Baron fon Babo: čovek koji je svetu otkrio srpska vina 

Obaveza manastira bila je da obezbedi učionice, vinski podrum, zemljište i nastavni materijal, kao i da pokrije troškove hrane i odeće za 24 učenika. Poljoprivredno društvo obezbedilo je finansije za nesmetano funkcionisanje škole. Pretpostavljeni velikodostojnik novoformirane ustanove bio je Adam Šrek a za direktora imenovan Avgust Vilhelm Frajher fon Babo. 

Fon Babo je mesto direktora zaslužio na osnovu zavidnog iskustva stečenog završetkom studija poljoprivrednih nauka na univerzitetima u Hajdelbergu i Frajburgu, a potom i osnivanjem poljoprivredne škole u svom rodnom gradu Baden-Virtembergu. Rođen je 1827. g. a ljubav prema knjizi i poljoprivrednim naukama nasledio je od oca, barona dr Lamberta Jozefa fon Baboa, istaknutog enologa i autora brojnih stručnih knjiga. Neposredno pre imenovanja obavljao je i dužnost direktora eksperimentalnog vinograda na Velikovojvodskoj politehnici u Karlsrueu.

Protekle su samo tri godine od osnivanja ove škole, a od strane države Donje Austrije prepoznat je njen značaj pa je usledilo preuzimanje, a deceniju kasnije i uzdizanje na nivo državne srednje stručne škole. U tom periodu fon Babo je uspostavio i enohemijsku eksperimentalnu stanicu. Narednih godina (1875-1878) škola je preseljena iz manastirskih zgrada u nove prostorije. Od samog osnivanja manastir  Klosternojburg je sa svim svojim kapacitetima podržao rad ove škole. 

Osim što se smatra osnivačem novog vinogradarstva i modernog upravljanja vinskim podrumima, fon Babo je veoma zaslužan za razvoj istraživanja i nastave u Klosternojburgu. Nemerljiv doprinos razvoju vinarstva dao je 1861. g. kada je konstruisao i uveo u austrijsko vinogradarstvo Klosternojburšku skalu za merenje sadržaja šećera u grožđanoj širi (KMW). 

Detalj sa početne stranice osnivačkog ugovora

Baron fon Babo je bio veliki borac protiv filoksere, bolesti koja je uništila značajan deo evropskih vinograda. Ona se u Klosternojburgu pojavila 1867. g. ali vinogradi nisu bili značajno pogođeni. Daleko veća šteta desila se iste godine u vinogradarskom regionu Dunav dok su francuski vinogradi stradali između 1858. i 1862. a nemački 1874. godine. Na Babov predlog, počela je da se uvodi severnoamerička lozna podloga otporna na filokseru. Za vreme tog prelaznog perioda, od šokantne pojave filoksere do prvih berbi sa nakalemljenih čokota, celi zapadni svet krenuo je u potragu za novim tržištima koje ova pošast još nije zahvatila.

Baš u tom periodu počinju da se prepliću vinske priče iz manastira i škole u Klosternojburgu sa onima iz današnje Srbije. Za srpsko vinarstvo veoma je značajna činjenica da su ovu školu pohađala dvojica priznatih vinara sa naših prostora – Aleksandar Saša Adamović iz Novog Sada i Josif Popović Smotra iz Sremskih Karlovaca. I ne samo oni...

U istoriji srpskog vinarstva fon Babo je ostao upamćen kao prvi priznati svetski stručnjak koji je „otkrio“ srpska vina, jer je napisao članak sa naslovom Vina kneževine Srbije, koji je objavio zagrebački Gospodarski list u broju 15 iz 1880. godine.

Kroz čitav članak autor se potrudio da Srbiju predstavi kao potencijalno novo vinsko tržište, znajući da potrošači iz Zapadne Evrope nisu upoznati sa vinima ovih prostora. Srbija je važila za pretežno stočarsku zemlju, pa je samim tim i iznenađenje bilo veliko. Tradicionalno nezainteresovani i neupućeni u prilike u južnim zemljama, kod Francuza, Nemaca ili Austrijanaca je postojao strah da se u Kneževini Srbiji proizvode samo nečista i nezdrava vina.

Kriza izazvana filokserom je učinila svoje, prilike su počele da se menjaju iz osnova, pa su sve zapadne zemlje bile primorane na uvoz vina. Srbija je postala predmet opšteg interesovanja, pogotovo, kako je navodio fon Babo, kada su zainteresovani trgovci spoznali da su srpska vina u najvećoj meri odličnog kvaliteta, čista, zdrava i sa jako povoljnom cenom. Samo za dve godine na zapad je otpremljeno nekoliko stotina hiljada hektolitara vina. 

Fon Babo se posebno osvrnuo na crvena vina za koja kaže da se odlikuju punim ukusom i intenzivnom bojom, pa ih poredi sa najboljim francuskim zbog neznatne količine vinske kiseline, koja im uz dosta tanina daje izvanredno fin karakter. Nastavljajući dalje sa poređenjima i opisima boje, kiseline i tanina, Babo kaže da se vina poznata zapadnom tržištu kao npr. italijanska, dalmatinska, istarska, ili ona iz južnog Tirola, odlikuju crnom bojom, taninom, ali sa visokim kiselinama pa su kao takva veoma opora i neharmonična. Koliko su srpska vina specifična autor potkrepljuje i zanimljivom tvrdnjom da bi se mešajući jednaku količinu belog i crnog vina iz Kneževine Srbije, dobila takva boja kakvu ima najcrnje vino iz Bad Veslaua, središta proizvodnje austrijskih vina. 

Etiketa za vino iz vinarije Manastira Klosternojburg (iz kolekcije Muzeja vina Zlatna kruna)

Ovaj čovek sa ogromnim integritetom i autoritetom važio je za prefinjenog stručnjaka, za nekoga bez dlake na jeziku, kao i za velikog kritičara loših vina, pa je tako za mnogobrojne stručnjake ovaj članak predstavljao istinsko iznenađenje, pogotovo sam završetak gde Babo podvlači da srpskim vinima nije mogao da pronađe manu. I uz to da Srbi umeju da proizvedu sasvim zdravo vino sa potpuno čistim ukusom, što je najbolja preporuka za veliku vinsku trgovinu.

Avgust Vilhelm Frajher fon Babo je preminuo 16. oktobra 1894. godine ali saradnja manastira i škole u Klosternojburgu na mnogim poljima traje i danas. Pored nastavnih aktivnosti, škola HBLA se bavi naučno-istraživačkim radom sa fokusom na razvoj novih sorti vinove loze i zaštitu biljaka. Škola poseduje svoju vinariju u kojoj se obavljaju praktična nastava i brojna ispitivanja vezana za vinsku delatnost.

Manastirska vinarija Weingut Stift Klosterneuburg je najstarija i jedna od najvećih u Austriji. Osnovana je 1914. g. a poseduje 108 hektara sopstvenih zasada vinograda pod domaćim, ali i internacionalnim sortama vinove loze. Skladišni kapacitet vinarije je 1,5 miliona litara a godišnja proizvodnja se kreće u rasponu od 500 do 800 hiljada litara vina. Činjenica da je najstarija vinarija u Austriji privlači ogroman broj vinskih turista na godišnjem nivou. 

Osim afirmativnog teksta barona fon Baboa o vinima Kneževine Srbije, zatim prisustva nekih od najvećih srpskih vinara koji su svoja znanja sticali u Klosternojburgu, veze između Srbije i Austrije i danas postoje nastavljajući jednu lepu vinsku priču.

Tehnolog manastirske vinarije je Veselin Pelić, talentovani vinski stručnjak poreklom iz Župe Aleksandrovačke, a sam Manastir Klosternojburg predstavlja jedno od sedišta Reda Vinskih Vitezova Evrope (RVVE) koji u Srbiji imaju svoj konzulat u Novom Sadu a legate u Subotici i Beogradu.   |