Iki Malinkovski: Spremamo prvi organski vranac

Zanemarivši kvantitet na račun kvaliteta, ispunio je police u vinariji brojnim najvrednijim svetskim priznanjima za etikete koje uzgaja u podrumu po najvišim tehnološkim standardima i stekao nepodeljene simpatije kako vinoljubaca, tako i kolega u regionu i šire.

Vina Chateau Kamnik danas su svetionik makedonskog vinarstva, a za to je najveći krivac upravo Iki Malinkovski i njegovo razumevanje vinskih stilova, jer poznato je: vinar najpre pravi vino kakvo sam voli.

Pa da vidimo kako nastaju ta čuvena vina i šta nas očekuje iz ove vinarije u godini koja dolazi.

Kako je protekla 2018. godina iz ugla vinarije Chateau Kamnik?
- Slobodno mogu reći da sam na kraju ovogodišnje berbe potpuno zadovoljan i pored par izazova u vinogradu sa kojima smo se uspešno izborili. Očekivanja su nam da će ova berba dati vina koja dostižu standarde kvaliteta koji smo kao vinarija postavili i do čega držimo i koja će nam, verujem, doneti nove nagrade i priznanja.

Ako me pitate koje je moje najdraže vino za konzumaciju sada, onda bih izdvojio Ten Barrels Cabernet Sauvignon 2009.Šta to novo Chateau Kamnik sprema za 2019. godinu?
- Spremamo proslavu petnaestogodišnjice postojanja vinarije (smeh)! Uz to, naravno, i sveža vina proizvedena ove godine, a i ona koja nakon odležavanja u boci spremno čekaju da budu lansirana na tržište sa svim svojim raskošonim ukusima. Jedno od njih biće Temjanika 2018, ali i novi Ten Barrels Cabernet Sauvignon 2016, koji stižu u Srbiju na vreme da se uz njih proslave Nova godina i Božić. Tu su i penušavac Spark 2014 Blank the Blanks Brut Nature, koji već četiri godine odležava na kvascima i čeka trenutak da se pojavi na policama, a kao apsolutni i poseban novitet u našoj vinariji pripremamo prvi organski Vranac.

Upravo ste iz Beča doneli zlata za vina Merlot Single Vineyard 2015 i Ten Barrels Syrah 2016. Na koje ste vaše vino zapravo najponosniji?
- Svako vino koje izađe iz vinarije čini me na neki način ponosnim, jer kad ulažes ogroman trud, znanje, finansije i puno ljubavi pritom, onda ne možeš da se ne ponosiš onim što imaš. Konkretno, ako me pitate koje je moje najdraže vino za konzumaciju sada, onda bih izdvojio Ten Barrels Cabernet Sauvignon 2009, vino koje je razvilo krajnje izražene začinske arome, eukaliptus i iznedrilo poseban balans komponenata koje su me očarale. Dodao bih tu još Ten Barrels Syrah 2011 i naravno Signature 2008.

Iz regiona posebno poštujem ono sto radi enolog Vladan Nikolić u vinariji Aleksandrović.Koja su vam omiljena vina iz regiona, a koja iz sveta?
- Iz regiona posebno poštujem ono sto radi enolog Vladan Nikolić u vinariji Aleksandrović. Njegov sovinjon iz linije Trijumf prava je retkost. Svakako da se moja lista omiljenih regionalnih vina ne završava ovde, no dalji redosled favorita najviše zavisi od perioda godine i prilike u kojoj se vina konzumiraju. Kad je svet u pitanju, od belih bi izdvojio Grüner Veltliner Smaragd iz regiona Vahau u Austriji, a od crvenih uvek mi je drag kaberne sovinjon iz čuvenog američkog vinogorja Napa Valley. Naravno i neki dobar začinski bordo iz apelacije St. Julien je uvek dobrodošao... Sve u svemu, moj omiljeni stil vina ostao je generalno nepromenjen godinama, volim puna, koncentrovana vina sa kompleksnim aromama i pre svega, dobrim balansom.

Gde se danas nalazi makedonska vinska scena u odnosu na ostale države u regionu?
- Rekao bih da je Makedonija u poslednjoj deceniji zaista napravila par krupnih koraka i približila svoj vinski repertoar najpoznatijim svetskim regionima. Imamo sve više jako dobro obučenih enologa, sve se više pažnja obraća da se implementiraju savremene tehnologije, a nauka i vinogradarstvo idu rame uz rame. Moderni i dinamični pristup sve je prisutniji u makedonskoj vinskoj industriji, što očigledno daje rezultate. Naravno, tu je i odlična klima kao jedan od osnovnih bitnih faktora uspeha.

Možda je interesantno spomenuti da je Srbija druga zemlja po količini uvoza makedonskog vina, iza Nemačke, a ispred Hrvatske.Šta je najveća komparativna prednost Makedonije kada su vina u pitanju?
- Sunce i teroar su bez svake sumnje jedan od najbitnijih preduslova koji omogućuju dalju proizvodnju kvalitetnog vina. Imamo preko 270 sunčanih dana godišnje. Naša klima je definitivno jedna od bitnih komparativnih prednosti u poređenju sa drugim zemljama, jer ovo je područje gde se susreću meditiranska i kontinentalna klima. Imamo topla leta, a zime su prilično umerene, što je veoma pogodno za gajanje vinove loze. Trenutno se u Makedoniji obrađuje oko 33.500 hektara vinograda, a proizvodi oko 120 miliona litara. Možda je interesantno spomenuti da je Srbija druga zemlja po količini uvoza makedonskog vina, iza Nemačke, a ispred Hrvatske.

Šta je najveći problem vinarstva u Makedoniji?
- I pored uvođenja savremenih inovativnih tehnoloških primena u lozarstvu, mislim da bi više ulaganja finansijskih sredstava dalo znatno bolje rezultate i brži napredak prema najvišim vinskim ciljevima. Dodao bih i to da kada bi se vinogradari fokusirali više na kvalitet grožđa u odnosu na kvantitet, imali bismo još boljih vina. Konačno, proizvodnja vina jedna je od najbitnijih makedonskih poljoprivrednih grana i omogućava ovoj zemlji dalji razvoj vinskog turizma kao i brojnih drugih povezanih delatnosti.

Foto: Ivana Čutura i arhiva