Restoran vinskog hodočašća

Bern je veći deo života posvetio putovanjima i posebno vinima. Kupovao je vina gde god da je odlazio po svetu i napravio mnoga poznantsva s vinarima koji su mu često prodavali i ono što drugome ne bi, a što se i danas može probati u Bern’s Steak Houseu.

Vina sa svih strana sveta, Bern Lekser ispred svog restorana u vreme kada je počinjao s radom

Kris Luis, ovlašćeni vodič kroz tajne vinskog podruma ovog restorana, dok pokazuje vinsku kartu koja izgleda poput telefonskog imenika nekog grada, tvrdi da nude više od 600.000 boca vina! Na ulasku u podrum prvo se proteže dugi niz polica sa otprilike 200 etiketa koje se mogu dobiti na čašu. Crvena, bela i vina raznih stilova složena su po odeljcima, a Luis ukazuje na maderu iz berbe 1839. godine koja se takođe može dobiti na čašu!

Poseban šmek daje činjenica da vina nikada nisu katalogizirana pa se i zaposleni ponekad iznenade šta tu sve ima. U suštini, „svega“ 110.000 boca nalazi se u restoranu, dok je ostatak od nekih pola miliona u susednoj zgradi. Po sastavu, crvenih vina je dvaput više od belih jer je meni usmeren na uparivanje sa crvenim mesom.

Vina za svačiji džep, somelijer restorana Erik Reno

U samom podrumu najskuplje etikete uvijene u plastiku čuvaju se iza rešetaka zaključanih katancem. Neke od njih su poslednji primerci tih vina na svetu, a najstariji je (barem tako misle) porto iz 1815. godine. Posebno retka je i etiketa Romanée Conti 1957 procenjena na 25.000 dolara, a kao najskuplje vino u podrumu ističu magnum istog proizvođača iz berbe 2007 vredan 30.000 dolara, koliko košta i dupli magnum Chateau Latour 1947 slučajno otkriven u podrumu pre deset godina!

Prostorija u kojoj se čuvaju šampanjci posebno se hladi, a svi su zidovi prekriveni specijalnom izolacionom smesom radi očuvanja temperature i vlaćnosti.

- Posebna zanimljivost su cene, ponekad dosta niske za raritetna vina – objašnjava Erik Reno (Renaud), vinski direktor restorana i somelijer dok služi portugalsko vino s početka sedamdesetih godina koje košta svega 75 dolara i za koje tvrdi da je ekstremno retko. – Držimo se toga da ako boca staje 100 dolara, onda čaša u koju sipamo košta petinu te cene. Ne želimo da cedimo goste!

Ulaz u restoran napravljen je po uzoru na neke prostorije u dvorcu 

Restoran poseduje osam odvojenih  prostorija, svaka reminescencija na neko od Bernu značajnih vinskih putešestvija, što se ogleda kroz brojne fotografije i ilustracije na zidovima. Posao danas vodi njegov sin Dejvid po sistemu „ima sve za svakoga“. Obroci kreću od supa i salata, pa klize preko neizbežnih stekova, do završnice na drugom spratu gde se nalazi desert-salon. I dok stalno prisutni pijanista svira poput jukeboxa po želji gostiju koji pesme naručuju putem posebnih telefonskih aparata raspoređenih po separeima, možete se opredeliti za gotovo svako vino koje vam padne na pamet – od onog iz supermarketa po cenmi od 3,5 dolara, pa sve do najređih etiketa na svetu. Zvuči jednostavno, no ta politika hrane, vina i tradicionalnog ambijenta i usluge donela je ovom stek-hausu najprestižnije nagrade u svetu gastronomije, poput one fondacije James Beard, ili titule najboljeg restorana Amerike za 2009. godinu po izboru Rejčel Rej, a tu su i nagrade za restoran s najboljom vinskom kartom koju im od 1981. godine redovno dodeljuje ugledni magazin Wine Spectator.

 Na vinskoj karti se nalaze i mnoga raritetna vina

Rezervacija za večeru uključuje po želji i obilazak kuhuinje, vinskog podruma i desert-sale na spratu koja se sastoji od više manjih, intimnih odeljaka za obožavaoce slatkiša i porta, šerija ili madere.