Miladin Gavrilović: Pokazati Evropi

  • Tekst  Nenad Basarić
  • Objavljeno u Intervju
  • Bookmark and Share

Oplenac-GavrilovicOvo će vas sigurno iznenaditi međutim naša žilavka je najbolja! Mnogi misle da je samo Mostar postojbina ovog plemenitog grožđa, ali ona predratna žilavka sa Oplenca davala je kvalitetnije vino od ove mostarske", tvrdi upravnik Kraljevske vinarije na Oplencu Miladin Gavrilović.

Kralj Petar II Karađorđević (1923-1970) zapisao je u memoarima kako je "grožđe obilno uspevalo oko doma naših predaka u Topoli. Brdo na kome je bila kuća bilo je prekriveno vinogradima. Moj deda, kralj Petar I, prodao je ostala imanja kako bi ovo proširio".

oplenac vinogradi

Tako je tridesetih godina prošlog veka na padinama Oplenca zasađeno više od 150.000 čokota, čiji se broj neprestano povećavao do II svetskog rata. Gajeno je većinom belo grožđe, a pravi brendovi su bili trijumf, žilavka, oplenka, roze... Nakon rata sve je potpuno zapušteno dok na kraju nisu ostala samo dva čokota koje je kralj lično zasadio! Tako bi bilo i danas da uprkos nerešenim imovinskim odnosima Zadužbina kralja Petra I nije ušla u posed 2002. godine i ponovo pokrenula uzgoj i proizvodnju. Od prvog roda 2006. koji je već dao zadovoljavajuće rezultate, obnovljeni vinogradi, vinarija i podrum, pod upravom gospodina Miladina Gavrilovića streme ponovo onim najvišim, kraljevskim visinama...

Dugo je Srbija bila van vinskih puteva. U Evropi nas, a da ne govorim o svetu, ne prepoznaju kao zemlju vina. Može li se to promeniti i kako?

Naša su očekivanja da će za narednih nekoliko godina Srbija biti novootkrivena po kvalitetnim i posebnim vinima. Tu i vidimo šansu malih i srednjih vinara, ponuditi - različitost od ostalih, kako u okruženju tako i međusobno.

Kakav je veza vinarije na Oplencu i tradicionalnih sorti grožđa vezanih za ovo područje?

Naša se vinarija bavi isključivo proizvodnjom vina od sopstvenog grožđa iz sopstvenih zasada. Fakat je da su to internacionalne sorte, ali već počinjemo pripreme za sadnju i revitalizaciju jednog dela ekonomije na kojem se uzgajaju autohtone sorte.

Opl kraljev podrum 02

Koliko savremena tehnologija utiče na kvalitet vaših vina?

Već sad naša vina nose prepoznatljivost podneblja i klime i mislimo da je to važno - kako to ugraditi u čašu vina. Trudimo se da sve ono što je prirodno u grožđu bude očuvano u samom vinu. Da se čovek ne umeša više nego što treba i da ne naruši prirodni sklad zemljišta i biljke jer će uništiti krajnji proizvod. To je politika i strategija, duži i kompikovaniji put kako uspeti.

Koje autohtone sorte planirate da podižete?

To je prvenstveno naš Prokupac. Dosad ga nije bilo jer je postojao problem sa loznim kalemovima koji su bili zaraženi raznim virusima. Konačno smo uspeli da pronađemo zdrav materijal. Kontrola je izvršena u Italiji gde se i vrši razmnožavanje kalemova.

O ORGANSKIM VINIMA (ili vino ko nekada)

Ima mnogo zabluda oko organskih vina. 

Pod terminom "organski" mnogi podrazumevaju samo ono što može samo opstati u prirodi bez ikakvog uticaja i mešanja nauke. Danas to praktično nije moguće ostvariti u potpunosti kad je vinarstvo u pitanju. 
Postoji organska proizvodnja od internacionalnih sorti koje mogu da daju vrhunska vina ali ne možete proći bez određene hemijske zaštite. Samo je pitanje odrediti u kojoj je meri to dozvoljeno, gde je granica upotrebe, pa kad kažemo ORGANSKA vina, reč je o minimumu upotrebe sredstava koje je dozvoljeno koristiti, a da ne bude štete po krajnji proizvod. 

Bio sam prisutan na najvećem sajmu organske hrane u Nirnbergu, imao priliku da probam organska vina i razgovaram sa svetskim prizvođačima. Znači mogu se proizvesti vrhunska organska vina, ali i naša proizvodnja na Oplencu je otprilike na tom nivou. Imamo šest profesora Poljoprivrednog fakulteta kao konsultante koji određuju šta treba preduzeti. A preduzima se samo što mora i što je neophodno.

Znači li to da ste blizu otkrića čarobne "organske" formule?
Imamo vino koje će se pojaviti početkom sledeće ili čak krajem ove godine, Cabernet Souvignon koji je uz pomoć profesora Jovića proizveden upravo onako, kao što se proizvodilo pre 200 ili 300 godina. To je zahtevalo samo daleko više truda i rada i energije ali rezultat se već isplatio jer stručnjaci tvrde da još samo malo treba sačekati i probati to zaista vrhunsko vino.

Šta je sledeće što želite da uradite?

Pre svega žilavku. Mnogi ne veruju, misle da je samo Mostar postojbina ovog grožđa, ali ona predratna sa Oplenca je davala kvalitetnije vino od ove mostarske. Takođe jedna od posebno zanimljivih sorti je bela tamjanika koje ima u malim i ograničenim količinama u Župi. Tim sortama želimo Evropi da pokažemo kakva smo u stanju vina da proizvedemo od autohtonih sorti.

Opl-kraljev-podrum

Koja je suština tradicije ovih vinograda?

Mi smo 2004. počeli obnavljanje vinograda a tri godine kasnije se pojavili sa prvim vinima. To je nastavak tradicije koju su uspostavili kraljevi Petar i Aleksandar. Vinogradi na Oplencu i vinarija nastali su 1931. godine ali ne prevashodno zarad profita, već da budu primer i uzor seljacima i poljoprivrednicima - kako se baviti jednom proizvodnjom kojom su se preci bavili vekovima, ali kako je unaprediti i učiniti je što boljom i bližom svetskim tokovima.

280 kraljevsih dragulja

vino-iz-kraljevog-podruma

U 1.800 kvadrata podruma na Oplencu, u tri različite vrste flaša sa ručno rađenim etiketama ili izlivenim kraljevskim grbom nalazi se prava vinska riznica srpskih kraljeva.
Svojevremeno, pre osam decenija, ovde je ležalo gotovo 182 hiljade litara kvalitetnog vina i preko 50.000 flaša koje su relativno odolele ratnim iskustvima i zdravicama partizanskih pobednika. Danas, najmlađe vino staro je preko pola veka, a veruje se da na Balkanu ne postoji slična riznica. Ukoliko vas zanima cena - neprocenjiva je, mada bi se na bilo kojoj aukciji za 280 najstarijih flaša moglo ukupno dobiti i preko tri miliona evra!

Verujete li da će na Oplencu ponovo poteći kraljevski vinopadi?

Skoro šest decenija zadužbinska vinarija i vinogradi nisu bili u funkciji a sada je u toku  postupak obnove 60 hektara (obnovljeno 11). U rekonstrukciji je i vinarija. Ideja je da nastavimo tamo gde je stalo 1944. godine - obnavljanje proizvodnje sa sortama koje su se gajile u to vreme, ali sa novim klonovima i novim znanjima. Otuda i naša današnja ponuda. Prvi zasad koji je posađen je souvignon beli, a od crvenih cabernet souvignon. Najteže je napraviti vrhunska vina od tih sorti, ali ko uspe nalazi se u samom vrhu proizvodnje. Što se Oplenca tiče, ali to je i slučaj čitave Srbije, je da smo dugo bili van vinskih puteva. Vinogradarstvo i vinarstvo su jedan od najskupljih procesa. Za vinograd vam treba najmanje pet godina da ga od sadnje dovedete do ekonomskog roda, a sa pripremom zemljišta to bude i sedam godina. Potom, kad su crvena vina u pitanju, treba minimum i do pet godina da vino izađe na tržište. Proizvodnja je skupa, ne dozvoljava puno eksperimentisanja i zahteva punu pažnju u svakom segmentu.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama