Poljubac za Kiša
- Tekst Nenad Basarić
- Objavljeno u Vinske priče
Peđa sa suprugom Ksenijom Barjaktarović
Zanimljiva godina je iza vinarije Kiš 1801 iz Sremskih Karlovaca, a jedan zlatni bermet privlači veliku pažnju stranaca kojih je sve više na pragu male vinske kuće velike tradicije.
Predrag Crnković poznatiji kao Peđa Kiš neumorno plovi uzburkanim morem srpskog vinarstva dok ženski deo tima upravlja dizginima kočije vinskog turizma. A u te dve priče upetljala su se i neka zanimljiva vina poput novog rozea Lana ili pojačanog vina Zlatno doba.
Ove jeseni je delegacija fruškogorskih vinara predstavila svoja vina u Velikoj Britaniji. Među njima bila je i ekipa vinarije Kiš 1801 a iz susreta sa vinskim stručnjacima, distributerima, vlasnicima restorana, Peđa Kiš izdvaja predlog jedne blogerke:
„Veoma je zanimljiv vaš zaštitni znak, to srce u okviru koga stoji Kis (Kiš). Dodajte još jedno „s“ i biće savršeni poljubac – Kiss!“
Upućena u sve tajne Kiš vinskog turizma, Dragana Maksimović
- Evropa je suviše mala za potencijal ovog znaka, Kiss je znak za ceo svet – smeje se Peđa. – U Londonu smo shvatili da moramo da se probijamo i trebaće pet do 10 godina da idemo tamo, da pravimo troškove kako bi se videli makar mali pomaci. No, bilo je interesantno.
I dok ih u svetu tek očekuje probijanje, vinski turizam se kod kuće zahuktava, kaže Dragana Maksimović zadužena za taj sektor dok nudi roze Lana izuzetno zanimljive boje nalik na šumadijsku ružicu. Ovo savršeno sočno vino puno nara i sitnog crvenog voća nastalo je gotovo slučajno. Fermentacija prirodnih kvasaca merloa krenula je neočekivano brzo, objašnjava Kiš.
- Dragani se na početku svideo standardni roze ali ovaj je tako lepo zamirisao a tek kad smo ga probali… Kad krene fermentacija vina šira zauzme mnogo prostora i za pretakanje budem malo u problemu pa sam mislio da ga spojim sa klasičnim rozeom. Ali ženski deo vinarije digne glas da vino ostane takvo, kakvo je, pa nađem neku cisternu koji inače ne koristim i eto je Lana. Ime je vino dobilo po ćerci, samo sad sin Stefan hoće svoje vino al’ da bude baš plavi šardone. E, videćemo…
Belo vino od lokalnih sorti s najboljim odnosom cene i kvaliteta:
GRAŠAC BELI 2023 KIŠ
Degustaciona sala Kiš se svakog dana napuni u nekom trenutku. Intenzitet poseta raste, skoro da je dostigao sjajan nivo od pre korone. Nisu to više samo grupe sa vodičima već jako mnogo ljudi sami dolaze. Male grupice koje istražuju Srbiju, stranci sa svih strana sveta. Više nego ikada ranije i to preko čitave godine dolaze i porodice sa decom iz Brazila, Meksika, Rusi su se već odomaćili…
- Šest godina radim u vinskom turizmu i ne sećam se da ih je bilo toliko iz dalekih destinacija. Dođu, oduševe se kvalitetom srpskih vina. Koliko je ukupno poseta bilo teško je reći. Ne vodimo evidenciju ali ako ne stignemo sve da uslužimo, onda je to znak da ih je stvarno bilo mnogo – smeje se Dragana. – Trend su autohtone sorte, grašac, portugizer, bermet crveni. Ali to oduševljenje, otimanje kad su došle Kineskinje i videle naše Zlatno doba, kada su krenuli selfiji uz bocu…
Kišovo Zlatno doba je klasičan bermet beli sa stotinak grama šećera u koji su dodate zlatne čestice. Ne sme da se zove „bermet“ jer zlata nema u elaboratu ovog zaštićenog vina. Ili tajnog recepta?
- Nemamo potrebe da se krije recept – smeje se Peđa. - Ako staviš manje šećera u vino recept dolazi do izražaja i ljudi vide sve što ne valja.
Bitno je pomenuti da je Zlatno doba ideja ženskog dela ekipe i njegov nastanak opisuje supruga Ksenija.
- Čule smo sa raznih strana da ljude zanimaju desertna i pojačana vina i odlučile nešto drugačije da napravimo što bi moglo biti zanimljivo turistima. Stavile smo malo zlata u bermet, napravile etiketu. Fino je krenulo i ne kajemo se jer lepo vidimo da ljudi žude za glamurom, nečim da ulepšaju stvarnost.
Glamurozni bermet Zlatno doba je ideja ženskog dela tima - Peđina supruga Ksenija
- Jeste, ali tri godine nam je trebalo da sve uskladimo – dodaje uz osmeh Crnković. – U prvom koji smo napravili, a pošto nismo znali tačnu meru, bilo je toliko zlata od 23 karata da je bermet unutra jedva stao. Ljudi bi okrenuli flašu naopako i čekali da krene vino ali je samo zlato izlazilo.
A kad smo kod vinskog turizma sve je više stranaca koji ne dolaze samo zbog vina već žele aktivno da se uključe u sve segmente rada u vinariji.
- Čak smo prošle godine pokrenuli nešto sa agencijom iz Austrije. Radili smo skidanje lišća, pa početak berbe nakon čega sledi degustacija vina. Ljudi su potpuno oduševljeni šta god radili, bilo da beru, nose gajbice, lepe etikete. Uz nove zasade pokušaćemo da čitavu stvar 2005. godine podignemo na viši nivo – saglasni su u vinariji Kiš 1801. |
