Kaberne ili Merlo: U čemu je zapravo razlika?

Na prvi pogled deluju slično – obe sorte daju tamna, suva i ozbiljna crvena vina – ali razlike među njima dovoljno su velike da mogu potpuno promeniti doživljaj u čaši.

Obe sorte potiču iz čuvenog francuskog vinskog regiona Bordo, a zanimljivo je da im je zajednički predak sorta kaberne fran. Tokom vekova merlo i kaberne sovinjon proširili su se širom sveta, prilagodivši se različitim klimatskim uslovima i tipovima zemljišta, zbog čega danas daju veoma raznolika vina – od elegantnih evropskih do raskošnih primeraka iz Novog sveta.

Njihova popularnost nije slučajna. Kaberne sovinjon danas je najrasprostranjenija vinska sorta na planeti, dok je merlo odmah iza njega među crvenim sortama. Njihova sposobnost da se prilagode različitim teroarima učinila ih je nezaobilaznim delom vinskih scena Francuske, Italije, Čilea, Australije, Kalifornije pa i – Srbije!

Ono što im je zajedničko jeste duboka boja, suv stil i odlična sposobnost sazrevanja u hrastovim buradima. Takođe, ove dve sorte često se nalaze zajedno u kupažama, gde se međusobno dopunjuju. Upravo su merlo i kaberne sovinjon osnova najpoznatijih bordoških kupaža, ali i mnogih slavnih vina iz drugih delova sveta, uključujući i čuvene supertoskance.

Razlike između njih ipak postaju očigledne čim se vino nađe u čaši. Jedan od najlakših načina da ih razlikujete jesu tanini – prirodna jedinjenja koja se nalaze u pokožici i semenki grožđa i stvaraju prepoznatljiv osećaj suvoće na jeziku i desnima. Kaberne sovinjon poznat je po izraženijim taninima i čvršćoj strukturi, dok je merlo mekši, zaobljeniji i pristupačniji već u mladosti.

Merlo – pitak, voćan i omiljen

Merlo važi za jednu od najpristupačnijih i najomiljenijih crvenih sorti. Njegova najveća prednost je meka, baršunasta tekstura i voćni karakter koji ga čini prijemčivim i onima koji tek ulaze u svet vina.

Najčešće donosi arome šljive, kupine, borovnice i crne ribizle, dok zreliji primerci i vina odležavana u hrastu mogu razviti note čokolade, vanile i začina. U zavisnosti od regiona u kojem se gaji, merlo može pokazati različita lica – od laganijih i voćnijih stilova do ozbiljnih i kompleksnih vina.

Zahvaljujući nižim kiselinama i mekšim taninima, merlo je često spreman za uživanje i kao mlado vino. Upravo zbog toga smatra se jednim od najzahvalnijih gastronomskih partnera među crvenim vinima.

Zanimljivo je da je merlo početkom ovog veka nepravedno izgubio deo svog ugleda nakon kultnog filma „Stranpuitice“ (Sideways) iz 2004. godine, u kojem glavni junak otvoreno ismeva ovu sortu. Međutim, ljubitelji vina dobro znaju da se među najcenjenijim i najskupljim vinima sveta nalaze i etikete napravljene od stopostotnog merloa, čija cena dostiže hiljade evra po boci.

Odlično se slaže sa:
- pečenim mesom i jelima sa izraženim umami karakterom
- gljivama
- suhomesnatim proizvodima
- polutvrdim i srednje zrelim sirevima
- roštiljem
- pizzom
- testeninama sa blagim sosovima

Kada je reč o desertima, treba izbegavati izrazito slatke kombinacije, ali čokoladni i voćni deserti sa umerenim sadržajem šećera mogu biti vrlo uspešan spoj.

Kaberne sovinjon – kralj crvenih sorti

Za mnoge vinske stručnjake i kolekcionare kaberne sovinjon predstavlja vrhunac među crvenim vinskim sortama. Reč je o moćnom, punom i kompleksnom vinu koje se odlikuje izraženom strukturom i velikim potencijalom za odležavanje.

Kaberne sovinjon nastao je prirodnim ukrštanjem sorti sovinjon blan i kaberne fran. Njegove bobice su male, sa debelom pokožicom bogatom fenolnim jedinjenjima, što vinu daje tamnu boju, koncentrisane arome i visoku količinu tanina.

U mladosti kaberne često deluje ozbiljnije i zatvorenije od merloa, ali vremenom razvija izuzetnu složenost. U zavisnosti od porekla, može pokazivati širok spektar aroma – od crne ribizle, šljive i trešnje do nota zelene paprike, ljubičice, duvana, gljiva i zemlje. Odležavanje u hrastovim buradima dodatno doprinosi aromama vanile, dima, kedra i začina.

Visoke kiseline i snažni tanini čine ga idealnim partnerom bogatim i masnijim jelima. Upravo zato je spoj bifteka i kaberne sovinjona postao jedna od najpoznatijih vinsko-gastronomskih kombinacija na svetu. Njegova izražena struktura istovremeno mu daje i izuzetan potencijal za odležavanje, pa najbolji primerci mogu da se razvijaju u podrumu dvadeset i više godina.

Najbolje se slaže sa:
- biftekom i drugim komadima crvenog mesa
- jagnjetinom
- suhomesnatim proizvodima
- zrelim sirevima
- jelima sa sosovima na bazi paradajza
- bogatim mesnim testeninama

Koje vino odabrati?

Ne postoji univerzalno bolji izbor. Ako tražite vino koje je mekše, voćnije i spremno za uživanje odmah nakon kupovine, merlo će najčešće biti pravi odgovor. Njegova pitkost i gastronomska svestranost čine ga idealnim pratiocem opuštenih druženja i svakodnevnih obroka.

Ako, pak, volite vina snažnije strukture, izraženijih tanina i većeg potencijala za odležavanje, kaberne sovinjon će vam ponuditi više dubine, ozbiljnosti i kompleksnosti.

Najlepši način da razumete razliku između ove dve sorte nije čitanje vinskih vodiča, već jednostavan eksperiment – otvorite bocu merloa i bocu kabernea, sipajte ih u dve čaše i probajte jednu pored druge. Već nakon nekoliko gutljaja biće vam jasno zašto su upravo ove dve sorte decenijama među najvažnijim i najvoljenijim crvenim vinima na svetu.    |

Foto: Tatyana Larina