Legat 1903: Povratak korenima
- Objavljeno u Vesti
U Rečniku srpskoga jezika Matice srpske postoji pomalo zaboravljena reč „moba“, opisana kao narodni običaj u kojem susedi dobrovoljnim radom pomažu jedni drugima u velikim poslovima, od žetve do berbe.
Jednu nešto drugačiju, savremenu mobu organizovala je juče vinarija Legat 1903 u poznatom novobeogradskom restoranu Corso Ancora, gde su predstavljena nova vina iz linije Moba, ali i redizajnirane etikete već postojeće premijum linije sada objedinjene pod nazivom Monopol.
Zajedno u misiji da se aranđelovačkoj Banji vrati stari sjaj, Predrag Peđa Gavrilović, direktor i Dejan Čolović, vlasnik vinarije
Kako je tokom predstavljanja objasnio direktor vinarije Predrag Peđa Gavrilović, ideja linije Moba nastala je kao omaž zadrugarima nekadašnje Venčačke vinogradarske zadruge, čiji je Legat 1903 svojevrsni naslednik.
– Želeli smo da kroz vina prenesemo ideju zajedništva, ispomoći i vrednosti koje su krasile članove Venčačke zadruge između dva svetska rata, kada je ona bila na vrhuncu svojih kapaciteta i kvaliteta vina. Po uzoru na tadašnja bazna vina, koja su nastajala od grožđa svih zadrugara, napravili smo kupaže od grožđa iz različitih teroara Šumadije – deo dolazi iz oplenačkog vinogorja, deo iz venčačkog, a deo iz Levača. Tako su nastale četiri etikete koje oslikavaju različita lica šumadijskog teroara – objasnio je Gavrilović.
Sva četiri vina – šardone, tamjanika, roze i crvena kupaža kabernea i merloa – iz berbe su 2025. godine. Odležavana su u inoksu i pravljena u modernom, laganijem stilu, sa naglašenom svežinom i pitkošću, namenjena široj publici i različitim kanalima prodaje.
– To su vina „od vajn bara do bazena“, slikovito je opisao Gavrilović.
Predstavljena je i redizajnirana linija Monopol, prisutna na tržištu od 2023. godine, ali sada sa novim vizuelnim identitetom i jasnijim isticanjem porekla vina.
– Dodali smo naziv Monopol kako bismo naglasili da ta vina nastaju isključivo od našeg grožđa s istorijskog vinograda Venčačke zadruge, na istočnoj obali Venčaca. U toj liniji su šardone, vionje, pino noar, muscat petit grain a krajem godine stiže i merlo. Za oko dve godine portfolio planiramo da proširimo i destilatima. Imamo oko osam hektara šljive koju već godinama pečemo za svoje potrebe, a naredne godine rakija bi trebalo da izađe na tržište. Ove godine planiramo i prvo penušavo vino, oslanjajući se na tradiciju Venčačke zadruge koja je još 1929. godine dovela francuskog tehnologa Žobena iz Šampanje da proizvodi penušava vina tradicionalnom metodom – rekao je Gavrilović.
Najavljeni su blan de blan i roze penušavac sa većim udelom pino noara, čime bi se simbolično zaokružio portfolio kakav je Venčačka zadruga imala pre gotovo jednog veka.
Priča o Legatu 1903, međutim, daleko prevazilazi samo proizvodnju vina. Braća Čolović, naslednici Koste Čolovića, jednog od osnivača Venčačke zadruge, u ovaj projekat ušli su prvenstveno iz želje da sačuvaju značajan istorijski kompleks koji se nalazio tik uz njihovu porodičnu kuću i firmu.
Od želje da se samo sačuva istorijsko zdanje do velikih investicija, Dejan Čolović, vlasnik vinarije i naslednik Koste Čolovića, jednog od osnivača Venčačke zadruge
– Bilo nam je žao da propadne nešto od tolikog značaja, ne samo za naše okruženje već i za celu Srbiju. U početku smo želeli samo da obnovimo objekat i možda pokrenemo malu proizvodnju vina, ali su nas snovi odveli mnogo dalje. Danas to već postaje zdanje za respekt – rekao je vlasnik vinarije Dejan Čolović.
U funkciji su trenutno vinarija i destilerija, dok je u toku zahtevna obnova starih podruma. Kompleks će obuhvatati dva restorana, terasu sa panoramskim pogledom, event centar sa staklenikom, smeštajne kapacitete, mini spa-centar i muzej sa eksponatima sačuvanim još od 1903. godine.
Prema rečima Gavrilovića, luksuzni bungalovi i restorani trebalo bi da budu završeni za oko godinu dana, nakon čega bi Legat 1903 mogao da preraste u jedan od najambicioznijih vinsko-turističkih kompleksa u Srbiji, s idejom da pokaže kako je zemlja još pre više od jednog veka imala jednu od najmodernijih vinarija u regionu.
Prerađivački kapacitet vinarije iznosi oko 240.000 boca, dok se trenutno proizvodi oko 60.000 boca godišnje. Iako po kapacitetu spada među velike proizvođače, pristup proizvodnji ostao je izrazito zanatski, istakao je tehnolog vinarije Stepan Bogićević.
– Sa kooperantima sarađujemo tokom cele godine i pratimo čitav proces sazrevanja grožđa kako bismo očuvali sortnost i svežinu. Kroz interakciju loze i specifičnog zemljišta uspevamo da vinima damo dodatnu dimenziju kompleksnosti i mineralnosti. U suštini, čitava linija Monopol inspirisana je upravo zemljom – objasnio je Bogićević.
Na stil vina osvrnuo se i somelijer Marko Marjanović, koji je ocenio da su u pitanju „nova stara vina“ sa reinterpretiranim vinarskim idejama.
Somelijer Marko Marjanović sa kolegom Dušanom Vranićem
– Vina danas dobijaju drugačiji izraz – niže alkohole, lakšu ekstrakciju i više finesa, ali su ostala dosledna onome što je najvažnije, a to je jasna prepoznatljivost sorte. Svako vino sa prefiksom Monopol vrlo jasno pokazuje i sortnost i teroar. Linija Moba je, s druge strane, easy going stil, neopterećena težinom, ali sa jasnim stilskim usmerenjem i dobrom strukturom – zaključio je Marjanović. |
