Lajkovanje ludom radovanje

Jedan od onih glasova koji vas ispituju za koga ćete glasati, nude vam održavanje erkondišna u januaru ili čestitaju na nagradnom paketu pelena za odrasle. Obično samo spustim slušalicu, ček-ček, ali ova zove na mobilni, nije izdeklamovala moje ime, prezime i srednje slovo nego... Hajde da se zezamo:

- Vidite, ovo jeste bio vinograd pre više od sto godina, gosn Vlajka Kalenića, po nekima Kalinića, jako fin čovek, zadužbinar. A onda su ga iskrčili i napravili pijac. Stari srpski običaj, idiotski, ako mene pitate, da se krče vinogradi a onda na njihovo mesto nasadi nešto bezveze, recimo tezge na kojima se prodaje grožđe po trista dinara, a otkupna cena...

- Čekajte, ipak ste u vinskom biznisu? – odahne glas, ali ja se ne predajem lako.

- Naravno da jesam, a vi ste iz nekih novina? Sad ću da vam objasnim... – i raspalim tiradu o predratnom istočnom Vračaru i vinogradima sa krečnjaka. Da skratim: 

- A iz kojih ste novina?

- Ja, ovaj, ne... ­– prelazi u kontranapad naučen napamet o tome kako se marketinška firma u kojoj radi bavi profesionalnim vođenjem društvenih mreža, kreiranjem sadržaja, vođenjem stranica, digitalnim marketingom, Google ads marketingom i konačno influencingom. U ovom poslednjem očito je jako uspešna, momentalno sam dobila influencu! Ali mogu ja da se zezam i pod temperaturom.

- Izvinite, gospođice, a šta su to društvene mreže? – pitam najslađim glasom. – Mi smo privatno preduzeće, a ne društveno, starovremski smo ljudi, još je moj deda govorio da s komunistima... 

Tek da saznam kako su društvene mreže nešto bez čega se savremeni biznis ne može ni zamisliti. Ne sećam se kako sam je otkačila, ali još pamtim Brankov podsmešljivi izraz kada sam mu prepričala ovu duodramu besneći otkud nekakvoj marketinškoj agenciji broj mog telefona.

- Eto ti ga sad tvoj Instagram! – naslađuje se on. Bane, naime, zaista ima starovremski odnos prema fejzbučenju i ostalim dangubljenjima, tako on to zove.

Uzgred, nije Instagram, tamo nisam ostavila svoj broj telefona, nego njegov, što još, srećom, nije otkrio. Sumnjam na Google maps, tamo sam morala da ostavim i DNK da bi nas okačili. U poslednjem izveštaju Google My Business posećenost prošlog meseca porasla nam je za 19 procenata, od četiri na pet pregleda, a 289 procenata od septembra, iz čega samo mogu da zaključim da se marketinške statistike opasno razilaze sa elementarnom matematikom. I da sam džabe slala onaj DNK.

Zato mi sa Instagramom baš dobro ide. Prvi follower koga smo stekli je neki vajn bar iz Tokija, usledio je jedan iz Njujorka. U Njujorku nas do sada obožava već desetak noćnih klubova, što je oko 100 posto više od beogradskih klubova kojima smo ponudili vino in vivo. Redovno se međusobno lajkujemo sa stotinak vinara iz doline Napa, hotelom Kнязь Мышкин iz Petrograda, razmenjujemo emotikončiće sa brojnim kolegama rizlingašima iz Mozela, na vezi imamo čak i jednog od ukupno četiri danska vinara!

Italijanski distributeri vina veoma poštuju moju kuhinju. Jedino mi s Francuzima loše ide, moram da uvežbam haštagovanje na francuskom. Da ne zaboravim ženske i muške sponzoruše, koji razgolićeni, napućenih usana i nabildovanih mišića šalju ♥♥♥♥♥ mahom sa brazilskih plaža.

Na srpskom nas lajkuju prijatelji i bliža rodbina, kad stignu. I naravno vinari, među nama vlada kolegijalnost u lajkovanju koja je za svaku pohvalu. Uopšte ne ironišem, mada sam primetila da je kod nekih od njih  ona cura s početka teksta, ili neko sličan njoj, imao više sreće nego sa mnom. Pa tako napišem zaista dobrim drugarima sa kojima se privatno družimo da smo se divno proveli na njihovoj zabavi povodom početka berbe, a bot mi u tri ujutro odgovori: „Hvala vam što kupujete naša vina!“ Čist influencing.

Za razliku od Instagrama, stranica na Facebooku koju odavno imamo prava je katastrofa. Još mnogo pre nego što smo zvanično postali Patkov vinograd d.o.o. kum Miško krstio nas je Vinopisci, a elekronski mozak sumnjive inteligencije smešten u Palo Alto ne dopušta da se prekrstimo. Dovešćemo posetioce stranice u zabunu, kažu.  Kao da već i sami nismo u zabuni šta smo zapravo? A onda nam je News Feed ukinuo i ono malo radosti uz jutarnju kafu – dok ti spavaš neki insomničari te lajkuju. To što svaki deseti od njih ikada kupi bocu bilo kog vina i nije važno, važno je da je toplo oko Image  ♥♥.

Prekjuče je i Branka dohvatio jedan da mu proda baner. Dok su se objasnili da nije u pitanju enološki materijal, već nešto veličine taksene marke što košta 100 evra mesečno na sajtu sa besplatnim domenom, morala sam da zbrišem u avliju, što da bih se glasno smejala, što da ne budem zgromljena. 

Onda je meni neka devojka ponudila tri paketa – šest postova i sto lajkova mesečno, 60 evra, povoljno; osam postova i trista lajkova za 80 evra; konačno, bingo, zlatni paket od 100 evra, čitavih deset postova i hiljadu lajkova! Počela sam da se smejem, a cura mi je uvređeno objasnila da nije ona makar ko, završila je kurs za digitalni marketing kod najvećeg živog stručnjaka za tu oblast… Od muke sam momentalno častila sebe jednim zlatnim paketom, postavila na privatnoj stranici, jednu po jednu, deset slika svojih mačaka i u roku od dva sata skupila tih hiljadu lajkova. Jes da mi mačke nisu na prodaju, ali oseti se čovek sjajno kad u ova teška vremena ume da zaradi 50 evra na sat. 

Konačno, malopre, pampur na šampanjskoj boci, buuuuuuum! Mejlom se javlja blogerka! Objašnjava kako su to uticajne osobe, trendseteri za lajfstajl, beauty& fashion, te da u tom smislu… Koliko shvatam, ukoliko joj pošaljemo poklončić, tim rečima, neku bocu vina, ona će potpuno izmeniti vaš lifestyle – preći ćete isključivo na rizling, prolepšaćete se i početi da nosite crvene gumene čizme Tigar iz Pirota, iste onakve u kakvima sam danas provela ceo dan u vinariji.

Idem da spavam. I sutra me čeka pretakanje vina. A vi lajkujte, ako nemate pametnija posla!