozvani Budin meni, bio ono što se ne menja u Francuskoj 7. Kao i klijentela, pošto pojedini gosti „porodično” čuvaju svoja mesta za istim stolovima, decenijama.

Protokoli

U ovom su klubu svojevremeno sedeli Andrić, Kiš, Krleža, Mirko Kovač, Duško Radović, Brana Crnčević, Momo Kapor, ali i Alberto Moravia, Žan Pol Sartr, Hičkok, Orson Vels, Elizabet Tejlor i Barton, Česlav Miloš, Semjuel Beket, Sofia Loren, Bert Lankaster, Robert de Niro. Međutim, gotovo svake nedelje naiđu i protokoli, od predsedničkih, ambasadorskih, MIP-a... Prvo dođu antiterorističke jedinice, policija obična, neobična, pa i sanitarna inspekcija. Pregledaju svaki detalj u kuhinji. Dođu kod Bude i podviknu: daj deklaraciju za kajmak, pavlaku, jaja. A onda će Buda tom nadobudnom mladom inspektoru: „Piši sine, Zeleni venac, tezga 14 kod Mare. Kod nje kupujem. Idi kod nje, pa vidi za deklaraciju.”

Poslednjih godina Klub je renoviran da bude kao što je nekada bio. Ali, toaleti, kuhinja, ventilacija, sve je to bilo u jako lošem stanju, a sad je urađeno kako treba. Čisto, mirisno, s tim da i dalje iz zida vire originalne kamene stepenice pred toaletom. Čisto da se duša enterijera ne izgubi. Kuhinja je proširena, po najnovijim standardima urađena, smederevac je ustupio mesto savremenim kuvalima. Jedino je ona leva, elitistička sala, zadržala svoj originalni izgled kao poruka stalnim gostima: da, Klub se menja, napreduje, modernizuje, ali neće vam oduzeti ništa od onoga na šta ste navikli. 

restoran-klub-knjizevnika-15

A to nešto strpljivo su gradili Iva i Buda od otvaranja kluba. Iva je ranije otišao, ali je Budimir Buda Blagojević vešto vozio svoj ugostiteljski voz do pre neku godinu, pišući istoriju ovog kluba rukopisom koji nikoga nije ostavio gladnim, ali je mnoge ostavio u čudu. Jer računao je iz glave, odmeravao od oka, odsecao gde je prepunjeno. I znao je da zaštiti renome i tokom devedesetih kad su nahrupili neki četvrtasti ljudi. Odmah bi osetili da ih tu niko ne poznaje, ne gleda, ne provocira. Postalo bi ubrzo dosadno, i otišli bi, da se ne vrate. A Buda je ostajao, za one što se lepo obuku, da dođu i uživaju u pravoj, vrhunskoj srpskoj nacionalnoj kuhinji.

restoran-klub-knjizevnika-14

Pa šta je to još novo u odnosu na Budino vreme? Nov je čovek na njegovom mestu. Đorđije Stajkić se dugi niz godina bavi ugostiteljstvom, i kad je pre godinu dana dobio poziv da preuzme ovaj kultni restoran, priznaje, da se uz svo svoje dugogodišnje iskustvo pomalo zabrinuo. Kako održati harizmu koja Klub prati sve ove decenije, a ipak uneti nešto novo. Za početak, promenjeno je radno vreme. Buda bi restoran otvarao tek za večeru, a leti bi proglasio letnji raspust. Toga više nema. Ručak  je danas gotovo udarni termin, a radi se čitave godine. Za Novogodišnje veče, kao da se i zidovi malo prošire restoran-klub-knjizevnika-04da prime baš sve koji bi da se ovde slade đakonijama do jutra. Inače se kuhinja zatvara u 01 čas, ali ima prijatelja kuće koji zanoće sa čuvarom do jutra. 

- Nikada nikoga nismo iz restorana izbacili, potvrđuje Stajkić dok gosti što govore raznim svetskim jezicima gotovo u koloni zauzimaju stolove praćeni tihim zvucima žive muzike. Akustični orkestar Skala utorkom izvodi kvalitetne strane i starogradske pesme, četvrtkom atmosferu podiže Nada Pavlović trio, dok je petkom i subotom muzika u funkciji pratećeg elementa.

restoran-klub-knjizevnika-konobar-budaČovek koji je od Kluba književnika stvorio beogradsku instituciju:
Budimir Buda Blagojević

Uzo, ne uzo...

Buda, fantastičan ugostitelj i prodavac, nije žalio na kvantitetu, hrana je bila obimna i vrlo kvalitetna. Poznat je po tome da je umeo da priđe stolu u istom sastavu, u toku iste nedelje i tri puta za isti ceh naplati potpuno različitu cenu, uvek iz glave. Tako bi čest gost, italijanski ambasador dolazio sa desetak ljudi i uvek je račun bio isti, oko 60 maraka po glavi. Jeli oni čorbu i biftek, ili šest punih gangova, uvek isto. A ta ekipa nikad nije jela slatko. Jednom Buda pitao njih: 'oćete slatko? Kažu, daj Buda daj. Pita on: otkud sad hoćete slatko, a nikad ne uzmete? E, Buda, kažu, uzeli, ne uzeli, naplatićeš nam isto.

Pa šta je to što čini da mnoge turističke organizacije nekadašnju menzu Kluba književnika uvrste u obaveznu tačku grupnih obilazaka, da redovno ulaze stranci sa Lonely Planet vodičem i s vrata zahtevaju sarmicu od zelja i jagnjetinu? Ili da baš ovde dođe novinar Wall Street Journala i u detalje opiše kako je uživao u kajmaku, pršuti, restoran-klub-knjizevnika-06Karađorđevoj šnicli, šopskoj, krempiti, a sve uz Liru iz Jagodinske vinarije. 

Za sve je kriv Budin meni i čuvena transverzala što počinje rakijom i rotkvicama koje je za Budu gajila jedna domaćica. Onda kreće predjelo, panirano povrće, patlidžan, tikvice i celer, slede ga sjajna teleća čorba... Ali goveđa supa sa rezancima je must have! Ovde sami prave i pastu, međutim biftek na jedan od tri načina je vrhunac. Bilo da naručite rostbif na Budin način ili dalmatinsku pržolicu, prste ćete polizati. Isto je tako sa guščjom džigericom, taljatelama sa tartufima, ali ako želite esenciju srpkog gastronomskog umeća, sarmicu od zelja, od kiselog kupusa, patku na podvarku, špikovani ribić ili jagnjeći but sa njokama, domaću kobasicu, teleću kolenicu, kupus, kuvanu jaretinu, jagnjetinu, junetinu, grašak, ovo je pravo mesto za vas. Ajvar iz Leskovca je gotovo nestvaran, a pošto u restoran ne može ništa bez deklaracije, čak su i proizvođača ovog delikatesa nagovorili da pribavi sertifikat. Samo zbog Kluba književnika!

restoran-klub-knjizevnika-03Ipak, na vrhu liste popularnosti, ispred jagnjetine i bifteka je ultimativni hit - krempita. Po Budinom receptu, naravno. Na desetine hiljada ovih poslastica godišnje izađe iz kuhinje, iako sufle ili parfe nimalo ne zaostaju kvalitetom. A kad se pređe na tekuće teme, jako mnogo polažu na bogatu vinsku kartu. Ima vina za poznavaoce, ljubitelje, ali i one „daj neko vino”. Uostalom Buda je nudio samo crveno i belo, na kilo, i pola, negde gore sa Radmilovca. I prodavao na tone. Danas se ovom pitanju pristupa suptilnije. Par konobara odlično poznaju vino, a tu je i somelije da preporuči. Pa se otvori poneka Sasikaia, Casanova di Neri Pietradonice, par francuskih etiketa, ali sjajno idu i etikete iz one srednje visoke cenovne kategorije: Brunelo, Chablis, Movia, Dingač, Chateauneuf du Pape.

Ovde pokreću tendenciju da domaće etikete budu vino kuće, i tu pomalo promovišu manje poznate proizvođače. Kod rakija nude samo najbolje, one od pet godina starosti pa naviše. „Domaćica” kuće je Budina šljiva, sjajna rakija iz Loznice, a u pripremi je karta rakija koju malo koji restoran ima. Dunja, kajsija, divlja kruška, zadovoljiće sve ukuse. Posebna atrakcija restorana su gastro eventi. To su prave hedonističke minijature, vinjete, četvrtkom, petkom, subotom, dani božolea i ordevra, ručno pravljenih kobasica, dani dugo kuvanih jela, koja se kuvaju 5-6 sati. A to može da se priušti samo tim danima.

restoran-klub-knjizevnika-08Sjajna je i saradnja sa evropskim restoranima, naleti tako fantastičan kuvar is Siene, pa tokom četiri dana priprema hranu iz četiri razne italijanske regije i uparuje je sa četiri originalne linije italijanskih vina. O tim događajima možete se informisati na društvenim mrežama, u gradskim medijima, na nekom od gastro portala. I doći ovamo u Klub Književnika. 

Pikljevi kod Ljube

Šef kuhinje Ljuba je tipični old school kuvar. Od njega je ovde samo konobar Bane duže, punih četvrt veka. Tako jednom došli Francuzi da vide kako Ljuba sprema guščiju džigericu. Kažu da je najbolje spremljena koju su probali, pa ga pitaju kako određuje kad je pečena, jer se tu radi bukvalno o sekundama, jedan tren i jelo je propalo. U tu svrhu svuda u svetu koriste toplomere zabijene u iznutricu. A Ljuba se začudi: Koji metod koristim? Pa pipnem je prstom... E, Ljubina filozofija kuvanja je sledeća: - Trudimo se da bude dobro, da nas gosti hvale. Ovo je hrana naših starih, mi ništa ne menjamo, sve je autentično, samo se promenio oblik tanjira i došle su nove dekoracije. A musaka, gulaš, pikljevi su kao što je to bilo početkom XX veka. Žao mi je što je smederevac otišao, na njemu se polako krčkalo, kad neko prođe, naspe šolju vode. Ovde sad ne može baš tako, ali to je bilo ono vreme, a sad je drugo. Inače, jedan Španac kaže da je video isti takav smederevac u Barseloni i nigde više na svetu.
A jagnjeći pikljevi se kaže lako prave. Prvo se oblikuju, stave u brašno, popeču malo na vrućem ulju kad se doda povrće, zalije supom, doda vino. Kad se izvade, umuti se sos sa pavlakom, soli limunom, u korpicu od kora za pitu smesti se miks zelenih salata, doda parmezan ko voli, i Voila! A šta on najradije jede. Pa, biftek.

Ne očekujte da će vas neko vući za rukav. Pojavi se ta primedba da je ulaz pomalo previše diskretan, pa mnogi i danas pitaju: može li se, dole, u podrum, onako bez članske karte. Može, naravno. Ali ovo i ne treba da bude lokal tipa: vidim kroz prozor ima ljudi, ajde da uđemo. Ovo je Klub u koji se dolazi po preporuci. Onoj, hedonističkoj. I za kraj možda najzanimljivije pitanje, svraćaju li danas u ovaj klub književnici uopšte?

restoran-klub-knjizevnika-02- Dolaze i književnici, ima ih, nažalost ne u tolikoj meri, kaže Stajkić. - Ovo je uspešan ugostiteljski lokal, mesto gde se dolazi po navici, zato što ljudi vole i poistovećuju se sa zidovima, uslugom, hranom. Ali definitivno nije stecište elite kao nekad. Pokušavamo da to obnovimo, pravimo plan sa pozorištima, udruženjima, fakultetima, pružamo im uslugu koja je visokog kvalieteta. Međutim, vreme u kome je književnost kao umetnost i kao posao banalizovana, kad dosta njih dođe na promocije da popije sok iz plastične čaše čini da se okrećemo nekoj drugoj vrsti elite. Uspešni mladi umetnici, dizajneri, vole da dođu, prepoznaju se. Imamo taj treći generacijski krug, ekipe čije su babe i dede dolazile, roditelji još dolaze, a njima je sad recimo 25 - 30 godina i vole da sednu za isti sto za kojim porodica obeduje skoro 70 godina. To u meni predstavlja posebnu dozu odgovornosti prema lokalu koji ima takvu istoriju.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama