Pad potrošnje vina zahteva novi model razvoja 

Za poređenje, još 2007. godine u svetu se popilo oko 250 miliona hektolitara vina, što znači da je globalna potrošnja do danas pala za gotovo 17 procenata.

Prema ocenama OIV-a, pad je posledica kombinacije više faktora – dugotrajnih ekonomskih pritisaka, inflacije koja je usledila nakon pandemije kovida i rata u Ukrajini, ali i promenjenih navika mlađih generacija, koje danas konzumiraju manje alkohola i imaju mnogo širi izbor pića nego ranije.

Najveći pad potrošnje zabeležen je u Kini, gde je tržište palo za čak 13 odsto. Slede Holandija sa minusom od 12,7 procenata, Italija sa 9,4 odsto i Španija sa 5,4 procenta manjom potrošnjom.

Najveća vinska tržišta sveta i dalje su SAD, Francuska i Italija. U SAD je tokom prošle godine potrošeno 31,9 miliona hektolitara vina, u Francuskoj 22 miliona, a u Italiji 20,2 miliona hektolitara. Međutim, i ova tržišta beleže pad – američko za 4,3 odsto, a francusko za 3,2 procenta.

Vinograda je sve manje

OIV navodi i da se površine pod vinogradima smanjuju već šestu godinu zaredom. Ukupna svetska vinogradarska površina sada iznosi oko sedam miliona hektara, što je pad od 0,8 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Mnoge velike vinske zemlje prilagođavaju proizvodnju novoj realnosti tržišta i smanjuju zasade kako bi ih uskladile sa slabijom potražnjom.

Globalna proizvodnja vina u 2025. godini procenjuje se na 227 miliona hektolitara, što je rast od 0,6 procenata u odnosu na veoma slabu 2024. godinu. Ipak, proizvodnja je i dalje ispod dugoročnog proseka.

Klimatske promene i vremenske neprilike i dalje snažno utiču na vinogradarstvo širom sveta. Dok su neke zemlje imale veoma teške berbe, druge su uspele da se oporave nakon loše 2024. godine. Bolje rezultate ostvarili su Brazil, Novi Zeland, Južna Afrika i Moldavija.

Mlađe generacije menjaju tržište

Pad potrošnje odrazio se i na međunarodnu trgovinu. Svetski izvoz vina smanjen je za 4,7 procenata i iznosio je 94,8 miliona hektolitara, dok je ukupna vrednost izvoza pala za 6,7 odsto, na 33,8 milijardi evra.

Dodatnu nesigurnost tržištu donose trgovinske tenzije i carine, naročito na američkom tržištu, gde je uvoz vina pao za 12 procenata.

Ipak, međunarodna trgovina i dalje ima ogroman značaj za vinski sektor – gotovo polovina vina proizvedenog u svetu i dalje završava na izvoznim tržištima.

U OIV-u smatraju da se vinska industrija nalazi pred velikom promenom. Sve više mladih potrošača smanjuje konzumaciju alkohola, zbog čega vino gubi deo nove publike. Direktor ove organizacije Džon Barker (John Barker) ocenjuje da će se industrija sve više udaljavati od modela zasnovanog na velikim količinama i okretati vinima više vrednosti, sa naglaskom na kvalitet, autentičnost i ekskluzivnost.

 Stručnjaci smatraju da će vinarije morati dodatno da se prilagode novim trendovima – od vina sa niskim ili bezalkoholnim sadržajem, preko manjih pakovanja, do kvalitetnijih bag-in-box formata.

Sve više pažnje mogla bi da dobije i organska i održiva proizvodnja vina. Potrošači, naročito mlađe generacije, danas više obraćaju pažnju na poreklo proizvoda, način uzgoja grožđa i uticaj proizvodnje na životnu sredinu. Zbog toga se očekuje da organska, biodinamička i vina sa minimalnim intervencijama u podrumu nastave rast, posebno u premium segmentu tržišta.

Tržište takozvanih NoLo vina, odnosno vina sa malo ili bez alkohola, za sada čini tek jedan do dva procenta svetskog tržišta, ali u OIV-u veruju da će taj segment nastaviti brzo da raste u narednim godinama.  |