Morava otvara novo poglavlje belih vina Srbije

Nije baš česta pojava da se u Srbiji nekoliko vinara okupi oko iste ideje, a još ređe da to učine oko jedne sorte vina. Upravo zato je ova svečanost imala mnogo širi značaj od pukog formalnog osnivanja novog udruženja.

Za sada su, pored vinarije Milijan Jelić, koja je pre više od dve decenije prva ozbiljno krenula sa proizvodnjom vina od morave, u udruženju još i vinarije Blagojević i Chateau Prince, Despotika, Temet i Virtus — možda i vinarije koje trenutno najviše veruju u potencijal ove sorte nastale u Srbiji.

Morava je, inače, stvorena kompleksnim ukrštanjem na oglednom dobru u Sremskim Karlovcima, a jedan od njenih roditelja je rajnski rizling. Kao sorta nove generacije, s izraženom otpornošću na bolesti i mogućnošću minimalne hemijske zaštite, morava je za veoma kratko vreme postala jedna od najintrigantnijih pojava domaće vinske scene.

Srpske morave za ponos

Portal Vino.rs još je 2017. godine proglasio vino Morava 2016 Milijan Jelić najboljim belim vinom Srbije od domaće sorte, nakon čega je usledio čitav niz važnih međunarodnih priznanja za vina od morave, uključujući i zlato koje je prošle godine na Decanter World Wine Awards osvojila Morava 2023 Virtus.

Iako pod moravom danas postoji tek oko stotinak hektara zasada u Srbiji, utisak je da nijedna domaća bela sorta u poslednjih dvadesetak godina nije izazvala toliko pažnje među proizvođačima, somelijerima i vinskim sudijama.

– Priroda morave, njen kvalitet, a posebno priznanja koja je dobijala u zemlji i svetu, snažan su temelj da postane vodeća sorta Srbije – poručio je Milijan Jelić, inicijator osnivanja udruženja i njegov počasni predsednik.

Jelić posebno ističe njenu otpornost i sposobnost da daje ozbiljna vina uz minimalan broj tretmana, ocenjujući da upravo u tome leži njena velika šansa u eri klimatskih promena i održive proizvodnje.

Za prvog predsednika novoosnovanog udruženja izabran je Nebojša Aleksić iz vinarije Temet, koji je napomenuo da će među glavnim ciljevima biti uključivanje i ostalih proizvođača morave, posebno sa Fruške gore, gde se poslednjih godina podiže sve više zasada ove sorte.

Potpisi za istoriju

Među planovima udruženja važno mesto zauzima definisanje stilskog pravca morave, zajednički nastupi na tržištu, edukacija potrošača, ali i organizacija posebnog vinskog događaja posvećenog sorti morava, kao i svojevrsnog „moravskog karavana“ kroz domaće vinarije.

Jedan od najvećih problema su male površine pod moravom, nedovoljne čak i za nekakav veći iskorak na domaćem tržištu, a kamoli za značajniji prodor u inostranstvu. Inače, zanimljivo je da se najveći zasadi morave danas nalaze u Rusiji, odnosno na Krimu i u Krasnodarskom kraju, gde su tokom prethodnih godina posađene milionske količine sadnica. 

Kada je reč o počecima sadnje morave u Srbiji, jedna od zanimljivijih priča je ona koju je ispričao Goran Blagojević, vlasnik vinarija Blagojević i Chateau Prince. Naime, morava je u njegov vinograd stigla — greškom.

Kako kaže, 2014. godine kupovao je sadnice probusa, ali je greškom dobio i izvestan broj sadnica morave namenjenih ruskom tržištu.

– Sudbina – kroz osmeh kaže Blagojević, prisećajući se trenutka kada su radnici primetili da se u vinogradu pojavljuje „nešto belo“. Ta slučajna zamena kasnije se pokazala kao jedna od važnijih prekretnica njegove vinarije, jer je upravo morava donela prve ozbiljne medalje i danas zauzima vodeće mesto u njegovom portfoliju.

Za razliku od nekih proizvođača koji istražuju različite stilove, Blagojević veruje u veoma čist i sveden pristup — bez drveta, maceracija i „iživljavanja“, kako sam kaže, smatrajući da morava najbolje funkcioniše kroz precizan i svež stil iz inoksa.

Sa druge strane, u vinariji Despotika pokušavaju da utvrde puni tehnološki potencijal morave upravo kroz različite metode vinifikacije — od vina iz inoksa do fermentacija u drvetu, različitih kupaža, pa čak i kasnih berbi.

Priznanje za sortu i struku, prof. Dr. Dragoslav Ivanišević

– Još ne postoje jasna pravila kako morava treba da izgleda i upravo zato istražujemo njen puni potencijal – objašnjava vlasnik vinarije Veselin Despotović. 

Za sada se, prema njihovim iskustvima, najkompleksniji rezultati dobijaju kombinovanjem više stilova i tehnologija.

Važan ton čitavom događaju dali su i predstavnici nauke. Profesor Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ocenio je da je veliko priznanje za domaću vinsku struku to što su se proizvođači okupili upravo oko sorte nastale u Srbiji.

– Kada je morava priznata kao sorta, nismo očekivali da će doživeti ovakav uspon – kaže Ivanišević, podsećajući da je reč o sorti nove generacije, stvorenoj sa idejom otpornosti na najvažnije gljivične bolesti i prilagođenosti klimatskim promenama.

Raznovrsnost morave kao adut, prof. Dr. Vladimir Puškaš

Sličnog mišljenja je i profesor Vladimir Puškaš sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, koji smatra da je morava danas možda i najuspešnija među novostvorenim domaćim sortama. Posebno zanimljivim ocenjuje činjenicu da sorta daje veoma različite rezultate u zavisnosti od vinifikacije, uz napomenu da međunarodne vinske sudije često ne razumeju odmah sortu sa kojom nemaju prethodnog iskustva.

– Kada nešto ne poznaju, reakcije umeju da budu podeljene. Treba se boriti za tu sortu – kaže Puškaš, dodajući da morava tek treba da izgradi svoj međunarodni identitet.

Da morava više nije samo lokalna zanimljivost pokazuje Morava 2023 Virtus, koja je osvojila zlatnu medalju na Decanter World Wine Awards — praktično prvu ozbiljnu berbu iz mladih zasada podignutih 2020. i 2021. godine.

U Virtusu moravu već danas vide kao strateški važnu sortu koja učestvuje sa oko 20 odsto u ukupnim zasadima.

Formalno neformalno, mala svečanost u vinariji Milijan Jelić

– Naša vizija je da morava postane srpski rajnski rizling – kaže Dejan Stanković iz Virtusa, uz ocenu da Srbija bez autentičnih sorti nema mnogo prostora na međunarodnoj vinskoj sceni.

Somelijer Vuk Vuletić smatra da morava ima veliki tržišni potencijal upravo zbog spoja aromatike i svežine. Kako kaže, domaći konzumenti vole izražene arome u vinu, što potvrđuje popularnost tamjanike, ali morava uz aromatiku donosi i lepe kiseline koje vino čine pitkim. Istovremeno, smatra da morava i grašac ne treba da budu konkurenti, već dve ključne bele sorte na kojima bi mogla da se gradi budućnost srpske vinske scene — jedna aromatična i neposredna, druga neutralnija i gastronomski široka.

U zemlji u kojoj su mnoge autohtone sorte gotovo nestale, morava je postala retka domaća sorta oko koje danas istovremeno postoje ozbiljan kvalitet, tržišni potencijal i zajednička vera proizvođača. Zato možda nije preterano reći da je upravo morava otvorila novo poglavlje belih vina Srbije.    |

Foto: Ivana Čutura