Aleksandrović i Simčič: Dva teroara, jedna velika vinska priča

Sad kad se „prašina“ slegla ponosno možemo reći da pobednika nije bilo, samo su brojni distributeri, somelijeri, vinski novinari, iz prvog lica proizvođača, a kroz osam sjajnih sledova hrane i vina koja su priču pričala iz nekih 700 čaša, mogli da upoznaju dva različita teroara i stila praćena vrednim upadicama stručnjaka, pogotovo enologa Vladana Nikolića.

Okupljeni na terasi vinarije u Vinči kod Topole, oko ogromnog stola, prisutni su svedočili sledećem:

Ribolla Opoka Medana Jama Cru 2022 / Oplen Riesling 2023 - Šumadijski suši (čvarci, kajmak, urolani u pršut)

- Ideja za ovaj događaj nastala je na sajmu u Šangaju novembra 2024. godine kada smo Marjan i ja degustirali vina i gde sam stekao spoznaju kako je moguće da jednoga dana organizujemo ovu degustaciju – pozdravio je prisutne domaćin Božidar Aleksandrović.

Marjan Simčič, peta generacija vinara a kako sam veli „rođen između bačvi i vinograda“, otkrio je da je 1995. prvi put došao u Beograd i da je u to vreme, od srpskih vinara čuo samo za Radenkovića, Radovanovića i Aleksandrovića. Porodica, tadicija, starost vinograda, ono je na čemu slovenački velemajstor posebno insistira:

- Ljudi misli da je teroar samo zemlja i klima, ali tu su i ljudi, znanje, trud, tradicija. Svaka godina ima svoju vrednost, ta nakupljena iskustva, svaka mikrolokacija, svaka sorta, o svemu se  pojedinačno može napisati knjiga. Nijedan profesor ne može to sve da zna kao neko ko radi na određenoj mikrolokaciji a pritom ogromni uticaj ima vreme. Konkretno, poslednjih šest, sedam godina najviše pažnje obraćam na vremenske uslove i promene, radim puno specijalnih radova sa zemljom i lozom da ublažim taj stres i patnju.

Grožđe za prvo vino je iz jednog od najstarijih vinograda koje poseduje (78 godina), lozu su sadili njegov deda i tata.

- Sretan sam da mogu raditi na tim vinogradima, puno je njih od 50 i 60 gdina, jedan je čak 97 godina star. Čuvam ih jer su garancija opstanka, njihov korenski sistem ima veliku dubinu i otporan je na klimatske promene.

Objašnjava da je dosta promenio stil rada jer on, koji prodaje vina u više od 40 zemalja od Amerike do Kine, jasno vidi da se danas u vinima traži svežina, ljudi više ne žele mišiće.

- Ranije sam radio duge maceracije, pa smanjivao na osam, četiri dana, a ova je rebula samo jedan dan macerirala. 

Hodajuća enciklopedija vinarstva - Vladan Nikolić enolog vinarije Aleksandrović

- Pošto nemamo rebulu – objašnjava enolog Vladan Nikolić – spojili smo je sa rajnskim rizlingom. Nemamo ni pino griđo, pa smo Marjanovom pino griđu „suprotstavili“ šardone, a trudili se da uporedimo godine berbe barem približno. Inače, globalno zagrevanje ima veliki uticaj na rizling koji je sorta hladnog klimata i treba mu sačuvati svežinu. Kao i Simčič, dugi niz godina radimo na teroaru, ispitivanju sorti, najboljih lokacija. Vina proizvodimo tako što osluškujemo vinograd, želja nam je da vina u kontinuitetu daju identitet, imaju ime i prezime.  

- Imamo dva klona ranjskog rizlinga, jako su različiti a u preradi suprotan koncept od Marjana koji radi maceracije, izvlačenje tanina, duga odležavanja. Vino mu ima dugi vek trajanja u boci dok je nama cilj što manje fenola, što više aromatskog kompleksa. 

Vinograd mi je svetinja, iako moja vina imaju sertifikate najbitnije mi je da su ona čista i precizna, ubacuje se Simčič.

- Najgore mi je kad neko priča da mu je vino prirodno a ono oksidirano. Ako bez filtracije uspeš da napraviš bistro vino to je dobro. Ovo je maceriralo jedan dan, potom bilo u betonskim jajima nakon čega ide fermentacija u betonskom tanku napravljenom od 30% kamena iz našeg vinograda dok je ostalo  rečni kamen iz Soče. Za razliku od drveta to je neutralno okruženje, inoks jeste neutralan ali ne diše te ga koristimo za drugi tip vina. 

Posle godinu dana diže se talog i vino ide u stare konusne drvene bačve pa se hrast neće osetiti ni u jednom Simčič vinu.

Sauvignon Blanc Cru Selection 2024 / Trijumf Gold 2024 -  Miks zelenih salata sa mladim kozjim sirom

Triumf Gold dolazi iz premijum linije što ne znači da je ona bolja, samo se vina rade sa posebnih pozicija i godina. Vinarija Aleksandrović ima 17 hektara sovinjona, a Gold je kupaža ove sorte (85%), ranjskog grizlinga i belog pinoa koji fermentišu u drvenim sudovima od 4.000 litara. Kvalitet donosi veliki temperaturni razmak dana i noći, kompleksnost i mekoću malolaktika (30% vina), a batonaž i sur lie mu čuvaju potencijal odležavanja. 

Simčič i Nikolić se apsolutno slažu da je sovinjon blan  najkomplikovanija sorta uz pino noar, a da je razlika u temperaturi pogotovo bitna u poslednjoj fazi sazrevanja.

Sauvignon Vert Opoka Ronc Zegla Cru 2022 / Trijumf Gold 2023 - Heljdopita

Za neke je ovo bilo najbolje uparivanje gde su se slasne note heljdopite spojile sa puterastom slašću vina i raskošnim kiselinama. Neki su takođe primetiti da su se vinarije u ovom sledu najviše približile međusobno. Ali o sovinjonu je bilo mnogo toga da se kaže, Božidar Aleksandrović posebno pominje berbu 2023 kao sjajnu za sovinjon, dok je 2024 dala zdravo grožđe ali su temperature bile nešto više.

Kod Simčiča grožđe dolazi iz njemu najdražeg vinograda koji je deda Teodor posadio kad se otac rodio 1929. godine i koji je svega 500 metara udaljen od kuće, a gotovo mu ne fali nijedan čokot. Objašnjava da je godina 2023. bila kišna ali da to ne smeta sovinjonu, a onda i zbog čega se sorta kod njih zove sauvignon vert (što je zapravo klon sovinjon blana – prim) ili friulanski tokaj/tokai friulano.

- Do 2004. i mi i Italijani to grožđe zovemo tokai friulano ili friulanski tokaj. Radili smo DNK i došli do toga da sorta postoji još ponegde, znači sorta nema veze sa Tokajem.  Zbog tanke pokožice brzo ga hvata botritis pa ga dve godine držim u redukciji na talogu bez pretakanja. To jeste bukvalno hod po ivici...

Potom govori o tri glavna konzervansa za vino. Sumpora minimalno koristi samo pri pretakanju jer su svi sastojci za dugovečnost zapravo već u vinu kad se postigne harmonija. Ključni su prvo fenoli, tanini, a potom kiselina. Odnos kiseline i šećera dok je najvažnija od svega redukcija. Pogotovo u belom vinu i ako ne ode na krivu stranu kada se jave neprijatni mirisi. E to je taj hod po ivici.

Pinot Grigio Ramato Cru Selection 2024 / Harizma Chardonnay 2020 - Hrskava pita sa šumskim pečurkama, sos od golice, čips od bukovače 

U želji da saznaju što više, prisutni kao da ne primećuju ukusne zalogaje. 

- I to je sjajno. Ako posle ovakve večeri kažete da ste se baš sjajno najeli – pominje Aleksandrović – to znači da vino nije došlo do izražaja. Hrana treba samo da isprati vino, ukrasi ga ili učini još boljim, i to je onda uspeh našeg tima iz kuhinje. 

- Inače, nemamo pino griđo pa smo poslužili šardone Harizma, – ubacuje se Nikolić -  sjajnu berbu 2020. Vinogradi i klonovi su izvanredni ali ih često udara grad, prošle godine smo proizveli svega 30.000 litara vina koje stalno ima uspon u prodaji. Šardone je voluminozan i veoma sortan, samo iz inoksa je što je retkost u Srbiji. 

- Harizma je tipičan primer vina gde se u podrumu odradi „laka ruka“ dodaje Simčić. U prevodu, što manje uticaja na vino to je više ekspresije teroara. To sam u Burgundiji po pitanju šardonea naučio, a pogotovo šta znači mikrolokacija. Moj deda je od raznih sorti sa raznih položaja proizvodio hamonične kupaže, ali sortno vino kao ovo, da ima punoću, ekstrakt, svežinu, dugotrajnost... To je puno veća vrednost koju omogućavaju samo najbolji mikroteroari. 

Chardonnay Opoka Jordano Cru 2024 / Aberdar Superior Chardonnay 2020 -  Piletina u kremastom sosu od pečuraka 

- Aberdar je naš pokušaj da budemo Marjan Simčič jednoga dana. To je jedan naš iskorak i odmah da bude jasno, mi ne živimo od ovog vina, mala je proizvodnja 3.000 boca. Maceracija dva do tri dana, fermentacija u drvenim sudovima gde su 50% novi. Urađena je malolaktika, batonaž rađen tri godine, vrlo ekstraktivno, puno, uljano vino – naglašava Nikolić.

Alekandar Marinković (Dnevna doza vina) izdvaja dva vina koja su ga pomerila: Harizma i Merlo Opoka

U ovom vinu se lepo vidi da Šumadija ima potencijal za šardone, napominje Simčič i dodaje kako se velika vina ne rađaju tek tako. Možda se nekome nešto slučajno pogodi ali se ne ponavlja potom. Priroda kreira svoje ali je moraš pratiti.

- Tek ako znam svaki grozd mogu da kreiram ono u čemu mogu da uživam. Jednostavno, veliko vino nije formula, ono sadrži mnogo detalja, eksperimenta od vinograda pa nadalje. Takođe, ako ne istražuješ ne možeš doći do toga i zato je Aberdar važan korak. 

Pinot Noir Opoka Medana Breg Cru 2022 / Trijumf Noir 2024 - Jagnjeći ćevap

Vina od sorte koju Nikolić naziva „đavoljom“ a koja su mnogima bila vrhunac večeri. Potpuno različiti teroari i stilovi, ali svaki za sebe izuzetan.

- Zašto đavolja sorta? – veli Nikolić. – Osim što ima malo bojenih materija gde boja zavisi od reakcije sa taninima, ako pino ne uberete na vreme dobijete džemaste i zelene note, vino alkoholno, tupo, nikakvo. 

Poznati somelijer Vuk Vuletić je imao pozitivne komentare na predstavljena vina   

Bran u pravom trenutku, pino daje bogatstvo voća, kiseline, nastavlja i tvrdi: 

- To je sorta koja ne trpi kompromis, ako dođe do toga, izgubili ste bitku. Zato je u priču o pinou jako mnogo uključena meteorologija, pa ako stižu kiše, berite ga ranije, pravite penušavac ili roze. Mi radimo tako, a mirno vino samo u najboljim godinama. Zato ga nema na tržištu jer ga nismo radili poslednjih pet sezona. I malo ima dobrog pinoa na svetu.

- Dva najveća komplimenta za naš pino su izašla u Financial Times i Decanter magazinima – kaže Marjan. – Džensis Robinson je u Times-u napisala da od ovog našeg nije pila bolji pino izvan Burgundije, a to isto i danas pokojni Stiven Sparier. Robinson je tragom priče čak dvaput dolazila kod nas i bila u neverici tvrdeći kako „ne poznaje ni jednu regiju, ni jednog vinara da radi toliko dobar šardone i pino na jednom mestu“. 

I, ne znam da li sam merodovan, dodaje Simčić, ali bolji pino noar od ovog Aleksandrović u Srbiji nisam probao. 

Merlot Opoka Trobno Cru 2020 / Regent 2020 - Teleca bajadera na pireu od celera 

Pošto nemaju 100% merlo, domaćini su ponudili kupažu sa 50% kabernea Regent, inače najprodavanije vino vinarije, oko 100.000 boca. 

Tržište nikad ne pogreši, kaže Marjan. 

- Ja mogu dobiti 95, 97, 99 poena, pa i onih 100 magičnih. Osvojio sam skoro sve moguće nagrade, u najpoznatijim sam restoranima na vinskoj listi, ali  nisam „target“ za one koji izlaze iz ferarija. Meni je najdraže kad somelijeri, ljudi koji prodaju ta vina na tim mestima kažu da je moj jedan od najboljih merloa i najprodavanije vino. 

Pažnju i poverenje stvaraš, kaže, to je najveće odlikovanje koje možeš dobiti. A uz top odnos cene i kvaliteta, tradiciju, dokumente da su još 1860. prodavali vino, prošli kroz dva svetska rata sa pet različitih zastava zemalja iznad vinograda, i da sve vreme vina rade, e to je ono što znači nešto.

Merlo iz 2020 ima fenomenalnu boju a vinograd iz kog dolazi je star pola veka i to je naše najkonstantnije vino. Posle šest godina i stajanja na finom talogu puno je tu ekstrakta, alkohola, tanina,  mineralnosti, svega. Vino će samo biti još bolje.

Numerals Unico M by Marjan Simčič 2020 / Rodoslov Grand Reserve 2018 - Biftek taljata

U boju kupaža, čuveni Rodoslov, kao blend kabernea sa 20% merloa i 10% kaberne frana suprotstavio se vinu koje Simčič napravio za sina Leonarda. 

- Nemam puno kaberne frana, 63 godine je star vinograd, sad sam zasadio još pola hektara. Numerals je četiri barika frana, dva merloa i jedan kabernea, ali mislim ubuduće da kaberne izbacim. Fran je sorta koju obožavam i mislim da je uz ovu klimu daleko bolji nego kaberne u Brdima. 

- Nisam imao dilemu koga bih pozvao iz regije za ovakav susret - na odlasku objašnjava Božidar Aleksandrović. - Vina Marjana Simčiča imaju ime i prezime. Nije bitno koliko hektara imaš, ali donesi ono što ima težinu, što je odraz tvog rada i to je to. Presrećan sam zbog ovog dana iako nisam spavao prethodnu noć. Nisam se plašio vina, ni servisa (upotrebljeno je preko 700 čaša), ali mnogo toga drugog jesam, recimo kako će kuhinja da izbaci 50 obroka puta osam. Ali, presrećan sam, ugostiti 50 ljudi na ovaj način traži tim, a meni je najbitnije da smo se večeras kvalifikovali za vinsku Ligu šampiona.

I dok Vladan Nikolić smatra da su se vina najviše približila u crvenom segmentu, pominje sled pinoa kao „brutalan“, a Alekandar Marinković (Dnevna doza vina) izdvaja dva vina koja su ga pomerila: Harizma i Merlo Opoka. Simčič naravno ima i svoje viđenje:

- Lep prikaz šta određeni teroari mogu da iznesu. Vrhunske vinarije, lepota vinske priče je isprobavati što više teroara, što više sorti, što više zemalja. Moji su vinogradi dosta stariji, to je velika prednost u startu, ali na kraju krajeva dobra vina su uvek dobra.

Većina prisutnih pominju stilske različitosti, vina iz Šumadije imaju veća tela, ekstraktivnija su, dok Simčič insistira na eleganciji. U čitavoj priči mnogo toga čine klimatske razlike, kod nas je toplije i suvlje. Neko čak smatra da klimatske promene bolje utiču na dinamiku srpskih vina nego na okruženje regiona gde mediteran ima svoj uticaj.

A kao suma sumarum ovog druženja sa Marjanom Simčičem može poslužiti izjava domaćina Aleksandrovića: 

- Zajednički nam je imenitelj da ti moraš da živiš sa tom biljkom, sa lozom, moraš je pratiti kao što majka prati svoje dete i uvek ćeš znati šta joj treba.

Foto: Slobodan Vidović