Betonsko gnezdo urbanih samuraja

Sakura na japanskom označava trešnjin cvet i dosta japanskih restorana po svetu nosi to ime jer je sinonim za nešto lepo i novo. Ali, beogradski „trešnjin cvet” nije samo japanski, već i azijski restoran, sveojvrsna fuzija Dalekog istoka, gde su ukusi prilagođeni evropskim i zapadnjačkim standardima. 

Kad uđete, prvo primetite da vas dočekuju fini mladi ljudi koji odudaraju od stroge i svedene geometrije enterijera. Kao da je i tu izvršena neka fuzija stilova i prizora: DJ mix pult, barmen istetoviran preko celog tela, bradati momci, kako u kuhinji, tako i van nje... Naravno, to ne važi za dva Filipinca, Džejmija (Jaime Humilde), šefa kuhinje i Mela, suši majstora.

- Brade nisu slučajnost, gazde tolerišu pa čak i preferiraju taj urbani izgled. Zovu nas urbani samuraji – objašnjava Leopold Tkačik, menadžer restorana i somelijer.

Sakura je otvoren 18. juna 2014. godine. Ima nekih dodirnih tačaka u dizajnu i jelovniku sa Hakkasan restoranom, jednim iz lanca koji je proglašavan najboljim orijentalnim restoranom na svetu. Ali, ovde žele sve da dovedu na nešto urbaniji nivo, da privuku i mlađu i stariju publiku, pa kombinuju, recimo, koktel veče s azijskim ukusima. 

Na drugi pogled očigledna je podeljenost po sektorima. Pri ulazu dočekuje vas kilometarski šank sa visokim stolicama gde se opušteno može jesti kad je velika gužva. Sledi još jedna opuštenija varinatna, lounge, sa klasičnim stolovima, ali i dugačkim višesednim garniturama, nešto nižih sedišta, da valjda dodatno asocira na Daleki istok. Tu se pelcujete Sakura filozofijom, jer stolovi su zbijeni, da se sedi blizu, da se gosti možda tokom večeri zbliže i združe. Od prvog dana koncept je deljenja hrane, ideja je da se proba što više raznih stvari, jer jela su slikovita, lepa, servis izuzetan i neobičan. Želja je da na stolu bude što bogatije, a deljenjem i probanjem ljudi će međusobno da smekšaju, da se otvore. Nekad to uspe, nekad ne, ali uglavnom svi reaguju lepo i sve to doprinosi prijatnoj amosferi. 

Onaj klasični, restoranski deo gde je obavezno obedovanje prati i galerija na kojoj je takođe klasično restoransko sedenje. Ispod galerije pušenje je zabranjeno, a tu su ozbiljnije i starije ekipe. Očigledan je veliki broj VIP gostiju koji svakoga dana uživa u ovom načinu ishrane, od ministara, preko članova raznih ambasada i brojnih ličnosti iz javnog sveta. Svrate i Japanci kad ih uhvati nostalgija. Zanimljivo, gotovo svako ko stupi u Sakuru na vratima kaže s osmehom: „Čekaju me prijatelji“. Kao da se na ovih 140 stolica unutra i nekih šezdesetak na terasi okuplja neka tajna družina ljubitelja nesvakidašnje ishrane!

Miso supa jedan je od spcijaliteta restorana

A ta ishrana počinje tačno u podne i traje do jedan sat iza ponoći. Doručak se ne služi jer nema škola i poslovnih zgrada u neposrednoj blizini. Vikendom je rezervacija obavezna, ako je jelo u pitanju, zbog velike navale. Kad sednete i udahnete duboko, sledi i treći pogled. Iznad šanka, pa sve do jako visokog plafona na kome čudnovati propeleri nalik na one brodske lagano vrte vreme, mesto i vazduh po horizontali, proteže se splet polica s brojnim bocama. Klasične, magnumi, dupli magnumi... Uglavnom penušavac i žestine. A na kraju šanka divna staklena vinska vitrina gde je takođe dosta penušavaca u prvom planu.

- Shvatili smo da su penušavci nešto što ekskluzivni lokal mora da nudi. Divno se uparuju sa ribom i morskim plodovima koji dominiraju u jelovniku. Ali su tu i zbog prestiža. Imamo finu selekciju, vinsku listu od okruglo 90 etiketa, ne želimo da je prenatrpana, bolje da je svedenija ali da predstavlja čitav svet. Najjeftinija je ružica Džulina Budimir, pa sve do Muga Aro, španskog vina koje staje nešto ispod 400 evra – objašnjava Leo.

Suši na dobrom glasu

Na kraju tog niza flaša nalazi se ulaz u kuhinju i veliki izlog. Kuhinja je otvorena, a pošto nemaju klasičan suši bar, suši stanica je prva na udaru i sve se može lepo videti kako se priprema. Azijati su definitivno drugačija kultura, imaju drugačiji ukus i mnogo ljudi ovde ne bi podnelo te njihove finese, pa su u egzotičnim receptima vršene brojne korekture, rađeni kompromisi ali se pazilo da se zadrži gastronomska i aromatska čar Istoka. To nije vidljivo samo u hrani, već i u izuzetno zanimljivim koktelima koji su pravi hit, pa je u tu čast uvedena i „Koktel sreda veče”, kad se služe i neki sasvim posebni kokteli po ceni od 390 dinara. Uz DJ program koji postoji i petkom i subotom, teško da se negde u gradu može bolje zabaviti za manje novca. 

I dok nam se na prelepom tanjiru presijavaju zlatna zrnca lososove ikre na zvezdasto poređanim belim fileima brancina, za susednim stolom gospodin iz duboke keramičke posude grabi sos hrskavim kraljevskim gamborom, omamljujući mirisi komponuju se kao tokata i fuga iznad stolova. 

Porcije sušija sastavljene su od 12, 16, pa i 36 zalogaja. Na jednom tanjiru je miks sašimija (sveža riba), nigirija (klasični suši) i makija (rolnice). Maki su šarenoliki, zanimljivi, često nose naziv prema boji kojom su predstavljeni, Rainbow, recimo, ima tri boje, Dragon rolnice s avokadom su zelene, ali podsećaju na krljušt zmaja. Japanska kuhinja zauzima više od polovine menija, a ostatak su jela iz Kine, Indonezije, Tajlanda, Koreje, Filipina, Vjentnama. Izbor je mudro prepustiti konobaru, jer su svi eksperti i veoma iskusni. A kad stavite sva jela na sred stola, da se deli, čitava gastronomska Azija vam se nađe u dometu.

Ukoliko krenete od predjela, izbor nije jednostavan. Najpopularnije su hrskave rolnice s gamborima koji uvijenim u testo. Sa čili majonezom to je vrhunsko toplo predjelo, dok u hladnom segmentu dominira brancin suzukuri. Tu je i edamame, soja u mahuni koja se pospe krupnom morskom solju i jede kao grickalica. Za minut je spreman, a uvek interesantan ljudima.

U Sakuri očekujte maštovitost, kao što je slučaj s ovim voćnim pladnjem

Supe je važno probati. Tajlandske, vijetnamske, japanske miso supe, od jako blagih do izuzetno aromatičnih kao što je Tom Yum sa morskim plodovima i paprikom, zaista jako ljuta. 

Ali, sve su to pripreme za raskoš specijaliteta koji sledi i zbog kog ćete svakako ponovo doći da probate nešto što još niste. Premijum jelo je s punim pravom wagyu govedina iz Australije, ili Golden Sakura Steak sa sosom od gambora i izlatnim listićima, pa čak i Kraljevski gambor sa salsom od manga i krastavca. Ali, ako tražite gastronomski vrhunac onda je to – Black Cod, crni bakalar iz severnijih mora, čiji su primerci nekad starosti između 40 i 50 godina! Veoma delikatna riba, izuzetno mekog mesa, ide savršeno uz terijaki sos kako bi se maksimalno osetila filigranska struktura. 

Za one koji ne mogu bez slatkiša, selekcija nije velika ali je s azijskim ukusima. Čizkejk sa marakujom i hrskavom korom od ovsenih pahuljica pravo je iznenađenje, kao i čokoladni tart sa džemom od đumbira. Ipak, sladoled od zelenog čaja s pastom od slatkog pasulja vrhunski je hit i originalno japansko jelo. Više vrsta izvanrednog domaćeg sladoleda, pa čak i onaj od pistaća, potpisaće vašom rukom čvrsto obećanje da ćete se uvek ovamo vraćati. 

I još nešto – iako je Japan „Zemlja izlazećeg sunca“, sa terase Sakure prate se predivni beogradski zalasci sunca. Tek toliko da dobijete kompletan doživljaj za nezaborav!

Foto Ivana Čutura i arhiva

Sakura, Karađorđeva 2-4, Beograd
Telfon: 060 3654044
Mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.