Zlatni breg, vinski dom dinastije Obrenović

Ta godina, zajedno sa još dve, otvaranje prvog državnog loznog rasadnika (1882.) i 1899. kada je održana velika izložba grožđa, izdigle su Smederevo u vrh istorijski važnih regija vezanih za razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva.

Želja srpskog knjaza da se veže za ovu staru vinsku prestonicu je bila očigledno velika, jer se posle neuspešnih pregovora sa Turcima o otkupu Smederevske tvrđave, okrenuo ka kupovini vinograda i voćnjaka na brdu Plavinac, udaljenom svega nekoliko kilometara od Smedereva, a sa koga se pruža prelepi pogled na Dunav.

Parobrod Deligrad na Savskom pristaništu

Sedam godina kasnije, kao strastveni vinogradar i vinar, proširio je postojeće vinograde zasadivši 500 čokota najbolje smederevke. Za potrebe prerade grožđa knjaz je izgradio vinski podrum sa jednom sobom i kuhinjom iznad njega a vrhunska vina izvozio je na tržišta širom Evrope. 

Njegov sin, knez Mihailo, između ostalog je nasledio i ljubav prema vinu pa se sa jednakom strašću posvetio smederevskim vinogradima. Posadio je dodatnih 2.000 čokota pretežno francuskih sorti a 1865. godine podigao i jednospratni letnjikovac u švajcarskom stilu. U pratnji dvorskih zvaničnika potom bi svake godine proslavljao početak grožđa.

Knez Mihailo a potom i njegovi naslednici na prestolu Srbije, Milan i Aleksandar Obrenović, u posetu Smederevu ali i u obilazak svojih vinograda, znali su iz Beograda da krenu Deligradom ili Mačvom, prvim srpskim rečnim parobrodima. 

Kraljevski vinograd na brdu Plavinac, 1893. g.

Dva puta, u samo dve godine (1878/79), Smederevci su priređivali svečane dočeke Knezu Milanu, prilikom njegovog povratka iz Niša u Beograd, a kada je 1879. godine čitava vladarska porodica (knez Milan, kneginja Natalija i prestolonaslednik Aleksandar) posetila Smederevo, bio im je priređen veličanstven doček.

Tom prilikom je na prilasku Smederevu, kao i u centru varoši, bilo okićeno šest „trijumfalnih kapija” dobrodošlice. Posebno je bila zanimljiva peta, postavljena u centru grada pred crkvom Svetog Georgija, koja je bila okićena najlepšim crnim i belim grožđem i vinovom lozom. Iako su i ostale kapije bile podjednako lepe, izgled ove izazvao je ushićenje i očigledno oduševljenje samog kneza.

Već sutradan, kneževska porodica u pratnji uglednih Smederevaca obišla je i vinograd na brdu Plavinac.

U našoj istoriji ostaće upamćena 1882. godina po tome što je Srbija postala Kraljevina, a Milan Obrenović prvi kralj u obnovljenoj srpskoj državi. Iako na svom svečanom proputovanju kroz Srbiju nije prošao kroz njihov grad, te godine su smederevci ipak imali razloga za slavlje. Naime, u njihovom gradu otvoren je prvi državni lozni rasadnik čime su smederevski vinogradari, među prvima u Srbiji, započeli sa obnovom svojih zasada kalemljenjem loze na nove američke podloge. Na taj način su uspeli da se izbore sa filokserom, velikom pošasti koja je uništila sve njihove, ali i evropske vinograde. 

Letnjikovac Obrenovića u Smederevu, 1900. g.

Kraljevski par, Milan i Natalija, veliki deo svog vremena provodili su u vili među vinogradima i u njoj često priređivali prijeme i zabave. Posle razvoda, kraljica Natalija nije dozvolila da se vinska priča dinastije Obrenović ugasi. Angažovala je Jovana Ilkića, dvorskog arhitektu, renovirala je vilu, pa je svetkovinama berbe grožđa dala jednu novu dimenziju. Svom sinu, kralju Aleksandru, ulila je beskrajnu ljubav prema ovom rajskom mestu. 

Na Zlatnom bregu, kako su od milošte nazivali brdo Plavinac, Kralj Aleksandar je prvi put boravio 1895. g. kada je bio potpuno oduševljen položajem i okruženjem kraljevskih vinograda. Već narednog leta čitavih mesec dana proveo je tu u društvu majke i dvorskih zvaničnika.

Privrženost Aleksandra I Obrenovića njegovim kraljevskim vinogradima i letnjikovcu potvrđena je i za vreme održavanja veoma važnog vinskog događaja, Prve specijalizovane izložbe grožđa, koja je priređena od 26. do 29. septembra 1899. godine. Izložba inicirana od strane rukovodstva loznog rasadnika, održana je u zgradi tadašnje gimnazije, a podržali su je Ministarstvo narodne privrede i, naravno, smederevski vinogradari i vinari. Domaćin izložbe je bila Smederevska opština koja je prihvatila da snosi sve troškove.

Stranica časopisa „Težak“ iz 1899. godine

Po protokolu, izložbu je otvorio ministar narodne privrede Živan Živanović, koji je u ime Kralja Aleksandra, i u svoje lično ime, odao priznanje Smederevcima za veliki trud uložen u organizaciju menifestacije. Posebno se zahvalio na tome što su pristiglim vinogradarima iz čitave Srbije nesebično prikazali rezultate uspešne obnove vinograda posle filoksere.

Nakon otvaranja, priređivački odbor izložbe je telegrafom poslao pozdrav Kralju Aleksandru ali i  njegovom ocu Milanu Obrenoviću, koji su im uzvratili pozdrave i podržali ih u radu.  

U programu izložbe, za vinogradare i sve druge zainteresovane posetioce, predviđena je poseta vinogradima NJ. V. Kralja Aleksandra, kao i demonstracija rada moderne prese za ceđenje grožđa.

Etiketa za vino Ekonomije u Smederevu, 1991. g. 

Po završetku Drugog svetskog rata, letnjikovac dinastije Obrenović prelazi u državnu svojinu i postaje poznat kao Vila Izvršnog veća „Zlatni breg". Godine 1961. je po projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića obavljena temeljna rekonstrukcija vile koja je tada i dobila današnji izgled.

Neposredno uz vilu smešten je vinski podrum u kome su nastajala sortna vina tamnjanika, malaga, rizling i druga. Pored vina u podrumu su nastajali i Stara prepečenica, Vermut, Vinjak, Konjak, Jamajka rum, Višnjevača i druge etikete na kojima je pisalo Ekonomija Smederevo Beograd.

Sa delimično izmenjenim nazivom proizvođača - Ekonomija „Smederevo” - Smederevo, 1991. godine se u bocama zapremine 0,75 litara pakovalo vino Plavinac od visoko kvalitetnih crnih sorti i Zlatni breg kao kupaža traminca, rizlinga i kladovke.

Danas je vila Zlatni breg rezidencijalni objekat Vlade Republike Srbije.   |