Aleksandar Zeremski: Dolazi zlatno vreme srpskog vinarstva!

Ocenjivanje vina u organizaciji magazina Decanter možda je i najznačajnije u svetu vina, pa nije čudo što svaki vinar sanja da na svoju etiketu zalepi upravo to odličje. Tu privilegiju će sada imati Aleksandar Saša Zeremski, vlasnik vinarije Belo Brdo, na severnim padinama Fruške gore. Njegovo najcenjenije vino Alma Mons upravo se okitilo bronzanom medaljom Decanter World Wine Awards 2013, a ništa manje popularni Chardonnay Belo Brdo dobio je prestižnu preporuku na tom istom takmičenju.

Ovaj veliki uspeh mlade fruškogorske vinarije nije bio i jedini uspeh srpskih vinara ove godine na ocenjivanju u Londonu, što takođe ukazuje na sve veće uvažavanje novih srpskih vina na međunarodnoj sceni.

Sa Sašom smo razgovarali neposredno nakon što je saznao vest iz Londona.

Koliko ste vina poslali na ocenjivanje?
- Poslao sam samo dva, nisam hteo više. Mislio sam da je sasvim dovoljno da pošaljem ovako malo vina, jer troškovi ocenjivanja i transporta nisu mali.

Da li ste se nadali nagradi?
- Intimno, jesam.

Da li možete da kažete kolika ste imali očekivanja kada ste slali vina?
- Mogu da kažem da su mi se ispunila očekivanja. Poslao sam mlada vina iz berbe 2011, što Decanter ocenjuje tako kako ocenjuje. Oni jednostavno neće oceniti tu berbu sa zlatom, to je sigurno, nikakvo vino s tim godištem, nijedno... Njima to nisu gotova vina. Dobro znam kako razmišlja žiri jednog Decantera ili Wine Spectatora, neko tog ranga. Tako posmatrano, očekivanja su skroz ispunjena.

Očekujete li još nagrada ove godine?
- Sad šaljem na AWC ocenjivanje, tako da i tamo očekujem dobre rezultate…

Koliko vam znače ova priznanja?
- Znače mi puno, kao kontinuitet u kvalitetu vina i vinarije, svih mojih mogućih vina. I to mi je znak da sam na pravom putu.

Da li ta međunarodna priznanja znače nešto i kada je u pitanju prodaja vina na domaćem tržištu?
- Iskreno, ne znam. Nisam još siguran.

Može li se nekako odrediti značaj ovih nagrada za srpsko vinarstvo?
- Mislim da one znače jako puno, da predstavljaju znak da su srpski vinari na pravom putu.

Da li to znači da je neophodno da ovdašnji vinari traže potvrdu kvaliteta na ovakvim manifestacijama?
- Apsolutno je neophodno! Jedino tako možemo se pronaći u svetu i postati nešto više od statističke greške.

Kad će se neko srpsko vino okititi Decanterovim zlatom?
- Za dve godine, kad na Decanter pošaljem Alma Mons Reserve! Šalu na stranu, ali odgovor bi bio: Kad budemo poslali jako dobro vino odležalo između četiri i pet godina. Svet već prepoznaje da kod nas dolazi zlatno vreme vinarstva i plaše se upravo toga. Jer, ako mi od 20 vinara imamo deset koji zavređuju pažnju svetskog vinarstva, onda je svet u ozbiljnom problemu. Šta bi bilo kad bi bilo sto vinara.

Dolazi li zaista to zlatno vreme i šta će ga omogućiti: Globalna promena klime, lobiranje u međunarodnim vinskim vodama, uvoz tehnologije i preslikavanje tuđih uspeha ili spoj tradicije, domaće pameti i ispravnog rada u vinogradu?
- Apsolutno sam poklonik tog razmišljanja da zlatno vreme srpskog vinarstva tek dolazi. Svaki ovaj segment pitanja je jedan dobar put. Jedno bez drugog ne može. Mora se lobirati, klima se menja i to je sjajno, tehnologija naravno… Preslikavanje tuđih uspeha? Kad bi imali sve ovo napred rečeno, ne moraš da preslikavaš. Znamo mi mnogo... Ali, zašto da ne. Svi smo mi gledali kako igra basket Michael Jordan, pa probaš da igraš kao on, pa se rodi neki novi Saša Đorđević ili Teodosić. Pre toga smo gledali Bekenbauera, pa je to i Vidić gledao... Ovde se jedino ne slažem sa time da imamo tradiciju. Nemamo mi tradiciju, treba je zaboraviti, graditi nešto moderno, moderan vinograd, prihvatiti novu tehnologiju, novu pamet... I puno, puno, puno rada!

Tu i tamo čuje se zamerka da Belo Brdo ima previše etiketa. Imate li ih zaista previše i zašto?
- Imam 8-9 etiketa, ali kad pošaljem devet vina na sajam, dobijem isto toliko medalja! Koje onda da izbacim?