Jovan D. Jovanović i vina sa kladovskog živog peska

Poziv ugledne beogradske porodice upućen je visokim zvanicama kojima je posle prijema i zabave obezbeđeno posluženje sa kavijarom i najboljim vinima iz Kladova, iz sreza Ključkog.

Iako su se u svim službenim pozivima, dopisima i prepiskama pominjala „vina sa kladovskog peska“, među lokalnim stanovništvom bio je odomaćen izraz „vina sa živog peska“.

Grožđe od koga su nastajala ova vrhunska vina uspevalo je na jedinstvenom terenu koji se prostirao na nekoliko stotina hektara u ataru Kladova, Vaјuga i Rtkova, dok se neznatni deo nalazio i u Velikovrbičkom kraju.

Pošto na takvoj, peskovitoj podlozi nisu uspevale druge kulture, vlasnici parcela su još u 19. veku posadili vinovu lozu i to isključivo domaće sorte.

Zbog takve opredeljenosti svojih vinogradara, Kladovo јe postalo poznato po izuzetnim i jedinstvenim vinima koјa su na svim piјacama, širom Kraljevine Jugoslavije, postizala visoku cenu.

U kladovskom orkestru Jovanović je svirao violinu

Verovatno bi doživela još veću slavu da nije naišao period velike pošasti – filoksere, posle koje je među kladovskim vinarima došlo do podele. Sukobi mišljenja usledili su zbog različitih pogleda na budućnost vinarenja na ovim prostorima a zavisili su od odluke – kalemiti lozu ili ne?

Kalemljenjem na „divlju“ podlogu, kako su je ondašnji vinogradari zvali, grožđe je menjalo primarne osobine i gubilo na svoјoj autentičnosti, bitno se razlikujući od onog sa nekalemljenih loza.

Ipak, tas je pretegao na stranu većine vinogradara, pretežno sa seoskih područja, koji su odlučili da domaću lozu zamene hibridnom. Sve veći broj vina od takvog grožđa pojavljivao se na tržištu pod etiketom Kladovsko vino pa je to izazvalo nagli pad cena, a kod potrošača je unelo veliku pometnju.

Svest o značaju negovanja domaće loze na „živom“ pesku nije postojala i takvi vinogradi su počeli polako da nestaju. Ostalo ih јe nekoliko u samom Kladovu i u Vaјugi, i to uglavnom od imućnijih vlasnika, koji nisu želeli da tradicionalne sorte odu u zaborav. Nažalost, oni su ostali u manjini.

Veliki borac za očuvanje tih starih, tradicionalnih sorti bio je kladovski vinar Jovan (Dimitrija) Jovanović, rođen 1884. godine u Korbovu. Kao aktivni učesnik u političkom i javnom životu, Jovan je spadao u red viđenijih i imućnijih građana Kladova. Tečno je govorio francuski i engleski jezik, svirao je violinu, a kao dobar muzičar učestvovao u formiranju nekoliko lokalnih orkestara. Na dočeku patrijarha Varnave u Kladovu povereno mu je da održi prigodnu besedu.

Knjige čiji je autor bio Jovan D. Jovanović

Burna vremena i dešavanja onemogućila su Jovana Jovanovića da stekne više obrazovanje ali ga to nije sprečilo da u toku prvog Svetskog rata bude postavljen za direktora Srpskog kulturnog centra u Odesi. Baš tu se i rodila strast za prevođenjem, pisanjem i izdavanjem knjiga koja ga nije napuštala do kraja života. Tako je već 1917. godine objavio prvi tom knjige Jugoslavija, francuskog ratnog dopisnika u Srbiji Pjera de Lanija, za koju je napisao i predgovor. Neumorno radeći, objavio je i potpisao mnoštvo prevoda sa francuskog jezika.

Od autorskih izdanja veoma je značajna knjiga Prelamanje istorije u dvadesetom veku. Svoju drugu knjigu Osobenosti Kladova i okoline, objavio je 1938. godine a u njoj se, u okviru jednog poglavlja, bavio temom vinogradarenja na kladovskom „živom“ pesku.

Objavio je i Proglas uglednih kladovskih građana upućen kralju Aleksandru I Karađorđeviću, koji se ticao određenih infrastrukturnih problema, a učestvovao je i u pripremi dela Almanah saveza zemljoradničkih zadruga Kraljevine Jugoslavije.

Svoju borbu za očuvanje domaće loze Jovan je započeo 1930. godine pokrenuvši iniciјativu za osnivanje Sreske vinogradarske zadruge. Prilikom osnivanja, u zadrugu su se, između ostalih, upisali i svi imućniјi vinogradari iz Kladova, a kao inicijator i jedan od osnivača, Jovan je postao i njen predsednik. 

Prioriteti koje su zadrugari pred sebe postavili bili su regenerisanje jedinstvenih vinograda od „plemenite“ loze i povratak renomea kladovskog vina. Ubrzo je pokrenuta inicijativa o prestanku izvoza ovog izuzetnog vina kao sirovine, tj. sprečavanju uvoza gotovih proizvoda sa „tuđim" etiketama. Naravno da je u vrhu prioriteta bilo i pružanje svake vrste pomoći zadrugarima kojima je ona bila neophodna.

Bez obzira što su bili svesni da će morati da se suoče sa brojnim preprekama, članovi zadruge su bili  odlučni da istraju u borbi za svoje ciljeve. Svakako, najveći problem zadavala im je tadašnja vlast koja nije uspela da sprovede Zakon o zabrani podizanja i kultivisanja vinograda od hibrida, što je prouzrokovalo deprimirajuće niske cene vina. Na ruku im nije išla ni nadolazeća globalna kriza u vinskoj industriji koju niko nije očekivao, a koja je bila tu, pred vratima.

Jovanović (u odelu sa šeširom) ispred Saveza zemljoradničkih zadruga u Kladovu

Sa početkom izgradnje zadružnog podruma nastali su novi problemi. Određeni zadrugari nisu uplatili upisane udele pa je završena samo plafonska ploča od armiranog betona, a za dovršetak nadzemnog dela zgrade nedostajala su sredstva. Da bi se radovi konačno priveli kraju, pored državne pomoći, zadruga јe morala pribeći zaјmu kod jednog uglednog trgovca iz Kladova. Kako zaјam niјe mogao da se vrati, poverioc јe na osnovu izvršne presude stavio teret na zadružni podrum koji јe kasnije prodat na licitaciјi.

Jovanović je bio i osnivač Zadružnog saveza sreza ključkog, kao i brojnih lokalnih zadruga. Taj savez je imao sedište u Kladovu a u okviru njega otvorena je i zadružna prodavnica. Zahvaljujući svojim aktivnostima postao je delegat u Savezu zemljoradničkih zadruga Kraljevine Jugoslavije. 

Čak i u posleratnoj Jugoslaviji, zadruga koju je Jovanović tako uspešno vodio, nije prestajala sa radom, osim što je usled novog društvenog uređenja pretrpela neophodne transformacije.

Tradiciju vinogradarenja u Kladovu i okolini nastavio je Poljoprivredno-trgovinski kombinat Ključ, osnovan 1954. godine. Nažalost, iz ovog kombinata nije stizalo vino kao finalni proizvod, već se grožđe otpremalo u Negotin. 

Hamburg iz 1942. g. u boci na čijoj etiketi stoje inicijali J.D.J.

Danas se samo retki sećaju čudesnih vina iz ove jedinstvene vinske regije. Jedna boca Hamburga iz 1942. godine Jovana D. Jovanovića golica maštu radoznalih posetilaca Muzeja vina Zlatna Kruna u Topoli na Oplencu. Samo ostaje nepoznanica kako je vino dospelo u bocu sa dvorskim grbom dinastije Karađorđević, kao i to da li je proizvedeno od vinove loze koja je rasla na kladovskom "živom" pesku.  

Životna priča Jovana D. Jovanovića, koji je preminuo 1966. godine u Kladovu, ostala je zabeležena zahvaljujuću Višeslavu Živanoviću, hroničaru iz tog grada na Dunavu. Pozivnica sa početka ove priče, kao i Jovanovićeve knjige i fotografije deo su njegove bogate kolekcije.   |