Vinosaur 2017: Regionalna vinska legitimacija

Najave da je ovogodišnji Vinosaur uveliko prerastao gabarite dosadašnjeg prostora postale su svima vidljive ove godine. Jer velika „Kristalna“ sala jednostavno više nije dovoljno velika za sve zainteresovane posetioce i izlagače manifestacije koja je posle deset godina postojanja prerasla možda i u najzanimljiviji vinski sajam u čitavom regionu.

To da je Vinosaur podigao stepen vinske kulture u čitavoj BiH potvrdio je i Nenad Malešević, direktor organizatora festivala, komanije „Frutela Group”.

- U proteklih 10 godina više od 250 vinarija iz regiona i mnoge iz sveta, poput Francuske, Španije, Italije, Argentina i Novog Zelanda, odazivale su se na naš poziv da učestvuju na ovom sajmu. Bitno je da smo održali internacionalni karakter Vinosaura i da imamo što veći broj stručnih radionica namijenjenih ljubiteljima vina i profesionalcima. Na taj način banjalučka publika ima priliku da stekne uvid u aktuelna znanja iz te tematika – kaže Malešević, dodajući da će od sledeće godine Vinosaur morati da potraži veći prostor i da će se vratiti u prvobitni termin, a to je poslednji vikend u maju.

Ovogodišnji Vinosaur ponudio je niz odličnih vinskih radionica koje su vodili ili vlasnici vinarija ili njihovi stručnjaci: Kabola, Stobi, Masciarelli, Kovačević, pa zatim primene biodinamičkih principa u jednoj od najboljih austrijskih vinarija tog usmerenja Umathum, priča o sur lie metodi i nastup Mihe Isteniča čija su penušava vina uvrštena među 20 najboljih na svetu, jednostavno nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Pritom, čak sedamdesetak prisutnih vinarija, od kojih su neke prikazale i po dvadeset etiketa, šarmantno su bile „geografski“ izmešane i bukvalno nisu dopuštale ni trenutak odmora posetiocima žednim novih utisaka.

Veliki broj izlagača vina, čemu treba dodati i dvadesetak iz sfere gastronomije, gotovo je jedinstven u oceni da je Vinsaour 2017 bio verovatno najbolje organizovan vinski sajam u regionu ove godine! Čudesna igra boja, svetla, pomalo glasne ali kvalitetne muzike iz pravog DJ stola, džinovski ekran na kojem se smenjuju prizori iz prisutnih vinarija i njihovih vinograda, bili su samo ukras na torti u kojoj bez izuzetka sve štima.

A šta je moglo da se vidi i proba?

Hercegovina je dovela skoro sve najbolje što ima, od istoka, Vukoja i Tvrdoša, do regionalnog šampiona Decantera vinarije Zadro. Tu su i oni „samo“ sa londonskim zlatom, kao što je Vilinka ili Hercegovina Produkt, ali i mnogi drugi koji kvalitetom žilavke i blatine prete da uzdrmaju Zadrov tron možda već naredne godine.

Iz Srbije su došla velika imena, od onih proverenih kakva su Zvonko Bogdan, Radovanović, Kovačević, Temet, Cilić, pa do relativno novih za ovaj sajam, poput vinarija Lastar, Erdevik, Deurić, Bjelica, Doja, Aleksić, ili specifičnih po sortimentu kao što su Minić i Spasić, ali koji su privlačili podjednako veliku pažnju.

I dok Slovenci vredno rade na promovisanju penušavaca, Šćurek se ponovo potvrdio kao institucija za sebe. Imponovalo je i to što se ostatak regiona pokazao u najboljem svetlu, gde praktično niko nije izostao, ni Plataže, ni Stobi, ni Kamnik, ni Tikveš. Posebno zadovoljstvo donele su vinarije sa dalekih meridijana, po jedna ili više čuvenih sa raznih kontinenata: novozelandski sovinjon Cloudy Bay, čudesni nemački Schloss Johannisberg kabinet, više odličnih Italijana predvođenih Marinom Cvetić, čuveni predstavnik argentinskih vina Terrazas, Vicente Gandia iz Španije, samo su neki od naslova, ali se čini da su posebno prijatno iznenađenje predstavljala vina iz Velike Britanije i SAD. Britanska kolekcija zanimljivih etiketa I heart Wines i kalifornijske linije Barefoot, Naked, Kendall-Jackson, ili Dreaming Tree, otkrile su nam nepodnošljivu lakoću postojanja dobrog suvog ili slatkog vina za jako male novce protiv čijeg uvoza se nimalo ne bi bunili.

Iz Hrvatske, sa jedne strane čuvena dalmatinska vina Skaramuča, Kabola, Coronica, Korta Katarina, sa druge kontinentalne etikete, posebno one hrvatskog maga graševine Vlade Krauthakera, pa Kutjevo, Feravino, Zdjelarević…

I naravno da su francuska vina vinarija Chateau Minuty, Domaine Laroche iz Šablija i pre svega čuveni šampanjac Veuve Clicquot bila velika atrakcija, ali pravi izazov bio je probati biodinamičku proizvodnju jedne od vodećih austrijskih vinarija Umathum, u kojoj kao enolog radi pravi vinski zanesenjak Miloš Marković iz Trebinja i čija vina svakako treba da probaju oni koji sumnjaju da su organska ili biodinamička vina istog kvaliteta sa najboljim rađenim ustaljenim metodama.

Posebno dobar utisak ostavilo je iskreno interesovanje (pa i solidno znanje) Banjalučana za vina. Možda je dokaz toj tvrdnji i poseta Mladena Ivanića, člana predsedništva BiH, koji je dobrih desetak minuta degustirao Tamjaniku na štandu Minića i o kojoj je imao samo reči pohvale. Reklo bi se da da je upravo to sorta koju posebno voli.

A onda smo krenuli u potragu za skrivenim favoritima i ubrzo na štandu slovenačke vinarije Vina Kras iz Tršćanskog zaliva „snimili” vino Vitovska 2016, okićeno slovenačkim zlatom, srebrom iz Beča sa AWC i bronzom sa Decantera. Nama gotovo nepoznata sorta dala je elegantno i veoma aromatično, cvetno vino.

- Vitovska je naša autohtona sorta koja uspeva na slovenačkom i italijanskom krasu. Gotovo je ista kao glera (prosecco), pa se kroz istoriju i koristila da uveča masu za preradu jer daje veliki prinos od 15 do 20 kilograma. Mi je, međutim, redukujemo na svega deset posto te količine – kaže Marjan Colja, direktor vinarije, i dodaje da se ovom sortom ozbiljno bave već pet godina i da pored osnovne linije imaju i barikiranu koja odležava 18 meseci u drvetu i zatim još pola godine u boci.

Jedan od regionalnih bisera Vinosaura 2017 bila je premijera vina Epoha 2012, još jedan od snažnih, toplih crvenih aduta iz Starog podruma crnogorskog giganta Plantaže, premijum kupaža kabernea i merloa iz strogo kontrolisane berbe, vino limitirane serije ali sa veoma povoljnom cenom.

Iako smo mislili da paletu vina Stobi odlično poznajemo, pravo iznenađenje nam je bila Aminta iz berbe 2015, sa izmenjenom formulom kupaže u odnosu na berbu 2013 ili onu dve godine ranije. Umesto ravnomerno zastupljenog odnosa merlo-vranac-kaberne, sada u vinu dominira merlo sa 40 procenata, vranca je pet posto manje, a ostatak čini kaberne. Oduešvljenje je bilo momentalno!

- Merlo je pobedio – kaže s osmehom Stobijev enolog Andon Krstevski. – Vino smo proširili horizontalno i sad je po svim parametrima, eleganciji posebno, veoma blizu najboljim bordoškim kupažama.

A mi primećujemo da je gusto, ekstraktivno, da su tanini svileni, a kiseline skupljaju usta na dug poljubac. Aminta u kojoj je sve savršeno uklopljeno lako se prepoznaje jer nosi jak prizvuk nane i začinskog bilja iz merloa i veliku dozu slasti koju Andon objašnjava specijalnim mikrolokalitetom za merlo.

Taj divni ukus i punoću u ustima osetili smo nebrojeno puta na ovogodišnjem Vinosauru. Bilo da su vina bela, roze, crvena, penušava, slatka. Na štandu Lastara kažu da se sva njihova vina traže s podjednakim oduševljenjem. Novi Chardonnay 2016 Zvonka Bogdana pleni bogatstvom aroma, a roze penušavac vinarije Temet, u kome su barikirani šardone iz 2015. godine i pino noar, jedan je od najukusnijih koje smo probali.

 Izuzetno su zanimljiva i vina na štandu vinarije Čitluk, najveće u sastavu nekadašnjeg HEPOK-a. Ukupno oko 400 hektara vinograda iz koga se nekada najviše vina izvozilo, a danas tu uspeva čuveno Kameno vino, ali i potpuno nova premijum linija Teuta za koju Željko Nakić, direktor vinarije, tvrdi da je specijalna linija za sladokusce i poznavaoce. I zaista, selekcija žilavke je čisto zlato u ustima. Ne čudi kad je berba 45 dana nakon one redovne, a vino bogato i kompleksno sa čak 14 procenata alkohola. Ali, u liniji Teuta nalazi se više etiketa, jer u vinariji Čitluk, uz svetske sorte, te blatinu i žilavku, danas nude i plavac mali, vranac ali i ekskluzivno – trnjak.

- Ta se sorta inače sadi kao oprašivač blatine, jer cvate kompatibilno sa njom, u isti dan i isti sat, ali se sada probija na vinskoj sceni kao samostalna prvenstveno zahvaljujući menadžmentu vinarije Čitluk, gde smo krenuli da je sadimo 2003. godine. Polako je prihvataju i svi privatni vinari u okolini i mi smo sretni zarad toga i nadamo se da je spasena za večnost – kaže Nakić uz konstataciju da je trnjak bio do nedavno sveden samo na ograde vinograda, a da ga u ovom trenutku imaju posađenog na preko 15 hektara.

I dok se svetla lagano gase, Radovan Vukoje žuri u Trebinje da među poslednjima obere zaostali kaberene koji na trsu koristi svaki trenutak miholjskog leta. Pojedini Banjalučani na rastanku ispevaju hvalospeve belim vinima vinarije Bjelica, a mi cedimo poslednje kapi blatine Vionica vinarije Rubis iz čaše uz konstataciju da doista nije bilo dovoljno vremena da se sva prisutna vinska blaga istraže. Na sreću, sledeći Vinosaur će poraniti u odnosu na ovaj četiri meseca!

Foto: Frutela Group i Nenad Basarić