Vojin Ćetković: Ljubav prema vinu nasledio od dede

Povezuje ih zajednički posao, uzgoj grožđa i proizvodnja vina, ali i tajne koje obe porodice pokušavaju da sačuvaju. Serija je izuzetno gledana i publika je voli, dok vinari i vinogradari imaju dosta primedbi na način na koji je prikazan život ljudi koji se ovim poslovima danas bave u Srbiji.

Da li ste očekivali ovoliki uspeh serije i u čemu je tajna njene popularnosti?
- Ima više faktora zašto je serija postala toliko uspešna. Prvi je njena melodramska forma koje kod nas na TV nije bilo u poslednje vreme, nekoliko sezona nismo imali takve priče. Drugi je glumačka podela koja je očigledno privukla gledaoce. Treći faktor je što kafići i restorani rade samo do 20 časova pa je ta specifična situacija dovela do povečane gledanosti. Sve to je uticalo na popularnost serije.

Zbog korone je pomeren i termin emitovanja?
- Trebalo je da serija bude emitovana tek na proleće. Planirali smo da je još doradimo tokom postprodukcije, međutim traženo je da se emituje što pre. Mislim da je cilj bio da se ljudi nekako prikuju uz televizore da bi se manje kretali i manje bili u opasnosti da se zaraze. Serija je tako osim zabave dobila i funkciju da ljudi ostanu kod kuće, bezbedni!

Prošle godine snimljeno je mnoštvo serija, najveći broj kriminalističkih. Imate li ideju zašto je taj žanr odjednom tako populalan u Srbiji?
- Ne znam, ali mogu da primetim da su serije sve kvalitetnije. Ranije nismo znali da snimimo ni scene pucnjave, ni tuče, a vidim sada da su se ljudi, valjda zbog tolikog broja tih serija, obučili i to stvarno izgleda mnogo kvalitetnije nego ranije. Dobili smo neke mlade direktore fotografije, neke reditelje, koji su stvarno fantastični…

Šta vama kao glumcu više leži, melodrama ili akcija?
- Imao sam sreće pa sam igrao razne žanrove. Uvek je dobro kada ne guslaš po jednoj žici, nego kad imaš široku lepezu uloga.

Da li ste pre snimanja serije „Tajne vinove loze“ bili upućeni u ovu tematiku?
- Svet vinogradara i vinara poznavao sam vrlo površno, ali mi je oduvek bio blizak. Kruševljanin sam i vrlo često smo išli na župsku berbu u Aleksandrovac, imam  tamo i prijatelje, susretao sam se sa vinarima… Privatno sam posećivao mnoge vinarije, a imam i sreću što snimam u raznim delovima zemlje tako da sam bio u vinarijama od Negotina, preko onih na Fruškoj gori, pa do severa Bačke, posebno u Subotici.  Razgovaro sam sa ljudima, ulazio u proizvodnju, bio na berbama… I pre serije me to interesovalo, zapravo uvek me je privlačilo sve što je vezano za zemlju i prirodu. Odmalena sam pecao, uvek sam voleo da provodim vreme napolju. I moj deda je imao vinograd, i nekako sam stalno bio u kontaktu sa tim svetom. Bio sam mali, ne sećam se svega, ali znam da je deda od sorti grožđa imao drenak, kaberne i tamjaniku.

I vi imate mali vinograd?
- U Čortanovcima imam 60 čokota, uglavnom stonog grožđa. Volim da orezujem lozu, uživam u tome, ali to je drugačiji tip rezidbe od onog koji je prikazan u seriju.

Volite li vino?
- Što se vina tiče, dugo nisam bio neki ljubitelj, ali što sam stariji sve mi više prija da pijem baš vino. Svakako ne mogu sebe da nazovem nikakvim stručnjakom. Znam da sa kaberneom ne mogu da pogrešim. Volim da probam autohtona vina i kad god idem negde volim da probam lokalno vino. Trenutno sam blizu Sremskih Karlovaca i ovde od crvenih vina volim da pijem Probus, a od belih Silu. To su vina od sorti nastalih ukrštanjem na institutu u Sremskim Karlovcima. U Vršcu sam probao crni Otelo, to mi je bilo posebno zadovoljstvo jer sam Otela igrao i u pozorištu. Bagrinu, o kojoj se govori u seriji, nisam probao i prvi put sam čuo za to vino kada sam dobio scenario. Dramaturški nam je bilo bitno da to vino koje Vera pravi nije nešto što je jako poznato. Kada stranci dođu kod nas oni traže autohtono vino, mirise i ukusu određenog kraja, što je logično, pa nam se bagrina tako uklopila u priču.

Da li ste tokom rada na seriji imali stručnog konsultanta za detalje proizvodnje vina?
- Imali smo mogućnost da se konsulstujemo s enologom na početku snimanja, ali zbog brzine snimanja nije bilo moguće da to često radimo. Takođe, imali smo dva meseca pauze tokom trajanja karantina, tako da nije bilo moguće da držimo stručne konusultante toliko dugo na okupu. Borili smo se sa raznim stvarima, tako da su se u seriji potkrale mnoge greške koje sam kasnije video. Ono što sam znao, pokušavao sam da ispravim. Ali, ne možemo da budemo stručnjaci baš za sve oblasti sa kojima se susrećemo kao glumci. Ovo nije opravdanje, nego je situacija bila takva. Takođe, piscima i reditelju su neke stvari više odgovarale jer su jednostavno filmičnije, pa su one urađene tako, iako su možda bile u suprotnosti sa strogim pravilama odgajanja vinove loze, rezidbe, prskanja i ostalog.

Vinari su imali komentare na neuverljivost nekih detalja, ali to gledaocima izgleda nije previše smetalo?
- Da, gledaoci prate priču i na tome je i bio akcenat. S tim što moram da kažem da su i vinari u pravu i to jeste naša greška, ali je situacija bila takva u tom trenutku.

Kako je bilo raditi u okolnostima pandemije?
- Bilo je vrlo napeto. Sva tehnika je bila pod maskama, ali mi glumci naravno nemamo pravo da igramo s maskama, jer nije moguće biti tako u kadru. Morali smo da vodimo računa da sve kontake svedemo na minimum, tako da je bilo vrlo malo ljubavnih scena, malo tuča, scena u kojima su glumci u bližem kontaktu. Izbegavali smo scene u kojima moramo da se približavamo jedni drugima, ali je bez obzira na to mnogo ljudi obolelo, mnogo glumaca je bilo u karantinu, neki su imali koronu… Verujte da je bilo vrlo neprijatno. Stalno vodite računa da li će neko da vam se približi, da vam vikne u lice, da li ćete vi nekog zaraziti ili neko vas… Stvarno je bilo napeto i nismo bili skroz opušteni u nekim scenama.

Kako stvari stoje s igranjem u pozorištu?
- Moje Jugoslovensko dramsko pozorište radi sve vreme, na kratko je bilo zatvoreno kada smo svi bili zatovoreni, ali ja sam od početka pandemije odigrao samo dve predstave. Mnoge predstave smo morali da otkazujemo zbog bolesti glumaca, mnogi su se zarazili… U mom pozorištu se pred svaku predstavu rade testovi svih aktera. Publika je željna pozorišta, zahvalni su što smo uopšte izašli i odigrali nešto, ali nažalost situacija je takva da objavimo repertoar pa do samog igranja ne znamo da li će predstave biti.

Hoćete li raditi uskoro neku novu predstavu?
- Trebalo bi da se počne sa nekim probama, ali sve visi u vazduhu. Stigli smo do toga da se podele prave po tome ko je zdrav i trenutno može da nastupa.

Imate li u planu neki film ili seriju?
- Koliko sam čuo trebalo bi da bude nastavka serije „Tajne vinove loze“, ali to je i dalje nezvanično, producent me još nije zvao.  |

Foto: Goran Đukanović, Miša Obradović i promo