Tamjanika ili malvazija: Bela vina koja dele publiku

Tamjanika je odomaćena sorta koja je srpski identitet dobila u Župi, a čija popularnost poslednjih godina predstavlja mali fenomen. Stvari idu čak dotle da pojedini ljudi iz biznisa u šali govore kako bi se i obična „česmovača“ prodavala bez problema ako bi na nju zalepili etiketu – tamjanika! Ovako ili onako, tek tamjanika je danas možda najprepoznatljiviji vinski brend Srbije!

S druge strane, zahvaljujući promišljenoj strategiji istarskih vinara, malvazija je početkom veka izgradila status najpoznatijeg hrvatskog (pa i regionalnog) vina u svetskim okvirima, te je neko vreme bila omiljeno belo vino u beogradskim restoranima, što zbog kvaliteta u poređenju sa tadašnjim srpskim belim vinima, što zbog nostalgične veze s Istrom, omiljenom letnjom destinacijom Beograđana. 

Iako će mnogi ove sorte smatrati neuporedivim kada se priča o njihovom karakteru, one su na toliko drugih načina slične da su danas, kao moderni klasici i „duše“ regija u kojima su se nastanile, jedna drugoj postale možda i najveća konkurencija.

Pitali smo zato grupu istaknutih domaćih somelijera i vinskih profesionalaca da nam kažu kako oni doživljavaju ova dva vina i kako bi ih uporedili. U čemu je tajna njihove popularnosti i zašto ti iskusniji vinoljupci, za razliku od šire publike, radije biraju neka druga bela vina.

Za malvaziju i tamjaniku važi da što su mlađe, to su bolje, Dragiša Damljanović. / Foto: Boban Vidović

Šta kažu somelijeri

Dragiša Damljanović, srpski predstavnik na predstojećem svetskom prvenstvu somelijera koje se u oktobru 2026. godine održava u Portugalu, kaže da se u Srbiji svakako više traži tamjanika i da ona i treba da bude prvi izbor somelijera jer je to nešto naše.

- Kad odete u bilo koji Michelin star restoran, recimo u Austriji, u sekciji sa hrvatskim vinima sigurno će biti malvazija koja je Hrvatima bila primarna i zbog čega su marketinški jako radili na njoj. Sa tamjanikom ipak nije tako, ali mislim da radom i promocijom možemo dostići veću popularnost tamjanike u svetu. Posebno što za razliku od drugih muskatnih sorti, gost očekuje slatko vino, a u stvari dobije nešto što je totalno drugačije, suvo, lagano, mirisno, ali osvežavajuće – kaže Damljanović, napominjući da ovdašnjeg prosečnog konzumenta ipak treba upoznati i sa drugim našim sortama.

Da se u Srbiji tamjanika definitivno više traži, smatra i dugogodišnji poznavalac vinske scene Leopold Tkačik, s tim što naglašava da je malvazija ovde u jednom trenutku zabeležila i negativan trend, ali je uvek prisutna.

- Ona je oduvek bila ulazno vino za svet vina i to se nije mnogo menjalo. Znaš šta da očekuješ, nema velikih iznenađenja, a kada si laik i ne želiš da se kockaš. Malvaziju, sa druge strane, vole oni koji, ipak, malo više piju vino i žele neki konkretniji ukus, ne samo aromatiku. Takođe, kada je uparivanje sa hranom u pitanju, malvazija je daleko bolja – smatra Tkačik.

Intenzivni mirisni profil čini tamjaniku pristupačnom i onima koji nemaju veliko vinsko iskustvo, Marija Radović  /  Foto: Aleksandar Bojković

Potpredsednik Udruženja somelijera Srbije, Marija Radović smatra da je tamjanika popularna na našem tržištu pre svega zbog naglašene aromatičnosti, lako razumljive širokom krugu potrošača. 

- Intenzivni mirisni profil čini je pristupačnom i onima koji nemaju veliko vinsko iskustvo. Zato je daleko traženija. Sa druge strane, malvazija je takođe prisutna i tražena, ali u dosta užem krugu, uglavnom među iskusnijim potrošačima i onima koji traže gastronomski prilagodljivija vina – objašnjava ona.

Trendovi na tržištu

Iako u nekim vinskim krugovima i dalje vlada uverenje o velikoj popularnosti malvazije kod nas, dugogodišnji somelijer i vinski poznavalac Marko Marjanović, smatra da je ta popularnost u Srbiji sve manja, u najboljem slučaju da stagnira. Razlog može biti otvorenost ka novitetima i znatiželja publike koja nosi današnju vinsku scenu u Srbiji. To naravno pedantno prate domaći uvoznici, šireći portfolija ka mnogim drugim zemljama, regionima i sortama sličnog profila gde postoje podjednako uzbudljiva, često pristupačnija vina. 

Sa druge strane, čini se da je popularnost tamjanike nezaustavljiva o čemu, kaže, govore brojke sa terena – koliko boca tamjanike izlazi u prodaji, koliki je njen udeo u novim zasadima u Srbiji, kao i gde se sve može sresti novofomirani vinograd tamjanike.

- Iz godine u godinu fenomen tamjanike raste ubedljivo, ne samo u odnosu na malvaziju, već i u odnosu na mnoge druge sorte. Malvazija je definitivno, bar u Srbiji, sišla sa trona popularnosti. Ali način na koji je formirana današnja ponuda malvazija od strane srpskih distributera je verovatno na najvišem nivou otkako egzistira kod nas. Dostupni su svi ozbiljni proizvođači, sve važne etikete, svi stilovi u premijum segmentu, a to nije mala stvar – kaže Marjanović.

I jednoj i drugoj sorti u narednom periodu će padati popularnost, Miroslav Radojčin

I Miroslav Radojčin, osnivač i direktor Somelijer akademije 7 stars, koji lično ni jednu, ni drugu sortu ne bira baš često, smatra da je tamjanika najpopularnija bela sorta kod nas poslednjih nekoliko godina.  

- Tamjanika se u poslednjih 20 godina toliko raširila od severa Vojvodine do juga Srbije da je postala komercijalna sorta broj jedan. Prosto, ljudi to piju, takav je trend. Mišljenja sam da će i jednoj i drugoj sorti u narednom periodu padati popularnost jer naše tržište je takvo, svi vole da probaju nešto drugačije i novije. Pritom tamjaniku pre 20 godina niko gotovo nije hteo ni da proba, nije je ni bilo, svega tri-četiri proizvođača, a danas je doživela ogromnu popularnost. Da li će i dalje biti toliko popularna – mislim da neće! Ni ona, ni malvazija, jer dolaze neka druga vina, neki drugi načini proizvodnje – smatra Radojčin dodajući da bi pored toliko drugih zanimljiv sorti i vina bilo poražavajuće da publika narednih 10 godina počne da pije tamjaniku više nego danas!

Petar Prokić, somelijer u Salonu 1905, smatra da je popularnost obe sorte u padu u odnosu na prethodne godine. 

- Taj pad mislim da je i dobar jer daje prostora drugim vinima. Tamjanici i malvaziji su narasla prevelika krila i drugi nisu mogli da polete pored njih. Takođe, tamjaniku vidim i kao najnesrpskiju od svih autohtonih sorti, ali opet i kao najsrpskiju jer nijedna sorta nije tako opevana kod nas, niti je ušla u bit našeg naroda kao tamjanika. Zato mislim da od nje ne treba bežati već raditi na tome da je reč o autohtonoj sorti kojom se ulazi u vinski svet i koja treba da postoji.

Trenutno je, prema Prokićevim rečima, u Beogradu trend da se smanjuje prisutnost tamjanike na vinskim kartama kako se ne bi gušio ostatak vinske karte.

- Mnogo je restorana, uključujući i moj, gde maltene nema tamjanike na karti, eventualno jedna. Nudimo alternative u vidu grašca ili neoplante koja takođe ima muskatne note, ali nije posebno poznata na tržištu. Pritom, širimo svest ljudi da nije sve tamjanika već da postoje i druge sorte – dodaje Prokić.

Tamjaniku vidim i kao najnesrpskiju od svih autohtonih sorti, ali opet i kao najsrpskiju jer nijedna sorta nije tako opevana kod nas, Petar Prokić

Pod „druge sorte“, Prokić misli na – neoplantu, silu i bagrinu kao pandan tamjanici, odnosno na grašac i smederevku kao pandan malvaziji, sve ovdašnje lokalne i autohtone sorte.

- Kada Beograđaninu, a Beograd čini 70% vinskog tržišta Srbije, kažete malvazija, on momentalno ima asocijacije na Istru, leto, odmor, sunce, more. I to momentalno stvara lepo osećanje. Ali, ništa grašac ili smederevka nisu manje zanimljivi od malvazije, samo nemaju tako izgrađen brend –kaže Prokić.

On bi, inače, kao opatijski đak i kao neko ko je preko malvazije ušao u svet vina, uvek radije pio malvaziju nego tamjaniku, ali misli da mi kao država treba da imamo akcenat na našim sortama i vinima i da na tome treba da se radi.

Novi stilovi i potencijal

Naši sagovrnici ističu i da se poslednjih godina menja slika tamjanike kao laganog, jednostavnijeg vina namenjenog brzoj potrošnji.

- Naši vinari sve više istražuju potencijal tamjanike, pa se ona danas može naći u više stilskih izraza – od klasičnih svežih i aromatičnih vina, preko kompleksnijih varijanti koje odležavaju u hrastovim sudovima, do ređih, ali vrlo zanimljivih, oranž i slatkih stilova – navodi Marija Radović.

Miroslav Radojčin u tom smislu ukazuje na primer Yotta Histeresis, barikirane tamjanike proglašene u 2024. godini za najbolje belo vino od lokalnih sorti u izboru Vino.rs.

Malvaziju vole oni koji žele neki konkretniji ukus, ne samo aromatiku, Lepolod Tkačik

Da li se onda od ovih sorti mogu praviti velika vina ili ne? Već navodeći primer vina Histeresis, Radojčin na neki način i odgovara na pitanje s tim što ističe kako se veliko vino svakako pre može praviti od sorti koje nisu aromatične, dok važna priznanja s ocenjivanja svedoče da mogu i od ovih.

Dragiša Damljanović je stava da u kategoriji muskatnih sorti tamjanika možda i može da bude veliko vino, ali ni tamjanika ni malvazija generalno nemaju potencijal kompleksnosti kao neke druge sorte.

- Neka bela vina su namenjena da se popiju u periodu od jedne do tri, eventualno pet godina, i tada su najbolja. Neka druga tek posle pet i više godina, ali za malvaziju i tamjaniku mislim da važi da što su mlađe, to su bolje – kaže Damljanović.

Sličnog stava je i Leopold Tkačik. Smatra da su ove sorte možda nešto iznad proseka u jako dobrim godinama, ali ništa grandiozno, pogotovo tamjanika. Da je teško govoriti o njima u kontekstu velikih vina, misli i Marija Radović, dodavši da obe sorte imaju potencijal za različite stilske izraze.

Fenomen tamjanike raste ne samo u odnosu na malvaziju, već i u odnosu na mnoge druge sorte, Marko Marjanović

Marko Marjanović i Petar Prokić smatraju da se od svake sorte može napraviti veliko vino čemu svedoče neke malvazije i tamjanike već nagrađene najvišim svetskim odličjima. Neke od tih etiketa pritom Prokić ne smatra baš grandioznim, mada ih svrstava u bolju polovinu liste vina koja je probao.

Možemo na kraju da zaključimo kako su tamjanika i malvazija, svaka na svoj način, definisale jednu epohu vinske scene regiona. Ali vino, kao i tržište, ne trpi stagnaciju. Ono što je juče bilo otkriće, danas je standard, a sutra može postati – očekivano.

U toj dinamici, njihova prava vrednost možda se više neće meriti popularnošću, već sposobnošću da opstanu kada reflektori pređu na neke nove etikete.  |

Foto: Ivana Čutura