Uskrs uz Ten Barrels Syrah 2015 Chateau Kamnik
- Tekst Viktor Čikeš
- Objavljeno u Winetrotter
Svi vole praznike. Ne samo što se ne radi, već je to često vezano s odlaskom na neko lepo mesto, susret sa prijateljima, možda i poneki poklon, a tu je, zna se, i bogatija trpeza nego inače.
U skladu s ovim poslednjim, poneo sam iz „šteka“ Ten Barrels Syrah 2015, jedan od vinskih dragulja proslavljene makedonske vinarije Chateau Kamnik, kako bi obogatio uskršnji ručak na koji sam pozvan negde na severu Bačke, nadomak grada gde „i žene piju vino“.
Širaz, ili ti sira, intrigantna je sorta i nije po svačijem ukusu. Treba je znati voleti. Ovaj Kamnikov primer ima iza sebe poduži spisak međunarodnih priznanja i solidnu reputaciju u svetu kolekcionara, a nastaje od delimično na trsu dehidriranog grožđa i nakon 12 meseci odležavanja u novom francuskom i američkom hrastu. Sve u svemu, odličan pratilac raznih mesa najavljenih za prazničnu gozbu.
Na ozelenelom imanju uz jedan od brojnih bačkih kanala sačekali su me lepo vreme, malo društvo znanih i poneko nepoznat, vesela atmosfera oko roštilja i – hladno pivo na sve strane! Istina, domaćica je rashladila bocu rozea, ali je ona još stajala neotvorena među salatama.
Pomislih da će trenutak za moje vino doći kasnije, kada sednemo za stol. S tim na umu, ostavio sam masivnu bocu na sred stola kako bi je svi videli. Ali, džabe. Piće koje se pre par hiljada godina nalazilo na trpezi za kojom su Isus i njegovi sledbenici imali poslednju večeru ostalo je ovom prilikom u senci fermentisanog ječma.
To me nije zaustavilo u nameri da ovde i sada otvorim vino koje sam i dalje držao u sećanju od pre nekoliko godina, kada sam ga poslednji put pio. Proteklo je petnaestak minuta da vino „prodiše“ u čaši, a onda je ovaj desetak godina star širaz, kao da je i sam uskrsao, počeo da pleše po nepcu nesvakidašnje umiljatom igrom oko svakog zalogaja začinjene kobasice i komada mesa.
U neku ruku, postalo mi je drago da i dalje niko iz društva nije pokazivao želju da pređe na vino. Kada je apetit presahnuo i počela akcija raspremanja tanjira i escajga, preselio sam se s bocom na obalu kanala. Tišina i zelenkasta voda koja se lenjo ljuljuška postali su okvir za poslednje kapi ovog makedonskog širaza za koji mi se učinilo da tek sada daje svo bogatstvo aroma i ukusa zarobljenih čitavu deceniju u boci.
Začinski intenzivan, više crno nego crveno voće, nežne zadimljene note duvana i crne čokolade, sve to se probija iz čaše koja baca ljubičaste odsjaje na kasnom suncu. U ustima punoća i slast, zreli, baršunasto mekani tanini, izbalansirane kiseline, strukturno i kompleksno, ali u suštini iznenađujuće elegantno, ne baš tipično za snažna makedonska vina. Sve je nekako došlo na svoje mesto, poput preciznih delova kompleksnog mehanizma. Ovo je vino koje traži vreme da bi vam višestruko uzvratilo, koje se pijucka bez žurbe, polako baš kao što teče ova dunavska voda kroz kanal.
Otvorio sam i probao na hiljade strukturnih, moćnih & sočnih crvenih vina, ali samo najbolja su imala nežnost ukroćenog diva. Još manje njih je bilo u stanju da izazove taj uzvišeni utisak plemenitosti, gotovo religiozne blaženosti.
Ima Chateau Kamnik još ovakvih bisera, u to sam se uverio mnogo puta. I verovatno ovaj Syrah i nije bolji od pojedinih drugih etiketa iz linije Ten Barrels, ali se tog dana na obali kanala nekako sve sklopilo na pravi način. |
