Cabernet Sauvignon

cabernet_sauvignon_grapesKoja je to prva sorta koja vam padne na pamet kad kažete crveno vino? Ili još bolje: veliko crveno vino? Kaberne sovinjon, naravno. I Bordo, zar ne? To su naravno ona tri slavna musketara, cabernet sauvignon, cabernet franc i merlot. Ako mislite da je četvrti musketar, le Shiraz tek stizao na kljusetu iz neke zabiti grdno se varate: prvi Bordo blendovi bili su baš od shiraza i cabernet sauvignona. Konkretno, posmarajući vinsku pijacu tokom istorije, cabernet sauvignon uopšte nije srazmerno star u odnosu na stečenu slavu.

Ali ako nije star, ono je raširen. Širom sveta, gotovo da nema vinograda na kugli zemaljskoj u koji nije makar privirio šireći slavu sopstvenih tanina zahvaljujući vrhunskoj klimatskoj prilagodljivosti i otpornosti na štetočine. Ili se bar tako čini. A zašto ga toliko vole, vinari pogotovo? Zato što poseduje puno individualnosti ali i želje da se dodvori gospodaru. Kao kakav verni tegleći konj ili pas, u stanju je da na neki čudesan način odrazi želje i narav onoga ko se njime bavi, pa se vinogradar i vinar ponekad prema ovoj sorti ponašaju kao prema svom najrođenijem. Šala? A da li je šala da je baš cabernet sauvignon postavio onu vidljivu granicu između vina „starog” i „novog” sveta? Naime, slava kaberneta Starog sveta bazira se na činjenici da ova sorta fantastično sazreva i odležava baš u boci. S druge strane, Novosvetski kabernei mogu da odleže godinu ili dve, ali su zamišljeni da se konzumiraju neposredno po flaširanju i iznošenju na tržnicu. Ako mislite da je to zbog geografskog porekla, pa i tu čuči iznenađenje: cabernet sauvignon svoje osobine daleko više duguje klimi nego teroaru na kome uspeva.

Istorijat

Kao što rekosmo, nije ovo baš neka drevna sorta. Grupa američkih naučnika sa UC Davis’s School of Viticulture and Enology, dokazala je 1996. godine putem DNA analize da je cabernet sauvignon nedvosmisleno nastao pukim slučajem, ukrštanjem cabernet franca i sauvignon blanca, recimo baš 1600. godine. Ipak bilo je to daleko od ranijih pretpostavki kako kabernet vodi poreklo od drevnih sorti (Biturica) kojima su prema Pliniju starijem antički Rimljani okapali svoja zahtevna nepca tokom vrelih martovskih dana (Ida) i zabava u Koloseumu. Ovi DNA rezultati razvejali su i teoriju da je sorta originalno dospela iz Rioje u Španiji. Ali u tu teoriju ionako niko nikada nije verovao. Izuzev Španaca.

Geografska distribucija

Krenućemo naravno iz Bordoa koji rađa 60% francuskog kabernea. Armand d'Armailhac iz Château d'Armailhac i Baron Hector de Brane iz Château Mouton-a, najznačajniji su što se cabernet sauvignon ustoličio u ovom delu Francuske. Bordo je tokom istorije postao njegovo „rodno mesto” i proizvođači širom sveta trude se da dostignu njegovu „izvornu Bordeaux kompleksnost”. Ali stoji i činjenica da je u svojim mladim danima cabernet sauvignon ukrštan sa drugim sortama u Bordou samo iz ekonomskih razloga. Nesigurna klima, nesiguran rod tokom „malog ledenog doba”, ukazali su na potrebu da se u kvalitetna, ali osetljiva vina uspe nešto što će im dati dodatnu snagu, kiselinu, strukturu, tanine i naravno – moć odležavanja. Pa ima li šta bolje od kabernea? A kad se već „ustoličio”, krenuo je da iskazuje sve svoje mogućnosti na „petoparcu” Žironde. U Medocu i Gravesu postao je dominantan u odnosu na druge sorte, u Saint-Estèphe i Pessac-Léognanu je više mineralan, u Margou miriše na ljubičice. Kaberne iz Pauillaca nosi tipičnu notu „srca olovke” dok onaj iz Saint-Juliena podseća na kedrovinu i unutrašnjost drvene kutije od cigara. I tako u nedogled…

U Italiji, cabernet sauvignon vremenom postaje stvar prestiža i nesuglasica, pa ja i dan-danas uzrok ukrštanju pera vinskih stručnjaka, pogotovo kad je kategorija super-toskanaca u pitanju. Istorijski, prvo se zapatio u regionu Piedmonta početkom XIX veka da bi, ni kriv ni dužan, kao sastavni deo blenda sredinom sedamdesetih godina XX veka učestvovao u nominaciji toskanskog Super Tuscan marketinškog čuda nastalog na želji vinara da se zaobiđu striktna „chianti” pravila koja su nalagala da se u ne više od 70% sangiovesea mora dodati barem 10% lokalnog belog zrna. A zašto to, kad bi mogla i koja kap cabernet sauvignona, radi jačanja krvi, navijali su vinari. I tako delali stvarajući supertoskance. A sve bi možda prekrili snegovi da supertoskanci vremenom nisu postigli višu cenu od legendarnog chiantija. E, tu je dara prevršila meru, a pogotovo kad su svi redom krenuli da se supertoskanišu.

U Piedmontu cabernet postaje „nelegalni” parner sorti Nebbiolo kako bi se dobio danas čuveni Barolo, dok je ovaj blend i onaj sa Barberom „dozvoljen” u DOC apelacijama Langhe i Monferatto. Manje poznate kombinacije prave se širom Italije sa merlotom ili lokalnim sortama.

U Španiji, već pomenutoj pokrajini Rioja, da bi se održala neka nit legende o španskom kaberneu, ovu sortu mešaju sa tempranillom, a uzgajaju ga najviše u Katalunji. Ipak, možda najzanimljiviji način uzgoja nalazimo u Britaniji gde vinari lozu gaje u plastičnim tunelima kako bi postigli efekat staklene bašte i zaštitili je od više nego loših klimatskih uslova. A dok su Nemci krčili vinograde sjajnog rizlinga kako bi posadili popularni kaberne, veliki broj zemalja istočne i jugoistočne Evrope pa sve do Izraela i Palestine svoju današnju vinsku slavu duguju baš uzgoju jeftinog kabernea i prodaji na veliko zapadnim konzumentima. Možda treba znati da se u Rusiji pojavljuje i hibrid cabernet severny, koji nema previše veze sa originalom, ali se dobro snalazi u oštrim ruskim zimama.

Naravno, tu je i priča iz Novog sveta. Kalifornija, hrast iz doline Napa, Sonoma, Mendocino, Dry Creek, ali i Oregon ili hladniji Washington… Danas su već deo legende cabernet sauvignona. A tek čileanski kabernei, pa oni iz Argentine, Brazila, Perua, Urugvaja, Bolivije. Kaberne iz regiona Akonkagve je poznat po aromama zrelog voća ali često treba još neko vreme da sazri u flaši. Za to vreme čuveno vino iz Maipo doline nosi bogate note crnog voća i lagani ukus prašine dok je argentinski kaberne sa nešto blažim voćnim aromama i može da se konzumira mlad.

Australijski kaberne je poznat kao veoma ekstraktivan, bilo da je u pitanju voće ili arome mente. Od osamdesetih, preorjentišu se na blaže varijante, sa manje alkohola, koje se bolje slažu sa svim vrstama kuhinje, da bi deceniju kasnije vinari ponovo otkrili stari stil, veoma zrelog i mirisnog voća. I pored solidnih uspeha na tržištu, cabernet je u Australiji po proizvodnji i dalje na drugom mestu, odmah iza syraha. Zanimljivo da se u sve kvalitetnijim južnoafričkim kabernetima (cabernet sauvignon se najviše uzgaja u Južnoj Afici) mogu naći oba tipa: Stellenbosch region proizvodi teška, kompleksna vina punog tela, dok su ona iz Constantie herbalna i sa dosta tonova lekovitog bilja i mente.

Osobine

Loza: Loza je bujna, vršni listići su vunasti i zatvoreni. List je srednje veličine, petougaon sa zatvorenim sinusima i preklopljenim vrhovima, dok je boja mladog lišća zelenkasto-bleda sa karakterističnim roze odbljescima.

Plod: Bobice su veoma sitne, srednje okrugle sa veoma tvrdom ljuskom teget-ljubičaste boje. Pulpa je čvrsta a na ukusu je izražena trava. Grozd je srednje ili prilično mali, zbijen i jedno je krilo često posebno izraženo pa se dobija utisak cilindričnosti.

Vino: Ova sorta najčešće daje vino intenzivno crvene rubin boje koja može ponekad prelaziti u ljubičastu. Vino je izuzetno ekstraktivno sa visokim procentom alkohola, dosta je aromatično, a blendiranjem sa drugim sortama znatno se povećavaju organoleptička svojstva ovog vina koje ima posebnu moć poboljšavanja kvaliteta pri starenju.

Više iz ove kategorije Muskat Hamburg »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama