Redakcija Vino.rs

Redakcija Vino.rs

Australija & Novi Zeland

vineyard australiaŠTA ZNAMO o zemlji kengura? Prvo što na pamet pada je opera u Sidneju, ajkule oko talasastih plaža i... Surova pustara!?  Ah, i sjajna, osvežavajuća, izuzetno povoljna vina u koja se nakon čitanja lepe etikete zapanjeno zaljubiš: Australija!?

Srbija

Različitost podneblja Srbije se ogleda i u vrstama vina. Najveći broj vinograda se nalazi duž tri reke - Južne, Zapadne i Velike Morave, u centralnoj Srbiji i duž reka Save, Dunava i Tise u Vojvodini.


Pogledajte Tour du vin - Srbija na uvećanoj mapi

Danas najveću vinarsku kuću predstavljaju "Vršački vinogradi" sa oko 1700 hektara. "Navip" iz Beograda i "Rubin" iz Kruševca imaju 700-800 hektara vinograda, a zatim slede: Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić i "Džervin" iz Knjaževca. U Srbiji se 83% parcela pod vinovom lozom nalazi u privatnom vlasništvu.
U Srbiji se proizvode i pune velike količine vrlo dobrih konzumnih vina, kao i vina najboljeg kvaliteta.

Srpska vina nose uglavnom nazive područja iz kojih dolaze.

U Vojvodini privatni vinari uzgajaju plemenite sorte vinove loze koje daju kvalitetna sortna bela vina severnog tipa, a u centralnoj Srbiji rađaju plemenite sorte crnog grožđa. Bela vina podneblja Srbije, zavisno od sorte, odlikuju se svetlije zelenkastom do svetlije žutom bojom. Ona su laganija, srednje do umereno alkoholna, najčešće suvog ukusa.
Da bi se popravila sortna struktura i dobilo grožđe za proizvodnju vrhunskih i kvalitetnih vina, dižu se novi zasadi sa najkvalitetnijim belim sortama grožđa pogodnim za sve vinogradarske regione: burgundac beli i sivi, rizling italijanski i rajnski, sovinjon i šardone, sorte pogodne za sve vinogradarske rejone, za razliku od crnih sorti: burgundac crni, frankovka, game crni, kabernet sovinjon ili merlot, koje mnogo bolje uspevaju na jugu Srbije.

Srbiju krase Timočki, Nišavsko-južnomoravski, Zapadnomoravski, Šumadijsko-velikomoravski, Pocerski, Sremski sa fruškogorskim vinogorjem, Banatski i rejon subotičko-horgoške peščare.

Iako su nam vina raznolika iako njihov dobar glas opravdano prelazi granice, ipak nismo još dostigli sve ciljeve i ostvarili sve želje. Osunčani i pitomi vinogradi Srbije, uzgajališta grožđa hiljadama godina, kao da pripovedaju dugu i časnu istoriju vinogradara i vinara koji su utrli puteve za svoje potomke, koji danas tradiciju pokušavaju da pretoče u 21. vek.

Istorija

POSUDE iz bronzanog doba, iz oko 2000-te godine pre nove ere i one iz gvozdenog, oko 400-te godine p.n.e, iz kojih se najverovatnije pilo vino, tragovi su vinogradarstva i vinarstva u Panonskoj niziji.

Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje dokumentuju dovoz vina. Poznato je da je rimski car Domencijan (69-96. god.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do pojave cara Marka Aurelija Proba, rođenog u sremskom, a rimskom carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Alma Monsa (Fruška Gora) u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.

Čile

SLIČNO Novom Zelandu i Čile ima pogodnost da kombinuje tople & vlažne okeanske okolnosti sa ledenim vazduhom koji dopire sa Anda i to na osunčanim planinskim padinama nepatvorene (gotovo organski, a svakako industrijski nezagađene) prirode. Kada se tome dodaju blagotvorni pustinjski uticaji šećeraste vreline što dopire sa severa, dobija se „inkubator“ za proizvodnju vrhunskih vina Novog Sveta, ali rađenih po tradicionalnoj recepturi.

cile01

Viniferu je prema predanju doneo u Čile španski konkvistador Francisco de Aguirre i lično zasadio prve čokote. Čak je godina datirana: 1554.  Možda je bliži istini podatak da su se neke, sa iberijskog poluostrva doseljene, loze „prelile“ sa severa iz Perua, gde su Španci nakon iskorenjivanja lokalnih Indijanaca posadili sebi neophodne izvore vina. U svakom slučaju, na vinarima „srećan susret“ kontinenata i civilizacija podsećaju danas i neke bolje boce čileanskog belog kao što je Don Francisco Sauvignon Blanc.

Glavni igrači

Više se vinskim rečnikom o Čileu ne može govoriti kao proizvođaču solidnih crvenih i nešto slabijih belih vina kome je glavni adut odnos cene i kvaliteta (ali bez bujnih voćnih i prefinjenih evropskih nota). Nakon što su momci iz regiona Casablanca uzdigli njihov Sauvignon Blanc, Chardonnay i Riesling, noga je povučena, pa odjednom sa zapadne strane Južne Amerike počinju da stižu i sve bolja (vrhunska) crvena vina. Prvi susret sa vinotokom jedne od najrelevantnijih čileanskih i najvećih svetskih vinarija Concha y Toro, te srkutanje njihovog  nektara Casillero del Diablo - Reserva privada (65% CS i 35% Syrah) jedinstvena je prilika da zatvorenih očiju otkrijete svoje enološko-analitičke kvalitete prebirajući jezikom po notama ribizle, crne trešnje i šljive sa tragovima belog bibera i „prstohvatom“ vanile i kedrovine.

BITNO! Čileanska vina nose naziv najčešće po imenu grožđa (te su dobijena od jedne dominantne sorte)  i regiona/oblasti iz koje dolaze. To u poslednje vreme „ruši“ Concha y Toro kolekcijom TRIO, mešajući više sorti. Cene čilanskih elitnih vina se kreću od 30 do 50 evra, ali su ona od 6-7 više nego očaravajuća.


Merlot, Cabernet Sauvignon, Carmenere, Syrah, Sauvignon Blanc i Chardonnay punog tela, bogate strukture i ukusa tropskog voća su aduti vodećih regiona za proizvodnju vina, koje krajem prve decenije trećeg milenijuma postaje jedna od prvih pet privrednih grana Čilea. Velike svetske kompanije su „nanjušile“ vrednosti podneblja i vrednost vrednih domorodaaca, pa su poput Chateau Lafite-Rothchild zakupili vinarije (Los Vacos) odakle diriguju francukim uticajima što u oblasti vina uopšte nije za odbacivanje. Concha y Toro (partner im je slavni Chateau Mouton- Rothchild) i Undurraga su i kod nas već poznate vinarije, a Errazuriz sa svojim brojnim vegetarijanskim i odličnim vinima (Sena - u partnerstvu sa vinarijom Caliterra i preslavnom Pobert Mondavi), Carmen, Santa Rita i Carolina, Casa Lapostolle (sarađuju sa slavnim francuskim enologom Rollandom), Caliterra, Los Vacos, Montes i Mont Gras,  kvalitetom i još uvek niskim cenama prate u stopu sam vrh vinarske industrije sveta.

cile02


Glavni regioni:

Aconcaqua: šardone i sovinjon blan

Maipo: po mnogima najznačajniji - kaberne sovinjon, merlo i šardone su uzdanice dve velika podregiona Santiago i Pirque

Rapel: kaberne sovinjon i blan. Oblast Colchagua daje sjajan širaz, a podoblast Apalta - izuzetan kaberne sovinjon

Maule: Hladnoće koje vladaju ovim regionom su vrstan „pojačivač“ kvaliteta merlou i za obe vrste kabernea

Grčka

Da su pili vino umesto nektara i ambrozije, bogovi bi se sigurno bolje proveli (naročito siroti Tantal), pogotovo u Grčkoj gde se prepoznaje gotovo 400 sorti, varijeteta, klonova. Razna ukrštanja su zaštitni znak grčkog vina, a najveći izvoznici su Boutari i Kourtakis, ali pošto kvantitet često ubija kvalitet, manji proizvođači češće proizvode čarolije. To Grci veoma dobro znaju. Idealna klima, sa dugim sušnim i toplim periodima, pogoduje dobrim domaćicama. Kod crvenih to su Agiorgitiko i Xynomavro (ne pokušavajte da izgovorite, samo kupite ako prepoznate na flaši), a Moscofilero i Assyrtico kod belih. Najznačajniji regioni su Macedonia, odakle dolazi najbolji Xynomavro što nudi ozbiljna i često dobro izbarikirana vina, i Peloponnese, na kome je prima violina ljubičasto grožđe Moscofilero što, gle čuda, daje dobro, suvo, aromatično belo vince. Agiorgitiko se koristi za suva, ali i slatka vina porto tipa.

Ρετσίνα - Retsina je trademark grčkog vinarstva već 2000 godina. Oko smolice ove šišarke (Aleppo Pine)  vodile su se velike diskusije. Pošto se u početku, dok nije izmišljeno staklo, ova smola koristila za impregnaciju i pečačenje amfora, a kako se vino ne bi ukiselilo u dodiru sa vazduhom, tečnost bi „povukla“ miris i ukus „pajnovine“ (borovine). Nekima se to sviđalo pa bi je dodavali u vina kao začin (a i u smislu vinobrana) čak i nakon „izmišljanja“ burića, dok su se drugi Retsine odrekli vo vjekije vjekov. Glavni regioni za proizvodnju ovog vina su Attica, Boeotia i Euboe, a ima ga nešto na Kipru i na jugu - Australije! Ali tu, kod kengura smeju samo da nose naziv retsinisana vina, nikako Retsina. Grožđe koje se najmilije koristi za ovo vince je Savatiano u kombinaciji Assyrtiko i Rhoditis dok je Athiri „car“ Rodosa.

grcka_01


Aleppo pine - morski četinar zaslužan
za Retsinu i šišarka Pinus halepensis





 

Makedonija

NA SVETSKIM rang listama Makedonija se kao proizvođač kotira veoma visoko. Na oko 21.000 hektara posađenih lozom preovladava grožđe belih sorti, a favorit je smederevka i to na više od polovine pomenute površi. Makedonija je lozno gledano ispodeljena na 3 glavna regiona: najveći koji zahvata 83% teritorija po imenu Vardarska dolina (centralni region - Povardarje), zapadni Pelagonijsko - Pološki sa 13% i najmanji - istočni, Osogovski region. Kompletan prinos koji iz 16 vinogorja stiže u 64 registrovane vinarije usmeren je prvenstveno ka izvozu. Nemačka, Austrija, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenije, Češka, ali i Albanija, Japan ili Rusija, rado kupuju solidnu makedonsku kapljicu koja je donekle pobrkala lončiće - iako samo 20% zasada čini odličan crveni "vranec", smederevka se i dalje forsira mada je potražnja od strane vinarija sve manja. S druge strane, u Makedoniji se s pravom sve više govori (i ne samo govori) o "organskoj" proizvodnji. Tamošnji vinari su prepoznali jedini mogući put za izvoz na zapad Evrope i sertifikati se lagano osvajaju. Vinarija Fonko je prva osvojila sertifikat ISO 22000:2005. Najveća vinarije je i dalje Tikveš (Kavadarci) a vinskim turizmom je prva počela da se bavi nova vinarija Popova Kula. Čuli ste sigurno za Bovin, Skovin, a možda niste za Radevski, Šateau Kamnik, Grkov, Vinar, Pivku, Kartal...

makedonija-skovin

Vinske regije:

Bitoljsko vinogorje
Gevgelisko-Valandovsko vinogorje
Kičevsko vinogorje
Kočansko-Viničko vinogorje
Kratovsko vinogorje
Kumanovsko vinogorje
Ohridsko vinogorje
Ovčepoljsko vinogorje
Pijanečko vinogorje
Prespansko vinogorje
Prilepsko vinogorje
Skopsko vinogorje
Strumičko- Radoviško vinogorje
Tetovsko vinogorje
Tikveško vinogorje
Veleško vinogorje

makedonija-bovinmakedonija-fonko-vina

 




View Tour du vin - Makedonija in a larger map


PRAVA "tga za jg" vlada u Nemačkoj gde su makedonska vina 4. na količinskoj import listi. Da li je pomama za makedonskim vinima rezultat žala za domom i utapanja tuge brojnih pečalbara ili se na germanskom nepcu zaista lepo lepi kvalitetno, prirodno, robusno, puno šećera i takođe utkane vekovne tegobe, vince izuzetno povoljno u odnosu cena : kvalitet. Uz nešto više od 80 vinarija od kojih bar trećina izuzetno uspešno posluje na tržištu Evrope, a gotovo isto toliko još čeka na zakonski regulisane papire, pomaljaju se i vinski putevi od kojih treba pomenuti dva.

makedonija-puteviIzvorna Makedonija, Skopje, Tetovo, Gostivar, Debar, Ohrid, Galičica, Bitola,  Negotino, Stobi, uključuje posetu mnogim istorijskim i kulturnim znamenitostima od Mustafa-paše peko kuće Majke Tereze, velikog Bazara do sarkofaga Goce Delčeva. Vino se posle svih tih lepota uključuje u priču u  najpopularnijoj vinskoj regiji u zemlji - Negotino. Poseta nekom od mnogih vinograda u regiji, uz stručna predavanja, prezentaciju procesa, degustaciju vina i mogućnost kupovine je sjajno zaokruživanje ove 6-o dnevne ture. tetovo-02

Stobi

Stobi - čisto vinska, jednodnevna turi vodi vas od Skopja u posetu jednom od brojnih vinara i vinograda u regiji,  uz stručna predavanja, prezentaciju procesa, degustaciju vina i mogućnost kupovine. Naravno uključeno je razgledanje vrednog arheološkog nalazišta Stobi.

stobi-1

Hrvatska

TEORIJSKI gledano, Hvatska se sastoji od dve osnovne regije: primorja i kontinentalnog  dela. Praktično posmatrano, reč je o odnosu umetnost i ekonomije. Naime, primorje je carstvo autohtonih vinskih sorti i pripadajućih im vina koje u sebi sadrže dušu i srca Jadrana i njegovih primorskih stanovnika (i pripadajućih im legendi) dok je kontinent uzgajalište znanih evropskih sorti, skup dobro vaspitanih i po svim pravilima održavanih sirovina, grožđanog mesa kome je uz dobro pakovanje osiguran pristup svakoj carsko-austrougarskoj (i šire) trpezi. Prostim bacanjem pogleda kroz dvogled (dalekozor) vidimo:

Primorska Hrvatska se deli na 5 podregija i 31 vinogorje:

1. Istra sa 3 vinogorja (Zapadna Istra, Centralna Istra i Istočna Istra)

2. Hrvatsko primorje sa 5 vinogorja (Opatija-Rijeka-Vinodol, Krk, Rab, Cres-Lošinj i Pag)

3. Severna Dalmacija sa 8 vinogorja (Zadar-Biograd, Benkovac-Stankovci, Promina, Pirovac-Skradin, Knin, Drniš, Šibenik i Primošten)

4. Dalmatinska zagora sa 3 vinogorja (Sinj-Vrlika, Imotski i Vrgorac)

5. Srednja i južna Dalmacija sa 12 vinogorja (Kaštela-Trogir, Split-Omiš-Makarska, Neretva, Konavle, Mljet, Pelješac, Korčula, Lastovo, Vis, Hvar, Brač i Šolta)

Kontinentalna Hrvatska se deli na 7 podregija i 35 vinogorja:

1. Podunavlje sa 3 vinogorja (Srijem, Erdut i Baranja)

2. Slavonija sa 10 vinogorja (Đakovo, Slavonski Brod, Nova Gradiška, Požega-Pleternica, Kutjevo, Daruvar, Pakrac, Feričanci, Orahovica-Slatina i Virovitica)

3. Moslavina sa 2 vinogorja (Voloder-Ivanićgrad i Čazma)

4. Prigorje-Bologora sa 6 vinogorja (Dugoselo-Vrbovec, Kalnik, Koprivnica-Đurđevac, Bilogora, Zelina i Zagreb)

5. Pokuplje sa 3 vinogorja (Karlovac, Petrinja i Vukomeričke gorice)

6. Plešivica sa 5 vinogorja (Samobor, Plešivica-Okić, Sveta Jana, Krašič i Ozalj)

7. Zagorje-Međimurje sa 6 vinogorja (Međimurje, Varaždin, Ludbreg, Krapina, Zlatar i Zabok)

Suma summarum: tri podregije su ključne: Dalmacija, Istra & Primorje, Slavonija.

Dalmacija

USRID ribanja i ribarskog prigovaranja, vazda je valjalo pričestiti se vinom, povratiti snagu, natrljati morem izjedenu kožu, dezinfekcije radi. A i kad su mriže prazne bile, uz kruva i vina obitelj se nije plašila bure ma kakva bila. Najbogatija prirodnim lepotama, ali često najbušnijih džepova, Dalmacija je iznedrila vina zbog kojih se i danas u neke pelješačke vinarije, ali i na druge otoke ide kao na istinsko hodočašče, a termini poput plavac mali mogu se bez blama čuti u japijevskim restoranima duž Menhetna. Priča o dalmoškim vinima je često splet neverovatnih bajki protkanih ilustracijama od kojih zastaje dah. Takvi su tereni oko Rogoznice i Primoštena na kojima se uzgaja Babić. Kao pirinčana polja u Kini, samo crvene terra boje, terasasti Semiramidini vrtovi na nekih 200 hektara su svojevremno bili svetska atrakcija, pa je njihova panoramska fotografija krasila zgradu UN u Njujorku, a danas su zaštićeni spomenik kulture.

Zadarsko zaleđe ima veliki potencijal za proizvodnju vina. Na području Benkovca i u okolini Zadra i Biograda masovno se uzgajala maraština, a tu su osamdesetih zasađeni prvi ozbiljniji nasadi Grenachea i Syraha. Rat je donekle prekinuo razvoj vinogradarstva ali Vinoplod svake godine proširuje kapacitete i to ne samo radi proizvodnje Babiča.

Ostrva Hvar, Brač, Korčula, Vis i poluostrvo Pelješac predstavljaju najvažnija vinogorja u Hrvatskoj. Na teškim, siromašnim, kamenim podlogama, ali u idealnim klimatskim uslovima, uzgaja se plavac mali, najcenjenija hrvatska autohtona sorta (Dingač). Dingač je postao prvo zaštićeno hrvatsko vino 1961. godine, a sledio ga je Postup 1967. To je ono najbolje što Dalmacija može ponuditi (ne računajući prošek), vina jedinstvena po aromama i strukturi. Zahvaljujući plavcu malom, ovde se razvila ozbiljna vinska scena. Plavci s Hvara načelno su manje agresivni, voćniji i zaokruženiji, dok su oni s Pelješca alkoholno jači, robusniji i imaju još snažnije izražene tanine. Zanimljivo je da plavac mali daje vrhunska vina isključivo na strmim položajima - vruć je, temperamentni, raskošni, opori, pomalo rustikalni i jedinstveni. Onaj u ravnici daje bitno inferiornija vina.

Vinarstvo je u Srednjoj i Južnoj Dalmaciji uzelo ozbiljan zamah početkom 2000-ih. Danas taj deo Dalmacije proizvodi nekoliko vrhunskih belih vina, uglavnom od autohtone sorte pošipa, a veliki potencijal imaju i grk i vugava.

Prošek je specijalno dalmatinsko desertno vino koje se proizvodi od sušenih grožđica i/ili ukuhanog mošta (sveži sok od grožđa), i može biti apsolutno fascinantno. Idealno se slaže s kolačima od oraha, badema i suvih smokava. Medeno slatki, raskošno bogati, visokoalkoholni prošek možda je najvredniji hrvatski doprinos svetu vinoholičara.

Istra & Primorje

ISTRA je vazda bila neki svoj čudni, pitomi, i tajanstveni svet. Satkana na oprečnostima, probušenih džepova ali aristokratskog držanja, ni tamo, ni ovde, ni hrvacka, ni slovenština, ni talijanska, svoja Istra nudila je poznavaocima i obožavaocima sokove sopstvenih nedara bez ostatka. Fala svetomu Duji (rekli bi južnije, ka Splitu gradu), da je pameti i snage vavijek bilo u Istrana i tovara im, pa su na vreme jedra utvrdili i zdravijoj se budućnosti okrenuli. Prirodne lepote jedino su u Istri na vreme zaštićene i prirodna blaga, vinogorja pogotovo, pa je danas očuvano toliko samoovderađajućih grožđanih Bahusovih darova. U Istri se u vinu kuva, vino se kuva kao supa i hrana, vino se pije, u njemu se uživa kao predjelu, glavnoj trpezi, užini, kolaču. Valjda zato kod Učke, na ulasku na poluostrvo stoji onaj ogromni pano - Istra, zemlja dobrog vina! Tu gde živi manje od dvesta hiljada žitelja postoji čak osamdeset privatnih vinarija, a nove niču kao gljive posle kiše. Veliki broj kvalitetnih i vrhunskih vina u Hrvatskoj dolazi iz Istre: malvazija istarska bela, pino beli, šardone, pino sivi, muškat beli, muškat žuti, muškat istarski (momjanski), muškat otonel beli, sovinjon beli, teran crveni, borgonja crvena, muškat ruža porečki beli, merlo crveni, kaberne fran crveni, kaberne sovinjon crveni, pino crveni, hrvatica crvena, a podjednako su značajne sve tri podregije. Malvazija je, za Nemce ili opatijsku gospodu, postala simbolom Istre. To je sorta bujna po rastu i veoma otporna na različita gljivična oboljenja. Rađa obilno i daje odlična vina ali nipošto ne treba zaboraviti još jedan trademark - beli muškat, koji u Istri zovu momjanskim muškatom i koji može dati veličanstvena desertna vina ili šardone, dok kod crvenih vodeću rolu svakako ima vrhunski teran. Polovinu proizvedenog vina popiju turisti, a čest je slučaj da tokom sezone nestane najpopularnijih malvazija kao što su Matoševićeva ili Kozlovićeva. Santa Lucia iz 2002. ovog poslednjeg ili Matoševićev šardone Anima s početka trećeg Milenija su napici vrhunske svetske klase.

Primorje ima sve manje aristokratskog ali sve više povesnog. Ovdašnja duga tradicija proizvodnje datira iz antičkih vremena, ali današnja vinska karta beleži sledeće adute: malvazija, žlahtina, pino beli, sovinjon beli, muškat beli, muškat žuti, maraština bela, trojšćina roze, sušić crveni, kaberne sovinjon crveni. Prema tvrdnjama stručnjaka jedino značajno vinorodno područje od Opatije do severne Dalmacije je ostrvo Krk. Ono što je malvazija učinila za Istru, ovde je odradila žlahtina, autohtona lokalna sorta koja daje lagana, niskoalkoholna osvežavajuća vina, idealna za žedne putnike namernike. Čitav vek proizvodnja ovog vina bila je povezana isključivo s Poljoprivrednom zadrugom Vrbnik, a od početka devedestih su tu još Katunar i Toljanić koji su uneli nove stilove i tehnologije. Krčko vinarstvo doživelo je procvat početkom veka kad je cela Hrvatska poludela za ovim vinom. Na tržištu se odjednom pojavilo pet ili šest većih proizvođača, a restorani na moru, ali i u Zagrebu, prodavali su više žlahtine nego bilo kog drugog vina u buteljkama. U Vrbniku postoji čak sedam vinarija što je mnogo s obzirom da je reč o malom mestu. S druge strane postoji podatak da je u Vrbničkom polju jedne godine ubrano gotovo milion kilograma na oko 100 hektara vinograda! Pored Krka, treba pomenuti najčudesnije od svih jadranskih ostrva - Susak. Susak je oaza peska koja je nekada od ukupno 375 hektara površine imala 300 hektara pod lozom! Tu je danas italijanska vinarija Cosulich, koja na 14 hektara uzgaja beli pino, sovinjon blan, beli muškat i kaberne sovinjon.

Slavonija

Bela vina iz ovog dela Hrvatske svojevremeno su imala svetsku slavu i bila glavni sastojak na dvorskim zabavama habsburških monarha. Područje je idealno za uzgoj sirovine za vrhunska bela vina, a zaista je teško reći koji su slavonski vinogradi kvalitetniji i izazovniji: sremski i baranjski u Podunavlju, đakovački u istočnoj, ili kutjevački u središnjoj Slavoniji. Može se reći da u Slavoniji caruje graševina. Ili da je svojevremeno carevala, jer neki novi proizvođači, poput Krauthakera koji neprestano eksperimentiše sa novim sortama, definitivno udaljavaju Slavoniju od istorijskog zaštitinog znaka - graševine. Pored pomenute firme, PPK Kutjevo i Enjingi su najvažniji slavonski proizvođači. Slavonija je neko vreme služila kao inkubator, izvor grožđa za slovenačke proizvođače. Vinag iz Maribora je od baranjske graševine i sremskog  rizlinga proizvodio arhivska vina od kojih se neka, pola veka stara, i danas prodaju na aukcijama, a Ivo Enjingi je prvi hrvatski privatnik koji je dobio pravo da na etiketu graševine iz kasne berbe stavi oznaku vrhunsko vino, 1988. godine. Njemu je 2004. godine u Londonu uručena zlatna medalja apsolutnog prvaka sveta u kategoriji za vino Venje iz 1998.

U zapadnom delu ističe se međumursko vinogorje, a u okolni Zagreba: plešivičko, zelinsko i vukomerečko. Na tom se području proizvodi srazmerno velika količina vina, a vinari iz zagrebačke županije znaju izlupetati kako su vodeći proizvođači vina u zemlji! Njihova vina  relativno se temelje na slabijim sortama, poput kraljevine i potugisca i mogu poslužiti za gemišt, ali su prilično neambiciozna. Ipak, Korakov i Tomčev šardone ili penušavi Šenpjen mogu postati zagrebačkim zaštitinim znakom, makar u turističke svrhe.

U međumurskom vinogorju svakako je najpoznatija Štrigova koja je svojevremeno slovila kao jedno od najvažnijih vinskih središta u kontinentalnoj Hrvatskoj. Njihov beli pino bio je tada "kućno vino" hotela Esplanada, kad je ovaj predstvaljao top of the tops titoističkog europejskog hotelijerstva. Međutim, u Međumurju i danas ima vrhunskih vina. Porodica Bobnjar proizvodi vina po stilu bliska slovenskim s druge obale Mure, po voćnosti, visokom postotku kiseline i umerenoj količini alkohola.

Hrvatska se može podeliti i na devet vinskih regija. To bi izgledalo ovako:

Srednja Hrvatska

severna-hr1

 

 

 

 

 

Obiteljsko gospodarstvo CMREČNJAK
Sv. Urban 273, Štrigova
rajnski rizling, žuti muškat, graševina, urbanski biser

Obiteljsko vinogradarstvo MATANOVIĆ
Sv. Urban 130, Štrigova
moslavac, graševina

Obiteljsko gospodarstvo LOVREC
St. Urban 133, Štrigova
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
sauvignon, graševina, rajnski rizling, traminac, chardonnay

Vinarija PETRAČ
Hršak brijegu, Krapinske top.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.petrac.hr
graševina, chardonnay, traminac, rajnski rizling, frankovka, rose

Vinarija COHA
Stubički Strmec
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.coha.hr
Sv.Hubert, ferrovita, graševina, travarica, višnjevac, orehovac, šljivovica

Vinogradarstvo RIHTAR
Radoboj 56, Radoboj
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vino-zagorje.hr
chardonnay, stolno bijelo

Slavonija

SLAVONIJA-1

 

 

 

 

 

ERDUTSKI VINOGRADI 
www.erdutski-vinogradi.hr
chardonnay, graševina, traminac, pinot sivi, rizling rajnski, zweigelt

ILOČKI PODRUMI
Dr. Franje Tuđmana 72, Ilok
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.ilocki-podrumi.hr
vrhunska vina: traminac, graševina, chardonnay

Vinarija ENJINGI
Hrnjevac, Vetovo
Tel: 00385 034/267 200
graševina, rizvanac, rajnski rizling, sivi pinot, zweigelt

Vinarija KRAUTHAKER
I. Jambrovića 2,
Kutjevo
Tel: 00385 034/315 001
graševina, chardonnay, sauvignon, rose, merlot, sivi pinot, vidim, zelenac

Vinarija ZDJELAREVIĆ
Vinogradska 102, Brodski Stupnik
Tel: 00385 035/427 040
www.zdjelarevic.hr
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
graševina, chardonnay

Zagreb

ZAGREB-1

 

 

 

 

Vinarstvo TOMAC 
Donja Reka 5, 
Jastrebarsko
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.tomac.hr
rajnski rizling, chardonnay, graševina, pjenušava vina, vino Tomac, rakije

Vinarstvo KORAK
Plešivica 34,
Jastrebarsko
www.vino-korak.hr
sauvignon, rizling rajnski, chardonnay, vino korak, portugizac, zeleni svilanac, graševina, veltlinac

Vinarstvo KEZELE
Šumećani, Vinogradska 6, Graberje Ivaničko
www.kezele-vino.hr
škrlet, graševina, chardonnay, rajnski rizling, muškat kamburg rosse, frankovka bariqu

Istra

ISTRA-1

 

 

 

 

 

 

 

Vina POLETTI
Markovac 14, Višnjan
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vina-poletti.com
malvazija istarska, chardonnay, cabernet sauvignon, matteo, rossella

Vina CATTUNAR
Nova Vas 94, Brtonigla
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vina-cattunar.hr
malvazija, chardonnay, muškat, merlot, cabernet sauvignon

Vinarija KOZLOVIĆ
Vale 78, Momjan
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.kozlovic.hr
malvalzija, muškat, teran

Vinarija ZIGANTE
Kostajnica 66, Grožnjan
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vina-zigante.hr
malvazija, muškat, chardonnay, teran

Kvarner i gorje

KVARNER-1

 

 

 

 

 

Vinarija KATUNAR
Sv. Nedilja bb, Vrbnik
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.katunar.com
Biser Mora, Porin, Crno, Žlahtina, Rakija, Dora

Dalmatinsko Zadarska regija

ZADAR-1

 

 

 

 

 

Vinarija BOŠKINAC
Novalja, otok Pag
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
http://64.78.56.196/boskinac/hr/album.asp
gegić, cabernet souvignon, merlot, maraština, souvignon

Dalmatinsko Šibenička regija

SIBENIK-1

 

 

 

 

 

 

 

VINOPLOD
Velimira Škorpika 2, Šibenik
Tel: 022/337-888, 334-011
Fax: 022/334-167
babić, debit, plavina, rose, cabernet sauvignon, merlot

Vinarija BENKOVAC
I. Meštrovića 28, Benkovac
rose, maraština

Marko DUVANČIĆ
Duvančići 13, Oklaj
debit

Dalmatinsko Splitska regija

SPLIT-1

 

 

 

 

 

 

 Vina TOMIĆ 
Bastijana d.o.o,
21465 Jelsa, Otok Hvar
Tel/Fax: +385 21 768 160
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.bastijana.hr
plavac mali, opolo nobile, plavac 1999, hektor, svitlac, plavac 50, prošek

Ekološko vino "Bili Potok"
21450 Milna b.b, Hvar
http://free-st.htnet.hr/Bili-Potok

ekološko vino "Bili Potok"

Vinarija PLANČIĆ
Svirče bb, Hvar
Tel:+385 21 76 80 30
Fax: +385 21 76 80 30
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.plancic.com

bogdanuša, dernekuša, Ivan Dolac, Slavogost, Rosé, Pharion, Aperitivni Parč

DALMACIJAVINO
Obala kneza Domagoja 15
Tel:+385 21 338-555
Fax: +385 21 338-265
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.dalmacijavino.hr

Dingač, postup, carsko vino, faros, pošip Čara, vugava, Biševo, plavac Issa, drniški merlot

Dalmatinsko Dubrovačka regija

DUBROVNIK-1

 

 

 

 

Vinarija DINGAČ
Potomje
Tel: 020/742-010
Fax: 020/742-019
dingač, pelješac, plavac, postup

Vinarija TORETA
Smokvica 165,
Otok Korčula
Tel: 00385 020/832-100
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.brna.hr

pošip, rukatac

PZ "Jedinstvo"
Smokvica
Tel: 020/831-026
Fax: 020/831-186

admiral, moreška, pošip, rukatac, smokvica

Pretplatite se na RSS feed

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama