Dekantiranje belih vina

A: Nema konkretnog pravila kada treba dekantirati belo vino, ali postoji nekoliko stvari koje mogu sugerisati da je poželjno. U suštini dekantiranje se radi iz istih razloga kao i kod crvenih vina, kako bi se arome u dodiru s vazduhom lakše oslobodile, ublažili tanini i odvojio eventualni talog iz flaše.

Budući da se dekantiranjem ublažavaju neprijatnije arome, iskusni somelijeri se drže prakse da bela vina, koja imaju tendenciju da budu „stegnuta“ usled manjka kiseonika u procesu proizvodnje, pre serviranja dekantiraju. Na taj način se ublažavaju i eventualne note sumpora koje se ponekad razviju kod takvih vina, a u prvi plan dolaze voćni i cvetni tonovi.

Takođe, ukoliko su pojedina bela vina dovoljno kompleksna, ona tada pokazuju pravi karakter tek nakon dekantiranja. Čak i mlađa vina koja nisu imala vremena da se razviju mogu dekantiranjem da dobiju zaokruženiji profil. Naravno, ona koja su napravljena da se piju dok su sveža i puna voćnih tonova neće imati koristi od dodatnog kontakta s vazduhom.

Što se tanina tiče, iako ih u belim vinima ima daleko manje, mogu se osetiti u slučajevima kada su vina tokom fermentacije bila duži period u kontaktu s pokožicom ili peteljkom.

Konačno, iako se podrazumeva da belo vino neće imati talog moguće je njegovo postojanje koje se zatim najefektnije uklanja dekantiranjem, bilo da su u pitanju ostaci kvasaca ili sitni kristali koji se javljaju kod vina koja se nisu stabilizovala u hladnoj sredini. Iako je talog potpuno bezopasno hemijsko jedinjenje nije ga lepo popiti s gutljajem vina.

Što se tiče toga kako dekantirati belo vino, budući da po pravilu ne sadrže taloge nema mnogo toga što može poći naopako. Poželjno ga je presuti u manji dekanter kako bi se brzo oslobodilo, jer mu za razliku od crvenog, ne treba toliko prostora da prodiše, a manji dekanter se može lako staviti i u kofu s ledom koji će efikasnije ohladiti dekanter nego flašu.

U proseku bi belo vino trebalo dekantirati od pet do petnaest minuta, jer ukoliko ostanu duže mogu izgubiti svežinu. Zbog toga dekantiranje oksidativnih belih vina nije preporučljivo jer se daljom oksidacijom svežina dodatno ubija.

Evo malo i o tome koja se bela vina najčešće dekantiraju. Suvi furmint iz Mađarske, rajnski rizling iz Austrije, kao i zeleni veltliner poželjno je dekantirati kraće vreme. Nešto više vremena može biti potrebno za starije nemačke rizlinge u čijoj se proizvodnji često koriste veće količine sumpora kako bi se sprečila ponovna fermentacija šećera u boci.

Čest je slučaj i da se beli burgundac pravi u uslovima sa malo oksidacije, a praktično je svuda u svetu moguće naći i mnoštvo reduktivnih šardonea, tako da su i to vina kojima dekantiranje može da prija. To važi i za ona sa severa Rone, kao i za trebijano iz Abruca u Južnoj Italiji. Brzo dekantiranje ovih vina pomoći će da se istaknu uspavane arome voća i mineralne note.

Pojedini somelijeri preporučuju i dekantiranje belih vina iz španskog regiona Rioha, ali i starijih bordoških belih vina koja postaju izražajnija nakon što se malo zagreju. Za njih se čak preporučuje da odstoje oko pola sata na sobnoj temperaturi pre konzumacije.