Jagnjetina & pinot noir (o vuku da i ne govorimo)

Jagnjetina & pinot noir (o vuku da i ne govorimo)

U malenom živopisnom selu Kosuriće, u blizini manastira Studenica, žive dvojica mojih rođenih stričeva – Milovan i Milomir Pešić. Posle zatvaranja preduzeća u kojima su dugo godina radili, odlučili su da se vrate na selo i započnu uzgoj ovaca.  Za poslednjih desetak godina napornog rada uspeli su da se pročuju po kvalitetu mesa koje proizvode i da budu jedan od glavnih snabdevača većine drumskih kafana duž Ibarske magistrale.

Odlučio sam da ih posetim i lično se uverim u kvalitet njihove jagnjetine. Na put nisam pošao nespreman, pošto sam znao da ćemo uživati u ukusnoj jagnjetini poneo sam dve boce pino noara: Mammoth 2007 vinarije Milijana Jelića iz Valjeva i Pino Botunjac podruma Koste Botunjca iz mesta Donje Zleginje u Župi.

Kosurići

Stričevi baš i nisu neki veliki ljubitelji vina, ali sam odlučio da ih upoznam s nekim od najboljih pino noara iz Srbije i pokažem kako se fantastično sljubljuju s jagnjetinom.
Na put sam krenuo autom. Od Kraljeva do Studenice ima šezdesetak kilometara, a na nekoliko kilometara pre Studenice zaustavio sam se u mestu Nikoljača, gde sam ostavio auto. Dalje, put Kosurića sam nastavio pešice, kolskim putem gde idu samo traktori i terenska vozila. Posle kraće nizbrdice prešao sam most na reci Studenica i nastavio penjanje. Nakon pola sata pešačenja bio sam na svom odredištu. Selo je činilo nekoliko razbacanih kuća u pitomoj udolini, oko kojih su bile livade tamno zelene trave na čijim obodima je rasla stoletna hrastova šuma. Vijugavi kolski put pun žute prašine vodio je tačno kroz selo. Na njegovom početku  bila je kuća mojih stričeva. Zatekao sam ih dok su obavljali svakondnevne poslove, Milovana u toru s ovcama, a Milomira u bašti. Pozdravili smo se i seli na kamenu terasu u  debeli hlad starog oraha. Izneli su ispred mene meze: suvo meso, sir, kajmak i domaći hleb. Naravno sve smo to zalili rakijom. Primetio sam da je peć na drva, ili kako je ovde zovu furuna, naložena.
Milovan je već pripremio jagnjetinu, ali sam ga zamolio da mi odvoji nekoliko kotleta jer sam planirao da stričeve obradujem jelom koje ću ja pripremiti.
Milovan je govorio da nema potrebe da bilo šta spremam, ali sam ih ipak ubedio da taj delikates ne smeju da propuste  i da će to biti savršena prilika da ga probaju sa fantastičnim srpskim pino noarom.
Dok je jagnjetina bila u furuni, pripremio sam sos od belog luka i ruzmarina, kratko propržio spanać i paradajz. Inače, moram da napomenem da su sve ove ukusne namirnice bile iz bašte mojih domaćina.
Otvorio sam vina, kotlete sam kratko propržio, servirao uz sos i povrće i poslužio stričevima. Mogu vam reći da sam im izmamio osmeh na licu. A kako i ne bi, kada se ovako ukusna jagnjetina upari sa još ukusnijim pino noarom.
Milovanov favorit bio je Mammoth, sočan i bogat začinskim aromama bio je idealan partilac kotleta. Milomir se odlučio za Pino Botunjac koji je čudesnim voćnim aromama  bio savršen par uz sočno meso.

vina uz jagnejtinu

U međuvremenu bilo je gotovo i meso iz peći. Nastavilo smo dalje da uživamo u vinu i ukusnoj hrani. Imali smo toliko toga da kažemo jedan drugome. Jer, ipak je prošlo mnogo vremena od kada smo se poslednji put videli. Tada sam i saznao za jedan nesvakidašnji događaj koji se odigrao ispred njihove kuće.

Po priči Milovana Pešića sve se dogodilo u noći između petka i subote, 29. jula 2011. godine. Iz dubokog sna probudila ga je buka  koja je dopirala iz  štale sa ovcama, koja se nalazila na tridesetak metara od  kuće. Iskočio je iz kreveta i u nekoliko brzih koraka našao se ispred štale. Kada je otvorio vrata, ugledao je ogromnog vuka među ovcama. Jednu je čeljustima snažno držao za vrat. Milovan je bio potpuno goloruk. Uspeo je da dograbi letvu i njom satera vuka u ugao štale. Vuk je režao ali ga nije napadao, ubrzo se na vratima pojavio i Milomir s lovačkom puškom. Ali, u svoj toj žurbi zaboravio je da je napuni. Da li je prazna puška bila dovoljna da vuk oseti kako mu je život ugrožen, Milovanu ni dan danas nije jasno. Ali, nakon toga vuk je skočio na njega i zario zube u Milovanov levi pazuh. Krenula je borba na život i smrt. Milovan se svom težinom (a to je više od 100 kilograma!) obrušio na vuka, uhvatio ga za vrat i počeo da ga davi. Ali ugriz nije popuštao. U poslednjem trenutku Milomir je doneo sekiru, dodao je bratu, a ovaj je s nekoliko udaraca u glavu vuka usmrtio. Nakon te borbe stado je bilo manje za četiri ovce, Milovan je završio kod doktora, a kasnije i na kućnom lečenju.

jagnje

Strica sam odslušao u jednom dahu. Nisam stigao ni vino da popijem! Kakva neverovatna priča, čak se i Jovan Memedović sa svojom emisijom „Sasvim prirodno” interesovao za to, ali stričevi nisu želeli publicitet i kamere. Zati ni u ovoj rubrici nećete videti njihove fotografije, jer je to bila njihova želja.

Nisam ni primetio kako je vreme proletelo. Sunce je zalazilo iz brda bacajući poslednje zrake svetla koji su obasjavali prelepu dolinu reke Studenice. Opijen pogledom, razmišljao sam o večitoj borbi koja se vodi na ovim prostorima između čoveka i vuka. Naslužio sam nam preostali pino noar, podigao visoko čašu i nazdravio mojim hrabrim domaćinima.
Živeli!

JAGNJEĆI KOTLETI U SOSU OD BELOG LUKA I RUZMARINA NA MLADOM SPANAĆU

Sastojci (za četiri osobe)

za prilog:
- kašika maslinovog ulja
- 400 g cherry paradajza
- prstohvat soli
- 300 g mladog spanaća
- 150 ml belog vina
- sveže mleveni crni biber

za meso :
- kašika maslinovog ulja
- 800 g jagnjećih kotleta
- 6 čenova sitno seckanog belog luka
- kašikica ruzmarina
- 150 ml belog vina 

Priprema :

1. Posolite jagnjeće kotlete i stavite ih na zagrejano maslinovo ulje u prvi tiganj.

2. U drugi tiganj stavite posoljeni cherry paradajz narezan na četvrtine.

3.  Nakon nekoliko sekundi, kada je paradajz omekšao, dodajte listove mladog spanaća i sve zalijte belim vinom i pobiberite. 

4. Meso pecite sa svake strane po par minuta, ne više, da bi meso unutra ostalo fine roze boje. Kada je pri kraju pečenja, ubacite beli luk i ruzmarin i sve podlijte belim vinom. Sačekajte nekoliko minuta da tečnost malo ispari i spremni ste za serviranje.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama